0 0
Read Time:6 Minute, 36 Second
Уредник Administrator

Заиста, мало је требало, да и ови председнички избори, буду једни од најдосаднијих избора од политичких промена 2000-те па до данас. За ове изборе, можемо слободно рећи да се од најаве о Вучићевој кандидатури, може са готово потпуном сигурношћу предвидети, да ће поменути, победити на изборима и то у првом кругу. Све остало je у домену научне фантастике и неспорне моћи страног фактора, који је међутим, Вучићу још увек наклоњен. Свакако, Вучић ништа није препустио случају и ишао је на сигурнију опцију. Уместо избледелог Томе Николића, кога је млади пастув Вук Јеремић могао да одвуче у други круг, Вучић је одиграо на сигурно, кандидовавши себе. Пошто још увек нема могућност да споји председничку и премијерску функцију у једну, мораће власт да подели, највероватније, са мрским му коалиционим партнером, Ивицом Дачићем и да му уступи место председника Владе.

Свакако, ови избори, били би јако досадни, да се на сцени није појавио један необичан председнички кандидат – Лука Максимовић алијас Љубиша Прелетачевић Бели. Чика Бели (како сам  себе назива) постао је познат у јавности на локалним изборима у Младеновцу , када је освојио више од 20% подршке, са наступом који је био пародија политичког система. Овакав приступ политици, свакако се може описати као феномен у Србији. Маштовит наступ и сама идеја, свакако су имали за циљ скретање пажње и у тој намери су свакако успели.

Ипак, ако погледамо последње политичке  трендове у свету, Прелетачевић није усамљени случај. Рецимо, на председничким изборима у Украјини 2014. године, имали смо кандидата „Странке украјинског Интернета“, филмског јунака из „Ратова звезда“- Дарта Вејдера. [1] Украјински Дарт Вејдер, узео је учешће још на Тргу независности у Кијеву, током демонстрација против проруског председника Виктора Јануковича. Свакако, неспорна је улога украјинског Вејдера  као дела пројекта, западних агентура, у свргавању тадашњег легитимно изабраног председника Украјине, уз помоћ још једне, Обојене револуције.

Шта се међутим крије иза пројекта који је узео маха у  Србији- Љубише Прелетачевића Белог, за сада се са сигурношћу не може рећи. Ипак, можемо уочити, да се  Чика Бели видео са Срђом Поповићем, чувеним технологом Обојених револуција, оснивачем Отпора и садашњим власником агенције Канвас. Агенције, која „извози“ технику рушења суверених режима широм света и то добро наплаћује. Могуће је, да је Љубиша Прелетачевић, самоникли Младеновачки пројекат, где се окупила група младих људи, који су мало прелистали (или нису) Поповићеву књигу „Мустра за револуцију“  и добили идеју за свој пројекат. Такође, сасвим је могуће,  да је Чика Бели, од самог почетка пројекат Срђе Поповића и да је створен да се поврати снага уздрманој прозападној опозицији у Србији, да би странци, лакше могли да контролишу Вучића и убрзају испуњавање његових обавеза према Западу. [2] У супротном, ако неће он, (сада) има ко хоће.

Треба још поменути да нови играчи, који су се појавили на овим председничким изборима, када се (и ако) докопају власти, свакако ће убрзати процесе даље колонизације Србије и то  још ефикасније од садашњег режима.Такву ситуацију већ смо имали раније са Тадићем, који се, колико је год он био западни играч, није усуђивао на потписивање Бриселског споразума, слања батинаша да угуше отпор Срба на Косову и Метохији и хвалоспеву како ће продати најуспешнију националну компанију Теленор. Међутим, све оно што Борис Тадић није смео, или није знао на који начин да обави, завршио је садашњи Вучићев режим и то све са патриотском реториком са којом је и дошао на власт. Дакле, оно што је готово сигурно, је то, да ће нова екипа морати да глуми још веће патриоте од Вучића, јер је после Брегзита и Трампа илузорно говорити о светлом путу ка ЕУ и либералним вредностима.

