0 0
Read Time:3 Minute, 36 Second

Аутор: Никола Павловић

Јучерашњим  избором,  некадашњег припадника паравојне формације ОНА, Талата Џафрија, кодног  имена „командант Форино“ [1], за председника Собрања, још једном се показало да су терористи, један од  главних  адута, западне политике. Када су терористи, на суседном Космету добили своју државу а македонски режим је великодушно признао, зашто се такав тренд не би сада наставио и у Македонији? Дубоко подељена Македонија (тачније БЈРМ), била је следећи логичан потез.

Синоћњим сукобом у Собрању, само су се манифестовале све кобне грешке, које је начинио (сада већ бивши) режим у Македонији. Неки очевици тврде, да је сукоб у Собрању изазвало певање албанске химне, после избора Џафрија за председника Скупштине. Ово просто делује невероватно. Па сами Македонци су допустили,  да им исти ти Албанци министрују у Влади, воде војску и полицију, а сада када и званично желе да најаве формирање своје нове државе, прикладном химном, Македноци бесне. Па господо, сада је већ касно, у албанској Македонији, певаће се албанска  химна, она друга, сада припада историји.

Талат Џафри као командант 116. бригаде ОНА, терористичке групе блиске ОВК.

Наравно, као што је већ поменуто, изградња Велике Албаније води се по директивама и вољи Запада. То није никаква шиптарска државотворност, нити још мање, њихова храброст да нешто у историји сами учине. Није дуго прошло, од посете америчког јастреба, Џона Мекејна Балкану,  а већ су почели да се чују албански ратни бубњеви и покличи. Прво је уследила изјава Едија Раме о уједињењу Албаније и Косова. Потом je Хашим Тачи затражио пријем Косова у ЕУ. На крају се огласио и  Јонус Мусли из Бујановца са својом сепаратистичком реториком. За коју, узгред, није ни одговарао.

Међутим, оно што је најзанимљивије и у исто време најтужније, јесте  реакција велике већине јавности у Србији а посебно „љутих патриота“. Патриоти су готово, па по шаблону, опет одреаговали непромишљено и у афекту, са све памћењем које их краси- попут златне рибице. Опет је космополитизам и брига за туђе судбине,  засенио национални интерес. Опет су Срби полетели да спашавају туђе (пара)државе. Опет би Срби да „ваде кестење из ватре“ и да по добром, старом обичају,  испадну главни кривци и „дивљаци“, или једноставно, колатерална штета у читавој игри.

Брзо смо заборавили,  да је управо режим Николе Груевског признао независност Косова. Исте оне терористичке државе, која се данас шири на Македонију. Заборавили смо и чувене билборде са антисрпским порукама, за које у Македонији нико није ни одговарао. [2] Заборавили смо да су до скоро сличну подршку, коју данас дају Зорану Заеву, албанске партије давале и Николи Груевском, до год је спроводио проалбанску политику.

„Страх“ од Срба, чак и тамо где их има 3%.

Заправо, ако мало дубље загребемо у прошлост, видећемо да је  ВМРО партија са антисрпским и пробугарским коренима. Партија је (поново)настала 1990. године као екстремистичко-македонска и антисрпска. Иначе, сама партија своје корене баштини на начелима старе ВМРО из прве половине XX века. Та стара организација деловала је као терористичка и комитска према тадашњој краљевини Југославији, са својим упориштем у Бугарској. Круна те партије је убиство краља Александра Карађорђевића у Марсеју 1936. године,  у организацији Ванчо Михаилова и Анте Павелића, са чијим је Усташким покретом ВМРО блиско сарађивала. Зато и не чуде појединци, који су јуче виђени у Собрању са Усташким обележјима. [3]

Колеге: Усташа и бојовник ВМРО, као некад.

Уместо да рационално размотримо како капитализовати, атуелно умирање АВНОЈ-евске неуспеле творевине, са све, никад до краја, конституисаном македонском нацијом. Да би у евентуалном  (све извеснијем) будућем распаду, планирали шта можемо да учинимо са оних 100.000 Срба у Македонији, претежно насељених на северу, па да повратимо неко парче земље Старе Србије. Не, ми се солидаришемо са Николом Груевским и његовом партијом, а у чему предњаче многи тзв патриотски покрети у Србији, иначе дежурни браниоци режима. Ми поново, не можемо да одолимо, а да се навијачки не определимо за једну од страна, притом губећи из вида, сопствени национални интерес.

Извори:

[1] http://www.blic.rs/vesti/svet/ovo-je-covek-koji-je-zapalio-makedoniju/c810776

[2] http://www.blic.rs/vesti/politika/hajka-na-srbe-skandalozni-bilbordi-mrznje-po-celom-skoplju-ljudi-u-strahu/l0w6dbt

[3] http://www.kurir.rs/region/makedonija/ustasa-komandovao-prebijanjem-makedonskih-poslanika-upao-sa-batinasima-sa-fantomkama-u-sobranje-clanak-2806281

 

Уредник Administrator
Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Поделите
Previous post Да ли знате зашто протестујете?
Next post Успон и пад цивилизације: Цикличност у сликама Томаса Кола

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *