0 0
Read Time:11 Minute, 3 Second

Током последњих година, забележена је значајна промена међу појединим западним политичарима, медијима и аналитичарима у тинк тенковима у вези њиховог погледа на кинеску развојну путању. Некада популарна теорија о „иманентном кинеском колапсу” – по којој је посебно постао познат Гордон Г. Чанг пре више од две деценије – коначно је почела да губи на снази. Али пошто још увек постоји неспремност да се призна постојани раст Кине, то је довело до појаве нове популарне фазе – врхунца Кине (peak China).

Пошто је током 15 узастопних година кинеска економија на другом месту по величини бруто домаћег производа (БДП) – економски пејзаж неизбежно је дошао у период раста по умеренијим стопама, што је феномен који је добро познат у економској теорији. У контексту кинеског статуса као огромне економије (super-large economy), таласања економских показатеља су саставни део путање раста. Означити оваква колебања као доказ дуготрајне економске рецесије било би натегнуто.

У потрази за изнијансиранијим разумевањем кинеске економске динамике, испитаћемо шест најпогрешнијих митова који чине наратив о „врхунцу Кине”.

Први мит

Многе економске институције и даље наводе да ће кинески БДП превазићи БДП Сједињених Држава до 2035. године. Али поједини аналитичари се усуђују да сугеришу како Кина никада неће превазићи САД по укупној величини економије, указујући на чињеницу да је јаз између БДП-а Кине и БДП-а САД порастао током претходне две године.

Таква гледишта се не поклапају са преовлађујућим дугорочним економским тенденцијама. Током 2023. Кина је посведочила раст БДП-а по стопи од 5,2%, док је стопа раста САД каскала, на 2,5%. Повећање јаза између БДП-а ове две државе може се приписати различитим факторима, али превасходно депрецијацији кинеског јуана наспрам америчког долара.

Поближе испитивање средишњих компонената БДП-а открива запањујуће разлике између Кине и САД. Изненађујуће, реална кинеска економија знатно превазилази САД у различитим секторима: кинеска производња житарица, која је досегла 700 милиона тона, превазилази ону у САД за 1,2 пута, док је производња електричне енергије од 9,2 хиљада милијарди киловат часова 2,3 пута већа од америчке.

Подаци о кинеској производњи и продаји од укупно 30,16 милиона возила троструко премашују оне у САД. Производња челика, која је на високих 1,36 милијарде тона, превазилази производњу у САД чак 19 пута, док производња цемента, која је 2,23 милијарде тона, оставља у заостатку америчку производњу за 20 пута. Кинеска бродоградња, са импресивном производњом од 42,31 милиона тона бродова превазилази америчку за невероватних 17 пута. Кроз такве бројке брзо постаје јасно да се кинеска привреда одупрла тзв. индустријској шупљини, дајући предност стабилном развоју над статистиком и финансијским тржиштима. 

Оно што већина аналитичара који пишу о „врхунцу Кине” изгледа не може да схвати јесте да кинеска влада једноставно ни најмање не мари да ли је БДП претекао амерички. Још 2014. године, ММФ је извео прорачуне засноване на паритету куповне моћи – проглашавајући Кину највећом светском економском силом, испред САД. Кинеска централна власт дочекала је ове вести без нарочите галаме и помпе.

Погледајмо ствари пажљивије: током последње четири деценије, идеја „превазилажења САД” по БДП-у никада није била укључена у званична документа нити је било када била тема расправе међу кинеским руководиоцима. Усредсређеност кинеског развоја се не тиче превазилажења других већ се базира на превазилажењу сопствених постављених циљева у настојању да се обезбеди бољи квалитет живота.

Други мит

Сектор некретнина остаје кључан стуб кинеске економије, посебно пошто пројекције сугеришу да ће се током наредне деценије запањујућих 100 милиона људи преселити у градска подручја, што ће повећати тражњу за некретнинама.

