0 
0 Након што је постало извесно да је Доналд Трамп победио на изборима, америчке берзе достигле су историјске рекорде, долар је снажно ојачао, док су приноси на америчке обвезнице порасли. Биткоин, водећа крипто валута у свету, достигла је историјски највиши ниво.
Водећи индекси америчких берзи драматично су скочили, будући да су инвеститори већ укалкулисали потенцијалне добитке за широк спектар индустрија, као и краткорочни подстицај економском расту. Тако је Дау Џонс повећан чак 3,6 одсто, што представља највећи процентуални раст након 1896. године.
На основу очекивања да ће Трамп донети велике промене у политици, укључујући финансијску дерегулацију и већу производњу сирове нафте у САД, дошло је до импресивног пораста вредности акција у банкарском и енергетском сектору. Такође, акције компанија у сектору одбране, као и затворских оператера су нагло порасле. Исто се десило и са фирмом у већинском власништву новоизабраног председника, Trump Media & Technology Group, која води његову платформу друштвених медија.
Акције са малом тржишном капитализацијом такође су биле велики добитници, те је њихов индекс (Russell 2000) повећан за 5,8 одсто, услед очекивања да ће компаније оријентисане на домаће тржиште имати користи од снажнијег раста САД у односу на остатак богатијег дела света.
Скокови и падови
Сектори осетљиви на кретање камата, укључујући некретнине и комуналне услуге, нису били део растућег таласа шестог новембра, будући да је пораст камата на трезорске записе последица забринутости због потенцијално инфлаторних фискалних политика и с тим повезаних изгледа да ће смањења каматних стопа од стране ФЕД-а (Америчкe централнe банкe) бити мања него што се очекивало.
Акције Тесле, у власништву Илона Маска, великог подржаваоца Трампа, порасле су за више од 25 одсто у раном јутарњем трговању првог постизборног дана, док су друге акције везане за обновљиву енергију потонуле услед Трамповог добро познатог напада на политику климатских промена.
Фјучерси на соју у Чикагу су пали за скоро два одсто, док су смањене и цене пшенице и кукуруза, углавном због страха од новог трговинског рата са Кином (током последње Трампове администрације, узгајивачи соје у САД који се ослањају на кинеско тржиште били су снажно погођени узвратним царинама). Ова кретања пластично указују шта би Трампова трговинска политика могла да значи за делове пољопривреде и прехрамбене индустрије САД.
Раст приноса на трезорске записе је последица њихове практичне распродаје, која траје већ скоро два месеца. Тако је принос на десетогодишње трезорске обвезнице САД, који се креће супротно њиховој цени, скочио са око 3,6 одсто средином септембра на 4,3 одсто почетком новембра, да би дан након избора стигао до 4,4 одсто. Наиме, тржишта виде Трампове планове кроз призму додатне експанзије буџетских издавања и последичног убрзавања раста америчког јавног дуга.
Трампово обећање да ће Америку учинити „крипто престоницом планете“, те да ће створити стратешку резерву Биткоина, учинило је да цена те крипто валуте порасте чак 9,5 одсто и достигне нови рекорд са првим изборним резултатима.
Растући приноси на обвезнице америчког трезора, заједно са све извеснијим увођењем виших царина према трговинским партнерима, условили су јачање долара. Наиме, с обзиром на величину и разноврсност своје економије, Америка је у релативном смислу добро позиционирана да поднесе трошкове потенцијалног глобалног трговинског рата. Тако је индекс америчког долара (мера валуте у односу на корпу 16 главних светских монета) порастао 1,6 одсто од затварања бирачких места до јутра наредног дана, да би од тада, закључно са седмим новембром, опао за око 1 одсто.
Док је долар растао, мексички пезос је пао на најнижи ниво у последње две године због страха тржишних учесника у тој земљи од најављених Трампових царина. Током уторка, шестог новембра, опала је и вредност кинеске монете, евра, јена, као и већине других светских валута према долару, услед повећаног ризика трговинских ратова. Трамп је, међутим, раније јасно ставио до знања да није љубитељ јаког долара, који може да поткопа америчке извознике, већ да би желео слабију домаћу монету, што је већ седмог новембра и био случај, будући да се већина поменутих валута опоравила према долару.
Док су америчке берзе расле у среду, шестог новембра, берзе у Европи и већини држава источне Азије биле су у паду. Међутим, већ следећег дана европске и источно-азијске берзе су се благо опоравиле, како се фокус окренуо ка очекиваном смањењу базне камате Америчке централне банке (ФЕД) истог дана.
