0 
0 Мало је мислилаца који су толико дубоко обликовали модерно разумевање људског ума као Сигмунд Фројд. Његова теорија несвесног променила је психологију, књижевност, филозофију и саму културу. У Фројдовој психологији садржана је дубока политичка и цивилизацијска анксиозност, страх од инстинкта, ирационалности и колективног преврата. Како примећује канадски психоаналитичар Дон Карвет, Фројд није био прогресивни демократа каквим су га каснији либерали често представљали. Напротив, временом је постајао изразито конзервативан мислилац који је испод танког слоја цивилизације видео зајпећи бездан примитивних сила које прете друштвеном поретку.
Фројдова највећа интелектуална револуција била је идеја да човек није господар сопственог ума. Испод свести налази се несвесно: простор скривених жеља, конфликата, фантазија, траума и потиснутих нагона. У његовим раним радовима несвесно није било само мрачно или деструктивно, већ и динамично, креативно и психолошки смислено. Симптоми, снови, омашке у говору и неуротични конфликти откривали су скривену логику унутрашњег живота. Циљ психоанализе био је да оно што је несвесно постане свесно, односно да се скривени конфликти преведу у говор и разумевање. Међутим, временом се Фројдово виђење несвесног значајно променило. Након Првог светског рата, Фројд све више описује несвесно као нешто мрачно, што показује да то није била само промена терминологије, већ пре свега била је промена у схватању људске природе. Несвесно престаје да буде потиснути унутрашњи свет који треба разумети. Постаје, потом, и простор за агресију, ирационалност, деструктивност и примитивне нагоне.
Карвет сматра да је Фројд све више почео да посматра цивилизацију као крхку структуру која једва обуздава варварске импулсе скривене испод друштвеног живота. Несвесно је престало да буде само извор значења и постало претња коју треба контролисати. Ова промена је важна јер је Фројдова психологија увек била повезана са његовом политичком имагинацијом. Како је растао његов страх од сировог инстикта, тако је растао и његов страх од колективног деловања људи.
Фројдови каснији радови о групама и масовној психологији откривају дубоко неповерење према колективним покретима. Он, бавећи се групном психологијом, групе види као ирационалне масе вођене примитивном емоционалном стихијом. По Фројду, појединац унутар масе психолошки регресира. Разум слаби. Инстинкти јачају. Гомила постаје импулсивна, емоционална и потенцијално насилна.
Човека масе Фројд не види као животињу стада, више као животињу хорде коју предводи вођа коме се препушта јер преко вође допуштено је изразити забрањене пориве и тајне жеље. Постоје вође које нас заведу јер немају оне конфликте који ми имамо; ми се дивимо њиховој сталожености; вођа је чврст тамо где се ми осећамо посрамљени и понижени, истиче Фројд.
Ипак, Фројдово неповерење према масама истовремено је пратила фасцинација ауторитетом. Карвет подсећа да је Фројд у почетним годинама италијанског фашизма показивао дивљење према Бенито Мусолинију, пре него што је схватио какве последице фашистичка политика има за Јевреје. Ова контрадикција много говори о самом Фројду. Док се плашио ирационалних колективних покрета „одоздо“, често га је привлачила снажна патерналистичка власт „одозго“. И саме психоаналитичке институције често су биле организоване хијерархијски. Фројд је рани психоаналитички покрет водио централизовано и ауторитарно, захтевајући лојалност следбеника и често искључујући неистомишљенике.
Можда је, запажа Карвет, Фројдов мрачни поглед на масе више говорио о његовим сопственим несвесним страховима него о објективној друштвеној стварности. Многи либерални интелектуалци и данас посматрају обичне људе као ирационална стада која траже ауторитарног вођу. Али можда, како сугерише Карвет, они у масама заправо виде сопствене страхове од зависности, хаоса и губитка контроле.
Фројд је веровао да анализира психологију масе. Али управо је њега самог очигледно фасцинирао патернални ауторитет, харизматско вођство и хијерархијска организација. У том смислу, његове теорије можда говоре подједнако много о Фројду колико и о људској природи. Наравно, ово не поништава психоанализу, истиче Карвет, него потврђује једну од Фројдових најдубљих интуиција: ниједан мислилац не стоји изван несвесних сила које покушава да објасни.
За психотерапијско саветовање можете се јавити на мејл: nemanjarajaksavetovanje@gmail.com
