0 
0 
Плутарх из Херонеје је био старогрчки историчар, биограф и есејист. Живео је у Римском царству од 45. до 120. године нове ере. Написао је велики број списа, од којих су, зачудо, многи сачувани до данашњих дана. Најпознатије Плутархово дело је Упоредни животописи – двадесет три пара биографија славних античких личности. Сваки пар су чинили: животопис неког великог Хелена и животопис неког њему сличног Римљанина. О смислености избора античких парњака, чије је животописе поредио, постоје различита мишљења: од тога да су парови сасвим смислено одабрани, до тога да су произвољни и бесмислени. По чему је Плутарх у својим Упоредним животописима одређивао биографске парњаке и упаривао великане Хеладе и Рима? У уводу животописа Александра Македонског, он је објаснио своје биографско становиште на следећи начин: „Као што, дакле, сликари узимају сличност својих слика од лица и од обличја и црта, у којима се објављује карактер, не водећи много рачуна о осталим деловима, тако и нама нека буде слободно да радије испитујемо обележја душе и по њима да приказујемо живот свакога појединца, а другима да оставимо јуначке подвиге и битке“. 1)
Међутим, Плутархови биографски парњаци често нису слични ни по обележјима душе ни по свом карактеру – напротив. Какву су сличност карактера поседовали озбиљни, морално чвсти и лично храбри Демостен и превртљиви и страшљиви Цицерон? Изгубивши животну битку, Демостен је достојанствено испио отров; за разлику од њега, Цицерон је, у носиљци коју су носили његови робови, успаничено трчкарао тамо-амо покушавајући да побегне од смрти – у чему наравно није успео. Без обзира на потпуну различитост карактера, Демостен и Цицерон ипак јесу смислено одабран биографски пар. Они јесу били највећи политички беседници Хеладе и Рима, као што су Александар Македонски и Јулије Цезар били непобедиве војсковође и државници; Тезеј и Ромул, оснивачи најславнијих античких градова – Атине и Рима; Агис и Тиберије Грах, велики социјални реформатори; Дион и Брут, тираноубице које се жртвују за општедруштвене идеале…
Дакле, Плутарх је славне личности Хеладе и Рима упаривао по истој врсти политичке изузетности; по оној врсти делатног друштвеног генија који им је био својствен и којим су они, у датим околностима, „обликовли историју“ свога доба. Добивши на тај начин парове античких великана и пишући њихове животописе, пред Плутарха су, али и пред његове читаоце, искрсавале и друге биографске сличности упарених јунака. У биографијама полулегендарног пара оснивача градова, Тезеја и Ромула, та подударања могу бити објашњена позајмицама тема и мотива из старије легенде. Међутим, како објаснити та подударања код историјских личности? Можда тврдњом – да се кроз те личности и њима урођене друштвенополитичке таленте, историјска збивања ипак закономерно понављају и то по стабилној временској ритмици. Да би се та тврдња доказала, бар у неким случајевима, у наставку овог чланка ће бити анализирани Плутархови биографски парови, Демостен – Цицерон и Алесандар Македонски – Јулије Цезар.
Демостен – Цицерон
Цицерон је рођен око 279/280 година после Демостена и умро је око 279/280 година после Демостена.
384 п. н. е – Рођење Демостена.
106 п. н. е – Рођење Цицерона.
Међувреме: 279/280 (-1) година.
322 п. н. е – Смрт Демостена.
43 п. н. е – Смрт Цицерона.
Међувреме: 279/280 година.
Биографска паралела: Демостен – Цицерон
- Демостен је био највећи политички беседник и истакнути државник античке Грчке.
- Цицерон је био највећи политички беседник и истакнути државник античког Рима.
- Демостен је био успешан правник и заступник суграђана у судским процесима.
- Цицерон је, такође, био успешан правник и заступник других у судским процесима.
- Демостен је био политички непријатељ Филипа и Александра Македонског.
- Цицерон је био политички непријатељ Гаја Јулија Цезара.
- Говори које је Демостен држао названи су Филипике.