Реакције тржишта садрже две поруке о правцу и утицају Трампове економске политике. Наиме, тржишта су укалкулисала велика смањења пореза, те ревност новоизабраног председника САД за дерегулацијом, што би требало да подстакне привредни раст, посебно краткорочно. С друге стране, најављено свеобухватно повећање царина и радикално сузбијање имиграције би деловало инфлаторно и негативно на раст како америчке, тако и светске економије.
Смањење пореза, подизање царина
Са солидном већином за Републиканце у Сенату и све извеснијом већином и у Представничком дому Конгреса, Трампу се практично отвора пут за обећано смањење пореза. Његов приоритет биће продужење важења редукције пореза на доходак физичких лица које је увео 2017, а које истиче крајем 2025. Обећано смањење пореске стопе за компаније, можда на 15 одсто са 21 одсто (са захтевом да компаније задрже производне операције у САД), повећава изгледе за веће зараде компанија, што добрим делом објашњава раст акција одмах по отварању берзи шестог новембра.
Ипак, нижи порези би, иако краткорочно подстицајни за раст БДП-а, могли снажно повећавати фискални дефицит САД, који би са тренутних изузетно високих шест одсто БДП-а таквом динамиком могао бити удвостручен до 2035. Додатно, редукција пореских стопа посредни је притисак на раст каматних стопа. С тим повезано, поменути пораст приноса на трезорске обвезнице де факто је упозорење тржишта на фискалну рањивост америчке економије, односно неодрживост трајекторије јавног дуга.
САД су великим делом своје историје опорезивале увоз пре него што су углавном напустиле ту политику, почевши од 1930-их, када је прихваћена идеја слободне трговине. Царине су се „вратиле у игру“ 2017-2021. током председничког мандата Доналда Трампа, који их је усвојио у настојању да ревитализује америчку производњу и да се супротстави ономе што САД сматра непоштеном трговинском праксом Кине (али и неких савезника). Бајден је задржао тренд.
Будући да Трамп верује да је протекционизам од суштинског значаја за амерички просперитет, све што Америка увози могло би већ од наредне године бити оцарињено по стопи од 10-20 одсто, са изузетком Кине, на чију би се робу плаћала царина од чак 60 одсто (аутомобили из Мексика били би оцарињени са 100 или 200 одсто).
У односу на тренутни ниво ефективних царина који примењује САД, наметање таквих царина била би радикална промена. Тренутно, за увозну индустријску робу, која по вредности чини 94 одсто увоза робе у САД, земља има просечну царинску стопу (пондерисану трговином) од два одсто. Према анализи Bloomberg Economics, Трампови предлози тарифа „довели би просечне америчке намете изнад 20 одсто, ниво који није виђен од почетка 20. века“.
Скоро сви амерички економисти сматрају да ће повећане царине довести до виших потрошачких цена, те да ће негативно утицати на инвестиције и БДП. Додатно, извесно ће доћи до одмазде, будући да су у ЕУ већ састављени спискови са предложеним увећаним царинским наметима на робу из САД, док ће Кина прво повисити царине за пољопривредне производе.
Током Трамповог првог председниковања, његова администрација је увела нове царине на кинески увоз. Бајденова администрација је задржала те намете и незнатно повећала њихов обухват. У референтној студији, коју је објавио Национални биро за економска истраживања, закључује се да царине уведене 2018-2019. нису успеле да повећају број радних места у заштићеним индустријама, док су штетиле радним местима у циљаним секторима, који су били погођени узвратним царинама, посебно у пољопривреди.
Друго истраживање, из 2019, указује да су царине условиле, истина не тако велики, раст инфлације (0,1 одсто). Додатно, процењује се да су Трамп-Бајденове царине биле еквивалентне просечном годишњем трошку од 625 долара за просечно америчко домаћинство. Повезано с тим, критичари Трамповог предлога брину да ће то имати исте ефекте, али у много већем обиму.
Опасност од инфлације
Американци су економији дали ниске оцене током Бајденовог мандата, вођени фрустрацијом због цена. Индекс цена се повећао по годишњој стопи од 4,5 одсто у првих 15 квартала тог периода, најбржим темпом од Регановог првог мандата. Посматрајући тренутни ниво међугодишње инфлације (септембар 2024), она је већ обуздана, док треба додати и да су просечне плате већине радника у протеклим годинама порасле више од цена.
