Злочин и правда

Read Time:2 Minute, 43 Second

Аутор: Никола Павловић

За време првомајског уранка, проведох пар дана у једном селу, у Бачкој. Село је кроз своју историју мењало господаре. Углавном су се ту смењивали Срби и Немци. Током 19. и у првој половини 20. века, Немци су, досељавањем, постали већина, те су и трагови германског градитељства данас добро видљиви. Они су јасно уочљиви у сеоским кућама, од којих су још по неке, сасвим добро очуване. Имао сам прилику да, у једној, за коју бих рекао да по очуваности, лако може да се претвори у музеј, проведем пар дана. Неким чудом, остала је готово непромењена кроз време. У њој се јасно уочавао немачки дух. Односно, та западна потреба, како за ширењем и грандиозношћу, тако и за функционалношћу.

Кућа са окућницом, чини једно утврђење. Грађевине су везане у ћирилично слово „Г“, док су са друге две стране, затворене дебелим зидом од цигала и великом капијом, тако да заједно чине једну закружену целину правоуганог облика. Кућа је, са двориштем, окренута ка југу, док на северној, хладнијој страни, која је уједно и спољна, постоји само један мали прозор. Ред стубова, са базом и капителом, најуочљивији је елемент куће. Стубови, у савршеној формацији, кроте огроман кров, прекривен бибер црепом, који се прелива преко спољних зидова, све до стубова, чинећи тако отворен ходник, илити трем куће. Ходник је поплочан са црно-жуто-црвно-плавим, одлично очуваним, плочама. Грандиозност се види и у великим вратима и изузетно високим плафонима, који одају утисак да ту станују дивови. Распоред соба је вагонског типа.

У наставку куће, налази се просторија за складиштење сушеног меса, са све очуваним гредицама и кукама, док се испод те просторије налази подрум. Те две просторије, биле су у функцији, коју данас имају фрижидер и замрзивач. У наставку – спојене са кућом, долазе штале за крупну и ситну стоку, док је на самом крају комплекса, амбар, смештен у тавану, са огромним простором испод њега, за смештај пољопривредних машина. На самом крају амбара, налазе се врата која воде у спољну башту. Интересантно је, да је кућа изграђена од блата и сламе, док су штале изграђене од цигала. Блато и слама су бољи изолатори, док је цигла за шталу коришћена због безбедности, да крупна стока не направи штету. Све у свему, у једној сеоској кући, може се веома јасно уочити дух једног народа.

Оно што је још занимљиво за ову причу, јесте и то, да су ове куће одузете њиховим власницима. Терет пораза Трећег рајха, сносили су и Фолксдојчери, познати и под називом Дунавске Швабе. Конфискована им је комплетна имовина, а многи од њих завршили су у радним логорима. Имајући у виду, да су готово сви подржавали и учествовали у спровођењу немачке окупације, освета је била на месту. Не улазећи у природу режима који је казнио непријатеља, казна је била праведна и неопходна, да се злочин не би поновио. Са друге стране, знамо и како изгледа када се непријатељ не казни, већ се аболира, па чак и награди за злочине, попут положаја Хрвата у Краљевини Југославији. Онда имамо НДХ и Јасеновац. Можда је погрешна лична освета, али на нивоу народа, она је просто неопходна. Нација која одустаје да капитализује своју победу, јесте нација, која је осуђена на пропаст. Разликовање пријатеља и непријатеља и деловања у складу са тим, основа је преживљавања у међународној арени.