- Говори које је Цицерон држао назвао је Филипике.
- Александар је опростио Демостену учешће у побунама против њега.
- Цезар је опростио Цицерону учешће у грађанском рату на страни
Помпеја, а против њега.
- Антипатар, једнан од наследника – дијадоха Александра Македонског,
присилио је атинску народну скупштину да осуди Демостена на смрт.
- Марко Антоније, један од наследника Јулија Цезара и тријумвир Другог тријумвирата, проскрибовао је и осудио Цицерона на смрт.
- Демостен је насилно умро годину дана после смрти Александра Македонског.
- Цицерон је, такође, насилно умро годину дана после смрти Гаја Јулија Цезара.
- Демостен је живео 62-63 године.
- Цицерон је, такође, живео 62-63 године.
Апијан из Александрије је живео и стварао у време када је Римско царство било на врхунцу своје моћи, од 90. до 165. године нове ере. Апијанов претходник, Плутарх, на крају већине упоредних животописа је писао и сажетке, у којима је поредио особине својих биграфских двојника, али је такав сажетак изостао после животописа Александра Македонског и Јулија Цезара. Тај „пропуст“ је надокнадио Апијан, који је у својој књизи Римски грађански ратови, на више страница написао управо оно што је Плутарх изоставио – сажету биографску паралелу те двојице. Дакле, и Плутарх и Апијан уочавају биографску сличност између Александра и Цезара – а да ли су они и „временски близанци“, проверимо по ритму од 279/280 година, по којем се већ испољило близанство њихових савременика и политичких противника, Демостена и Цицерона. При том, треба имати у виду, да је Цезар сажео и поновио животну матрицу и биографске елементе, не само Александра, већ и његовог оца Филипа II.
Филип и Александар – Цезар
Гај Јулије Цезар је рођен око 279/280 година после Филипа, а убијен је око 279/280 година после Александрове смрти. Започео је владавину око 279/280 година после Александра и окончао је око 279/280 година после Александра.
382 п. н. е – Рођен Филип Македонски.
100 п. н. е – Рођен Гај Јулије Цезар.
Међувреме: 279/280 (+2) година.
Полазећи 340. године п. н. е. у ратни поход против Византа и Перинта, Филип оставља у Пели, главном граду тадашње македонске државе, шеснаестогодишњег Александра као свог регента и наследника. Заједно са неискусним Александром, у Пели остају и проверени Филипови генерали Антипатар и Парменион. Око 279/280 година касније, у Риму се образује Први тријумвират, који чине Цезар и проверене римске војсковође, Помпеј и Крас.
340 п. н. е – Почетак регентства Александра Македонског,
са Антипатром и Парменионом.
60/59 п. н. е – Почетак тријумвирства Јулија Цезара,
са Помпејом и Красом.
Међувреме: 279/280 година.
336 п. н. е – Почетак краљевске владавине Александра Македонског.
56 п. н. е – Обновљење првог тријумвирата са Јулијем Цезаром, као тријумвиром.
Међувреме: 279/280 година.
323 п. н. е – Крај владавине Александра Македонског.
44 п. н. е – Крај владавине Гаја Јулија Цезара.
Међувреме: 279/280 година.
323 п. н. е – Смрт Александра Македонског.
44 п. н. е – Смрт Гаја Јулија Цезара.
Међувреме: 279/280 година.
Насилна смрт Гаја Јулија Цезара је понављање Филиповог убиства, јер као што је речено, Цезар је поновио биографске елементе оба Македонца:
- Филип и Цезар су били жртве организованих завера;
- обојица су усмрћени ножевима;
- обојица су убијени на јавном месту пред многим очевидцима;
- убице обојице су били људи из њиховог непосредног окружења;
- ниједан завереник против Филипа и Цезара није избегао казну.