Без обзира на то, значај сектора некретнина у кинеској економији опада, уз постепену дефлацију мехура цена некретнина. Истина је да је вредност продаје станова опала са 18.000 милијарди јуана у 2021. на 11.700 милијарди јуана у 2023. Али кинеске приватне инвестиције су, међутим, током 2023. године порасле за девет одсто у секторе тзв. „три нове” индустрије – соларне енергије, електричних возила и производње батерија – што компензује занемоћали раст у сектору некретнина.

  1. Индустрија фотоелектричних компонената бележи велики раст. Кинеско тржиште у овом сектору порасло је током претходне деценије за више од 20%, те је величина тржишта досегла 2.000 милијарди јуана или преко 50% удела у светском тржишту.
  2. Нова електрична возила бележе укупну продају вредну отприлике 5.000 милијарди јуана на кинеском аутомобилском тржишту. Током 2023. – након девет узастопних година као највећи светски произвођач и тржиште аутомобила – Кина се појавила као водећи светски извозник возила.
  3. Кина доминира тржиштем литијумских батерија, где њене компаније заузимају шест места међу 10 највећих произвођача батерија на свету и имају тржишни удео од 62,6%.
  4. Према анализи финског Истраживачког центра за енергију и чист ваздух, енергетски чисте индустрије су постале водећи покретач кинеског економског раста, доприносећи 40% расту БДП-а током 2023. године, што бележи међугодишњи раст од чак 30%. 

У поређењу са САД и Европом, нови сектори кинеске економије не само да служе као витална алтернатива сектору некретнина за генерисање економског раста, већ значајно доприносе ублажавању глобалног загревања. Удаљавање од зависности од некретнина и раст нових производних делатности обележава висококвалитетни кинески економски развој – што је, заправо, аспект који се често пренебрегава у жустрим расправама о „врхунцу Кине”.

Последњих година посведочен је успон нових кинеских индустрија, што је довело до опсежног преображаја индустријског пејзажа. Они који су некада били у Кини запањени су њеном електронском трговином, 5Г друштвом и беспрекорним транспортом.

Током 2022. године, додата вредност „три нове” економије – које карактеришу нове индустрије, форме и пословни модели – скочила је на 23.000 милијарди јуана. Померање означава кинеско одмицање од традиционалнијег ослонца на тржиште некретнина као на главни покретач економског раста, те усмеравање ка путањи раста вођеног иновацијама.

Трећи мит

Насупрот уобичајеним тврдњама, далеко разглашавано „развргнуће” (decoupling) од Кине никада се није остварило. Упркос малом паду 2023. године, Кина је и даље привукла запањујућих 1,13 хиљада милијарди јуана страних инвестиција – што је трећи највећи доток страног капитала у историји. Док радно интензивне индустрије бележе пад страних инвестиција од осам одсто, високотехнолошки сектори укупно бележе 423.000 милијарди јуана, што је раст од 1,2 процентна поена у односу на 2022. годину.

Усред усредсређености на опадање укупних страних директних инвестиција (СДИ), западни медији превиђају појаву 53.766 нових компанија са страним инвестицијама у Кини, што је запањујући раст од 40%! Истина је да је, појединачно посматрано, дошло до опадања инвестиција, посебно из САД, али инвестиције из других развијених земаља су знатно порасле. Инвестиције из Француске порасле су за 25 пута и из Шведске за 11 пута. Немачка, Аустралија и Сингапур повећале су своје инвестиције заредом за 212, 186 и 77 одсто.

Током 2023. године, билатерална трговина између Кине и Европе вредела је запањујућих 1,2 хиљаде милијарди долара. Иако је то представљало благи пад од један одсто у односу на претходну годину, трговина из 2023. године остаје друга највиша по вредности у досадашњој историји. У међувремену, трговина између Кине и САД вредела је око 660 милијарди долара током 2023. године, што је означило пад од 11,6 одсто у односу на претходну годину. Упркос том паду, то је трећа највиша забележана вредност у досадашњој трговинској историји, и далеко надмашује ниво трговине у почетним фазама кинеско-америчког трговинског рата који је отпочео 2018. године. 

