
У филму Шта жене желе, Ник Маршал (кога игра Мел Гибсон) савршени је пример шармантног нарциса. Самоуверен, заводљив и потпуно заокупљен собом. Његов живот се храни валидацијом. Сваки комплимент, флерт, поглед дивљења одржава његов крхки осећај сопства. А онда долази преокрет у филму. Изненада добија моћ да чује шта жене заиста мисле, и оно што чује га разара. Схвата да га, иза осмеха, већина њих види као арогантног, површног, чак смешног. По први пут, огледало, које је хранило његово сопство, пуца.
Као и многи нарциси када им се сломи слика о себи, Ник одлази код терапеута. Не да би се променио, већ да би повратио осећај контроле. А терапеут, покушавајући да му помогне, каже да то што може да чује шта жене мисле, није проклетство, већ дар. Његово лажно Ја се враћа. На тренутак, опет се осећа моћно.
Ова сцена суптилно приказује истинску природу нарцистичке патње: тренутак када фантазија о савршенству пуца и особа више не може да побегне од сопствене празнине. Поред тога, одлазак код терапеута показује и како терапија лако може постати огледало које поново храни лажно Ја, уместо да га доводе у питање.
Многи нарциси долазе на терапију не да би радили на себи, већ да би обновили илузију величине. А многи терапеути, из емпатије или страха да не изгубе клијента, несвесно дају нарцису управо оно што жели. Дају му потврду, дивљење, поруку „посебан си“, уместо да помогну особи да се суочи са дубљом раном испод свега тога. Право исцељење почиње тек када нарцис престане да се брани и почне да осећа, када може да поднесе срам, усамљеност и рањивост од којих је годинама бежао.
Никова промена у филму постаје стварна тек када научи да слуша. Када развије саосећање за другог, када изађе из зачараног круга самољубља и заиста почне да осећа. Његов „дар“ никада није био у томе да чује шта жене мисле. Већ да коначно чује своја осећања и обрати пажњу да другога.
За психотерапијско саветовање можете се јавити на мејл: nemanjarajaksavetovanje@gmail.com