Међутим, гласачима се у памћење урезао период брзог раста цена, који је у јуну 2022. на међугодишњем нивоу достигао девет одсто. С тим у вези, треба разумети страх политичара од инфлације, и будући да је то тако, тешко је веровати да ће предизборна обећања Доналда Трампа о присилној депортацији милиона нерегуларних имиграната, који би изазвао снажне инфлаторне притиске, бити испуњена. Додатно, протеривање осам милиона миграната смањило би амерички БДП за око седам одсто до 2028. (у односу на базни сценарио).
Стога је реално очекивати да би сваки покушај масовних депортација наишао на јак отпор, а локални званичници од Калифорније до Њујорка вероватно ће одбијати да сарађују. Много је извеснији сценарио у коме би била уведена много строжа примена граничних контрола, што ће такође имати негативне последице (али у знатно мањем обиму), пре свега услед недостатка радне снаге за грађевинске компаније, ресторане, аграр.
Ваља подсетити да би политике са инфлаторним дејством (посебно повећање царина, раст јавне потрошње, смањење пореза), од стране ФЕД-а биле дочекане на стандардан начин – с повећањем базне камате. Будући да је то мера која успорава раст привреде, она би вероватно довела до негодовања Доналда Трампа, односно до сукоба на релацији Бела кућа-ФЕД, који би додатно погоршао финансијску ситуацију, ако би био јаван.
С тим повезано, у анализи JPMorganChase процењено је да би повећање царина упола мање од оног за које се Трамп залаже, смањило раст БДП-а до пола процента у првој години спровођења, док би се инфлација увећала за 1,5 до два процентна поена.
Трамп и Европа
Имајући у виду повећану зависност од безбедносног кишобрана Вашингтона, те веће ослањање на амерички течни природни гас (ЛНГ) ради задовољења енергетских потреба, европски креатори политике провели су месеце припремајући се за потенцијални повратак Трампа у Белу кућу.
Иако су у Бриселу превентивно предвидели неке мере одмазде, непредвидивост и импулсивност америчког новоизабраног председника отежава било какво планирање у том домену. Основни циљ Брисела је да брзим и снажним контра-царинама доведе Трампа за преговарачки сто и постигне договор.
Трампова победа ће неизбежно утицати на све области политике ЕУ, од цена лекова, преко зелених технологија, до стандарда вештачке интелигенције. Међутим, неће све бити тако лоше по европске интересе. На пример, Трамп је обећао да ће повећати експлоатацију нафте и гаса и пласирати више фосилних горива у иностранство, те да ће спречити да Бајденова администрација замрзне дозволе за нове ЛНГ пројекте. Све то би могло би да смањи неизвесност у Европи око снабдевања ЛНГ-ом.
Такође, евентуално укидање Закона о смањењу инфлације (ИРА), којим се издваја више од 500 милијарди долара за пројекте попут чисте технологије, водоника и обновљиве енергије, закона који је несумњиво дао предност Америци, у односу на ЕУ, у индустријама као што су енергија ветра, соларна енергија, алтернативна горива и електрична возила, могло би значити мању конкуренцију за европске компаније.
Аналитичари Голдман Сакса сматрају да би евро могао да падне чак 10 одсто у односу на долар ако нова администрација усвоји свеобухватни план о повишењу царина, док би зараде међу групом највећих европских компанија могле пасти за више од пет одсто у 2025. години.
Овде је додатни проблем то што Брисел није успео да искористи релативно добре односе са Бајденовом администрацијом да би решио дуготрајне трговинске спорове око царина за челик и алуминијум, зелене субвенције за електричне аутомобиле и оживљавање највишег суда Светске трговинске организације.
Трампов обећани протекционизам угрожава извозно вођене економије ЕУ, која се суочава са анемичним растом. Новоизабрани амерички председник сматра да је велики трговински суфицит ЕУ са САД неправедан, а његово предложено решење је да се уведу свеобухватне царине (од 10 одсто или чак 20 одсто) на извоз из ЕУ. Пошто су САД највеће извозно тржиште ЕУ – извоз робе у Америку достигао је 500 милијарди евра 2023, што је петина укупног извоза Уније – јасно је да анемична европска економија веома рањива на амерички протекционизам.
Штавише, пошто извоз америчке робе у ЕУ износи 350 милијарди евра (трговински дефицит САД са ЕУ је на путу да достигне рекорд у 2024), и будући да Трамп не мора да брине о поновном избору, мало је вероватно да ће одмазда ЕУ бити ефикасна. Најбоља опција је, стога, покушати да се предупреде Трампове тарифе једностраним отварањем тржишта ЕУ за амерички извоз.