Али хајде сада, да у ширем контексту сагледамо саму идеју, коју поменути пројекат Љубиша Прелетачевић Бели користи са великим успехом. Идеја је да се режим нападне смехом и комедијом. Концепт се базира на тврдњи да хумор уклања страх а да је страх ваздух који режим удише. Ако нестане страх нестаће и режим. Друга ствар је да хумор даје популарност и велику прихваћеност покрету или личности која се промовише. То је посебно заступљено код младих људи, који онда желе да се придруже популарној причи, чиме идеја добија на масовности. Трећа ствар је, да хумор и исмевање стварају велику дилему за режим. Ако га нападну, испашће глупи. Ако не одреагују, све ће их више људи исмевати. Дакле, јако је тешко пронаћи контрамеру и успешно зауставити целу ствар ако се налазите у улози режима.

Међутим, са друге стране, морамо се запитати, шта се дешава са гласачима? Како је могуће, да се дође у ситуацију, где се милионима људи на изборима, нуди фикција,  уместо реалног живота и да они, ту исту фикцију, прихватају са одушевљењем и осмехом?

Одговор лежи у томе да је сама идеја о коришћењу хумора и спектакла у политици, дошла у обзир, када се уочила тенденција, да више није могуће пробудити озбиљније интересовање за исту, на конвенционалан и уобичајан начин. Већ се техника буђења интересовања, морала прилагодити епохи у којој је све подређено забави. Дакле и сама политика морала се спустити на ниво скандала и спектакла да би била примамљива масама које су на то већ навикнуте. На крилима забаве која се кроз спектакл и скандал укључује у политику и буди гласаче, дражећи чула навикла на ту фреквенцију, ви за тренутак добијате пажњу, кроз коју можете да дате краткотрајни, али довољни замах изборном процесу и усмерите исти у жељеном правцу. Управо зато, се у последњој деценији десила поплава алтернативних приступа гласачима, кроз неки вид спектакла, скандала, смеха и хумора.

Сведоци смо, да је готово постало правило, да на гласање  једнино редовно излазе страначки војници и по Павловљевом рефлексу-старије становништво. Све је више оних који су разочарани у изборни процес и који гласање не виде као могућност за промену живота на боље. Међутим, пошто живимо у ери конзумеризма и забаве, у времену када су све врхунске вредности исмејане и  обесмишљене, оно што још увек буди пажњу и покреће масе,  јесте – спектакл и скандал.

Са овим тенденцијама можемо такође повезати и новоизабраног америчког председника Доналда Трампа,  који је на власт дошао, управо на крилима скандала и спектакла. Његов изборни штаб је вешто користио Трампову репутацију шоумена и скандал мајстора, да би га у том духу и мејнстрим медији (који му иначе нису били наклоњени) пренели. На тај начин су га заправо несвесно испромовисали, дајући му огроман простор у јавности. Тако да је тип који је претходно учествовао у риалитијима, праћен секс скандалима, са све својом вештачком косом и необичним смислом за хумором, тотални политички аутсајдер, на крају добио изборе, победивши све остале кандидате, који су имали много веће искуство и озбиљнији наступ.

Заиста, судећи по последњим трендовима, можемо закључити да запрао улазимо у период, када ће бити све теже мобилисати масе за изборне процесе и на тај начин дати легитимитет самом концепту гласања. Што даље значи, да западна демократија бије своје последње битке. Агонија западног политичког система, који се вештачки одржава на апаратима, биће прекинута појавом новог цезаризма и то у земљама које су изнедриле модерну демократију а под којом се сада сви налазимо. Спајањем војне и политичке моћи у једно, због одбране интереса војних-корпорација, као и због даљег заоштравања ситуације у свету, сасвим је извесно да ће доћи до рађања новог облика војне власти. Већ се сада могу уочити обриси те тенденције, ако погледамо нову Трампову администрацију у којој седи рекордан број генерала, као и његове најаве за огромно улагање и модернизацију америчке војске која је у својој историји, увек имала освајачку функцију, зашто би то сада било другачије?

Очигледно је,  да је време у којем живимо, време забаве, она је продрла у све сегменте друштва, па је и високу политику обузео спектал и хумор, али оно што сасвим извесно долази, биће све, само најмање смешно. Јер се историја, увек последња смеје.

 

Извори:

  • [1] http://www.blic.rs/vesti/svet/dart-vejder-kandidat-za-predsednika-ukrajine/dgvsgh8
  • [2] http://www.teleprompter.rs/napokon-istina-beli-preletacevic-luka-maksimovic-stvoren-po-modelu-iz-knjige-srde-popovica.html

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Поделите
Previous post Вук длаку мења ал` ћуд никад
Next post Београд- Балкански Бангкок

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *