0 
0 Почетак године често доживљавамо као прилику за „нови почетак“. Доносимо одлуке да ћемо више вежбати, и учити, радити на себи и променити навике, више се истицати на послу, бити смиренији, „боља верзија себе“, и обавити гомилу ствари које прошле године нисмо. Ипак, код многих се већ после неколико недеља јавља осећај разочарања, кривице или неуспеха.
Новогодишње одлуке настају, углавном, из унутрашњег и спољашњег притиска, а не из стварне спремности за променом, и занимљив су пример раскорака између свесне намере и несвесне динамике личности. Иако на свесном нивоу изражавамо мотивацију за променом, у пракси се, често, сусрећемо са неуспехом, одустајањем или самосаботажом. Новогодишње одлуке онда добијају форму императива: морам и треба.
Када себи поставимо превелике захтеве, природно почињемо да се и опиремо. Није то лењост, или “слаб” карактер, него начин да се заштитимо од преплављујућег осећаја кривице или неуспеха. Отуда и прибегавамо одбрамбеним механизмима попут: одлагања, рационализације и одустајања.
Са брзо скројеним новогодишњим одлукама долази до наглог прекида са навикнутим обрасцима, без истинског разумевања самих образаца. Отпор који се тада јавља, указује на нове одлуке које, у том тренутку, прете постојећем систему навика и образаца. Промена понашања, без разумевања узрока краткорочна је, јер је главни фокус на брзој поправци слике о себи.
Битан корак би био да се потрудимо да разумемо себе и зашто неке ствари радимо онако како их радимо, а мање да се кажњавамо. Није поента одлука у питању: шта треба да променим сада, него зашто ми је ово промена важна и шта мени то недостаје.
Када именујемо и разумемо своје потребе, и почнемо активно да се бавимо њима, понашање ће почети, природно, да се мења, а онда ће свака одлука постати “новогодишња”.
За психотерапијско саветовање можете се јавити на мејл: nemanjarajaksavetovanje@gmail.com