Ако би Трамп увео најављене царине, према немачком Институту за светску економију Кил, резултат би били дубоки економски губици – односно пад БДП-а ЕУ до 0,5 одсто, док би трошкови за Немачку износили 180 милијарди евра током наредне четири године.
Аутомобилска, авио, хемијска и фармацеутска индустрија су најизложеније, јер представљају лавовски део европског извоза у САД. С тим у вези, вредност акција европских произвођача аутомобила, укључујући БМВ и Мерцедес-Бенц, нагло су пале у среду, шестог новембра. Дугорочно, више међународних произвођача би могло покушати да уђе у „протекционистички зид“, изградњом америчких фабрика (Фолксвагенове подружнице Ауди и Порше могле би бити посебно рањиве јер им недостају америчке фабрике).
И Ербас би се могао наћи на удару услед могућег таласа протекционизма који има за циљ спасавање Боинга. Произвођачи вакцина широм света, као што су Фајзер, Бионтек и ГСК, помно ће пратити Трампова именовања, након што је новоизабрани председник наговестио да ће разговарати о политици са антивакс савезником Робертом Кенедијем Јуниором.
Трампова победа би могла да значи мању координацију Брисела и Вашингтона у домену високих технологија као што су полупроводници. Додатно, ако ЕУ казни компанију X (Твитер) због кршења правилника уније о модерирању садржаја, однос између Вашингтона и Брисела могао би се погоршати, будући да би се поново оживела прича да ЕУ покушава да „сруши америчке велике технолошке компаније“.
На крају, Трампова победа може да убрза европске напоре да се мање ослања на САД као партнера. То би могло довести до већег притиска у ЕУ за ревизију правила о мерџерима (спајању корпорација) како би се омогућило стварање „европских шампиона“ – истински глобалних компанија.
„Ограничена“ трговина
Вероватно је да ће и овога пута, али у мањој мери, намере Трампа бити ометане од стране Конгреса, судова, бирократије, сопственог особља, или ће га надолазећи догађаји одвраћати да предузме многе акције. Међутим, реално је да ће многа обећања спровести, од којих ће нека бити са веома лошим ефектима по америчку економију и њене институције, али и свет. Наиме, после осам година институционализације, Трампизам је много организованији, док ће већина чланова друге Трампове администрације бити из круга лојалних ветерана.
Ипак, иако је Трамп консолидовао контролу над Републиканском странком, у Конгресу још увек има пуно републиканаца који ће се одупирати његовим инцијативама, те многи политиколози сматрају да ће америчке институције апсорбовати шок другог Трамповог председниковања.
Повезано с тим, индикативна је студија Куртa Вејланда, која указује да је од 40 популистичких влада широм света између 1985. и 2020. само 7 прешло у ауторитаризам, и то оне које су имале слабе институције и које су претрпеле акутне кризе (где Америка свакако не може бити сврстана).
Прва итерација „Трампономикса“ имала је срећу да се имплементира током периода високог раста и ниске инфлације. Данас се америчка и светска привреда суочавају са много изазовнијим економским окружењем, иако ће Трамп преузети економију која има добре резултате. Наиме, економски раст од 2,6 одсто у овој години је релативно снажан, незапосленост од 4,2 одсто је ниска, док се инфлација смирила.
Истина, чак би и победа демократског кандидата значила наставак преузимања Трамповог популистичког програма, који подразумева мешавину неопротекционизма (активна индустријска политика и царине) и квазиизолационизма. И политика према највећем конкуренту, Кини, не би била битно другачија. Наиме, Трамп, чија ће економска политика према Пекингу бити радикалнија верзија оне из првог мандата, ће вероватно, поред подизања царина, пооштрити ограничења америчког извоза технологије која је донела Бајденова администрација.
Међутим, разлике ипак постоје, и ако буде у потпуности имплементирана, Трампова визија би могла означити крај многих политика које су биле централне за Вашингтон од 1945. године. Велика је шанса да ће Трампов други мандат задати последњи ударац консензусу о тзв. слободној трговини, који је владао након Хладног рата.
Нови међународни економски поредак све више ће бити заснован на још увек отвореној, али ограниченој трговини и све више „домаћим“ ланцима снабдевања. Сценарио са снажнијом трговинском фрагментацијом, те у негативном сценарију поделом света на два трговинска блока, који би значио значајно слабији економски раст на глобалном нивоу, више цене и кидање критичних ланаца снабдевања, данас је ипак ближи него дан пред изборе.
Извор: РТС ОКО
