0 
0 Током протеклог викенда Француска је уздрмана „најгорим урбаним нередима у последњих 50 година“ (види извештај Ројтерса).
Заиста, претходна упоредива епидемија политичког насиља у Француској била је у мају 1968. године, готово тачно пре 50 година. (Подсећамо, „политичко насиље“ дефинишем као унутрашњи колективни конфликт који заузима средњу територију између насиља појединца над појединцом (криминал) и међународних ратова.)
Иако се већина историчара не слаже са идејом да постоје циклуси у историји, наше истраживање клиодинамике је идентификовало низ периодичних процеса у историјској динамици. А један од њих је 50-годишњи циклус политичког насиља. Овај циклус не мора бити веома прецизан – у историјским подацима периоди циклуса могу се разликовати између 40 и 60 година. Али понекад ударе са изузетном прецизношћу, попут онога што данас видимо у Паризу.
У Сједињеним Америчким Државама видимо овакав циклус, који је резултирао јасним растојањем 50-годишњег политичког насиља: крај шездесетих – почетак 1970-их, око 1920-их, и 1860-их – почетком 1870-их. То је један од разлога за моје предвиђање да ћемо доћи до врхунца политичког насиља почетком 2020-те. (Али не једини: још важнији разлози су конфликти између елита и свеопште осиромашење“).
Вратимо се на политичка превирања у Француској, ако је моје читање ситуације тачно, још нисмо видели врхунац. Интересантно је да је чланак Ројтерса, објављен прошлог пролећа на 50-годишњицу од нереда 1968. године, закључио да је француско расположење далеко од револуционарног, упркос томе што се дух из маја ’68 још шуња. Чудно, чланак је тврдио да тренутна економска слабост која утиче на Француску (на пример, изражена високом стопом незапослености) представља аргумент против спремности Француза да протестују против владе. Међутим, у структурно-демографској теорији, свеопште осиромашење је један од фактора који доводе до потенцијалног масовног мобилисања, а самим тим и до друштвених притисака за будућу нестабилност.
Превео: Немања Рајак
Обрада: Центар за културну обнову Археофутура
Извор: Клиодинамика
