0 
0 Аутор: Матија Чалић
Власт
Покушај власти да наметне поделу Косова и Метохије са Шиптарима није успела, али је зато успела да интегрише целу територију Косова и Метохије у Албанију, што је Харадинај и најавио у новембру ове године на састанку са албанским премијером Едијем Рамом у Пећи. Док Шиптари увелико раде на Великој Албанији, власт у Србији се бави осудама и позивањем “међународне заједнице” (а мисли се на Запад) да реагује, а иста та “међународна заједница” подупире Велику Албанију. Поставља се питање, да ли је наша власт неспособна или је саучесник у овом пројекту?
Опозиција
Опозиција у Србији је само опозиција конкретним представницима власти, али не и политици. О поштењу причају они коју су завили државу у црно и направили терен за демонстрацију шиптарске моћи. Опозиција из недеље у недељу све више људи окупља на протестима, али не због Маракешког споразума, екоцида (који се ту и тамо провуче, али вероватно због политичких поена), продаје ПКБ, аеродрома Никола Тесла и Константин Велики или најважнијег питања, а то је издаја Косова и Метохије. Опозиција се окупља и инсистира на пребијању једног од лидера опозиције. Као и доскорашње квазиопозиционе телевизије које су својим ћутањем саучесници у уништавању Србије, тако је и опозиција саучесник власти у издаји државе, јер се не бави важним питањима него само прави параду.
Шиптари
И док опозиција парадира Београдом, а да ни сâма не зна зашто, док се власт бави опозицијом и бројањем учесника, Албанија врши анексију Космета.
Рамуш Харадинај на друштвеним мрежама пише: “Данас ми је била част да учествујем у потписивању споразума о успостављању заједничких граничних тачака између Косова и Албаније по принципу ИБМ-а и нашег заједничког европског пута. Од данас, граница Косова према Албанији не постоји. Имаћемо само једну заједничку станицу. Рад ће се наставити и у марту када улазимо у фазу потпуног уклањања границе између Косова и Албаније на основу шенгетских принципа”. То је написао Харадинај, а пренео Зери.
Политичко позориште и политичке обмане
Ови догађаји говоре да власт и опозиција користе државу за политичарење и пресипање из шупљег у празно у различитим политичким представама. Нити једне, нити друге, не интересују држава и народ. Подршку и једнима и другима даје мањи проценат народа, али у заједничким представама, власт и опозиција имају разне механизма контроле. И власт и опозиција у Србији, на свим нивоима, учествују у заједничкој, теледиригованој представи, док је на само пар стотина одавде, извршена анкесија дела територије Републике Србије. Суседна земља, Албанија, настала као држава 1912. године, извршила је анексију дела српске територије, Косова и Метохије, у суботу, 29. децембра 2018. године.
Неколико дана раније, амбасадор Сједињених држава, извесни Скот, изјавио је да ће мигранти са Блиског истока и Средње Азије постати Срби. Појавила се и информација да је Град Крагујевац дао сагласност за потписивање меморандума са Данским саветом за избеглице, да се мигранти ‘из процеса реадмисије’, населе у Србији. Меморандумом се предвиђа додела имања мигрантима на територији Крагујевца, уз економске пакете за подизање стандарда, као и могућност да мигранти постану власници земље! Предвиђен је и рок за реализацију – 2020. година. Ово се спроводи у тајности. О овоме српски народ не зна ништа.
На основу досадашње политичке праксе, може се закључити да су власт и опозиција која организује протесте, у ствари иста екипа, а обе их финансирају западне државе, њихови супранационални ентитети и невладине организације.