Ипак, Јулије Цезар је превасходно двојник Александра Македонског. За Цезара, Апијан каже: „То је човек особито срећан у свему и знаменит по делима, и с правом су га (савременици – примедба аутора) изједначавали са Александром“. 2)
Табела 1 – Апијанова биографска паралела Александра Македонског и Јулија Цезара 3)
Супруге Александдра и Цезара
- Александар се више пута женио. Сина Александра је добио у браку са бактријском принцезом Роксаном.
- И Цезар се више пута женио. Сина Цезариона је добио у ванбрачној вези са египатском краљицом Клеопатром.
Роксана – Клеопатра
Клеопатра је ступила у ванбрачну везу са Цезаром око 279/280 година после ступања у брак Александра и Роксане, родила му је сина око 279/280 година после рођења Роксаниног и Александровог сина и извршила је самоубиство око 279/280 година после насилне Роксанине смрти.
328 п. н. е – Почетак брака Александра и Роксане.
48 п. н. е – Почетак ванбрачне везе Цезара и Клеопатре.
Међувреме: 279/280 година.
327 п. н. е – Рођење Александровог и Роксаниног сина.
47 п. н. е – Рођење Цезаровог и Клеопатриног сина.
Међувреме: 279/280 година.
309 п. н. е – Убиство Роксане.
30 п. н. е – Самоубиство Клеопатре.
Међувреме: 279/280 година.
Синови Александра и Цезара
- Александар IV је владао као краљ Македоније у савладарству са стрицем
Филипом III.
- Цезарион је као фараон Птолемеј XV владао у савладарству са ујаком
Птоломејем XIV.
- Номинална владавина Александра IV је трајала 14 година.
- Номинална владавина Птоломеја XV Цезариона, такође је трајала 14 година.
- Владавина Александра IV је насилно завршена његовим убиством.
- Цезарионова владавина је, такође, насилно завршена његовим убиством.
Александар IV – Цезарион
323 п. н. е – Почетак номиналне краљевске владавине Александра IV.
44 п. н. е – Почетак номиналне фараонске владавине Птоломеја XV Цезариона.
Међувреме: 279/280 година.
309 п. н. е – Крај номиналне владавине Александра IV.
30 п. н. е – Крај номиналне владавине Птоломеја XV Цезариона.
Међувреме: 279/280 година.
309 п. н. е – Убиство Александра IV.
30 п. н. е – Убиство Птоломеја XV Цезариона.
Међувреме: 279/280 година.
Да резимирамо:
- Гај Јулије Цезар је умро 279 година после Александра Македонског;
- Клеопатра, 279 година после Роксане;
- Цезарион, 279 година после Александра IV, а
- Цицерон, 279 година после Демостена.
Тако су се историјска дешавања из једног античког периода, македонског, после 279 година поновила у другом античком периоду, римском. Присетимо се стога на овом месту речи цара-филозофа Марка Аурелија, који каже: „Увек треба мислити на то да су се све ове ствари које се сада дешавају, дешавале и раније и да ће се оне и убудуће дешавати. Треба подједнако имати пред очима и целе драме и поједине сцене… све су те сцене биле исте, само су глумци били други“ (Аурелије, 204:179). На крају запитајмо се, могу ли се ова (и многа друга) по истом обрасцу поновљена историјска збивања уклопити у савремене концепте линеарне соцо-историјске динамике? Јесу ли концепти циклизма у историјском развоју људских друштава заиста „радикално непоуздани“ јер стварност одбија „сарадњу“ с њима, или се управо то, али са далеко више аргумената, може рећи за савремене линеарне концепте? Сва је прилика, да је управо због тих и таквих линеарних концепата представа савременог човечанства о историјкој динамици дубоко погрешна. Стога не треба сумњати да ће „завесу“ изаткану од „линеарног плетива“, а која заклања и скрива историјску стварност, једнога дана појести (књишки) мољци.
Извори:
1) Плутарх, Славни ликови антике II – избор из Упоредних животописа,
„Матица српска“, Нови Сад, 1978.
2) Апијан, Римски грађански ратови, „Дерета“, Београд, 1991.
3) Исто.
4) Марко Аурелије, Самоме себи, „Дерета“, Београд, 2004.
