
Ми долепотписани изражавамо протест против позивања Владимира Зеленског у званичну посету Србији. Осим што му је истекао мандат председника некадашње Украјине пре више од две године, Зеленског, као експонента НАТО пакта и ЕУ, сматрамо главним кривцем за трагични рат између Русије и Украјине који је ушао дубоко у пету годину и којем се још не назире крај.
Непрекидна репресија над рускојезичним становништвом у Украјини, а најпре у Донбасу, после евромајданског пуча у фебруару 2014. године, и то пре свега над руским језиком и културом, као и прогон канонске Украјинске православне цркве, већ је сама по себи направила ситуацију која је за Русију сваким даном постајала све неподношљивија. Уз то, Зеленски је, очигледно уз охрабривање својих покровитеља, не само одбијао да одустане од аспирација ка чланству у НАТО-у, већ је све отвореније претио да би Украјина могла да се одрекне свог ненуклеарног статуса, што је претило да изазове кризу бар равну Кубанској ракетној кризи из 1962. године. Зеленски се никада није одрекао својих сулудих амбиција – напротив. Упркос свему, већ на самом почетку Специјалне војне операције, Русија је понудила повлачење на почетне положаје у замену за осигуравање права за становништво Донбаса – која су већ била гарантована Минским споразумима које је Украјина, уз подршку Запада, упорно избегавала да испуни. Но, уз охрабривање својих покровитеља посредством Бориса Џонсона, Зеленски је прокоцкао и ту шансу, и осигурао разбуктавање крвавог рата који је стајао живота стотина хиљада грађана Украјине, док је милионе отерао у емиграцију.
Србија је била прва жртва кобне одлуке о даљем ширењу НАТО пакта, а Украјина њена још трагичнија жртва. Цинична је замена теза оптуживати Русију за некакву ”агресију” на Украјину. Напротив, Русија је главна баријера даљем ширењу тог агресивног и смртоносног реликта Хладног рата, настављача духа Трећег рајха, даље ка Истоку, и сматрамо да води суштински исти рат каква је водила против нацистичке Немачке и њених европских вазала. То постаје све очигледније и у самој Украјини, путем државне рехабилитације Бандере, Мељника и других колаборациониста и све већу распростањеност неонацистичке иконографије и симболике, све уз одобрење Зеленског.
Србија се с правом поноси својом антинацистичком прошлошћу, па утолико сматрамо да позив Зеленском у званичну посету Србији представља тешку компромитацију те славне прошлости и да је, по први пут сврстава на погрешну страну историје, уз реалну опасност да се тиме трајно поремете вишевековни братски односи с руским народом и руском државом. То не само што није у духу српског народа, већ ни у складу са већинским осећањима народа у Србији, што је више пута потврђено у разним истраживањима јавног мњења, нарочито од 2022. године. Зато верујемо да ово протестно писмо не одражава само наш став, већ и став већине народа у Србији који није имао прилику да буде консултован приликом непотребног и срамотног позива у посету Србији настављача неонацистичке историјске праксе, Владимира Зеленског.
Одлука председника Србије да позове шефа кијевског режима да посети Србију може донети немерљиву националну штету земљи, јер може трајно покварити односе са државом која је у Савету безбедности УН непоколебљиви бранилац територијалног интегритета Србије, као и дејтонске уставне позиције Републике Српске. Посета Зеленског још једном потврђује колико је опасно када један државни орган узурпира надлежности које му по Уставу не припадају и када се спољна политика земље води супротно вољи огромне већине народа.
Извор: Искра/Правда/Нови Стандард