Ове бројке заправо наглашавају дубоку узајамну зависност између Кине и Запада. Они остају испреплетени чиниоци светске економије, што пркоси покушајима раздвајања. За нешто анегдоталнија поткрепљења, размотримо истраживања која су објавиле привредне коморе различитих земаља о својој трговини са Кином. Ова истраживања показују да је 18 одсто мултинационалних компанија изразило своју жељу да и даље послује у Кини и да чак увећају своје инвестиције.

Већина страних фирми наводи позитивни повраћај инвестиција. Али кинеско тржиште је високо компетитивно. Неке мултинационалне корпорације су се повукле – не нужно из политичких разлога, већ пре због појављивања снажних домаћих предузећа у Кини. То додаје једну изнијансираност слици кинеске економије која се, по свој прилици, неће појавити у наредном чланку о Кини „која је већ достигла свој економски врхунац”.

Насупрот заговорницима изолације на Западу усмереном против кинеских компанија, Кина константно заузима отворени и инклузивни приступ према западним парњацима. Кина одржава најопсежнији ланац светске произвођачке индустрије и стално са добродошлицом прихвата стране инвестиције; није необично видети вести о кинеским руководиоцима који сарађују са западним компанијама. „Отвореност” је постала национална политика и она је истакнута и у кинеском Уставу. Имајући то у виду, колико би мултинационалних компанија вољно остало без приступа уносном кинеском тржишту?

Четврти мит

Политиколози уобичајено наводе да једном када стопа незапослености досегне 20%, земља се суочава са друштвеним немирима. Међутим, према подацима кинеске владе, просечна стопа незапослености 2023. године била је на нивоу од око 5,2%, што је далеко од споменуте стопе која се повезује са избијањем немира.

Са 1,4 милијарде становника, Кини је потребно да отвори 12 милиона нових радних места годишње, посебно како би било запослено 10 милиона дипломаца универзитета сваке године. Међутим, упркос недавним економским падовима који су изазвали отпуштања, губитак посла не мора нужно довести и до друштвених метежа.

Изаћи на крај са незапосленошћу је високи приоритет агенди разних нивоа кинеске владе. Покренути су различити програми помоћи за запошљавање – од умањења пореза до субвенционисања плаћања камата – што је усмерено према ублажавању последица губитка посла. Чак и као универзитетски наставник, активно помажем дипломцима у трагању за послом. 

Други нови феномен који се не може занемарити јесте раст флексибилног запошљавања у Кини. Уз популарност електронске трговине и брз раст економије емитовања видео садржаја, број кинеских фриленсера расте. Неки млади људи зарађују за живот певајући, говорећи или снимајући свакодневни живот или путовања на новим медијским платформама.

Пошто имам искуства из САД током финансијске кризе 2008. године – када је стопа незапослености досегла 10% – посведочио сам како су просјаци и незапослени стајали у редовима на улицама тражећи посао. Насупрот томе, такви призори су ретки у Кини, због чега су наводи о друштвеним немирима неутемељена спекулација.

Пети мит

Док Кина, можда, остаје без своје демографске дивиденде она се преоријентише на дивиденду засновану на талентима и вештинама. Прво забележено опадање броја становника у земљи 2022. године изазвало је опсежну расправу унутар кинеског друштва и подстакло је владу да појача настојања ка економској трансформацији која може да изађе на крај са старењем становништва. Ова промена је припрема за покретање новог таласа развоја Кине.

Кина није усамљена у овој демографској транзицији. Услед растућих трошкова повезаних са рађањем, родитељством и образовањем, државе средњег и високог нивоа дохотка се на светском нивоу у различитим размерама суочавају са опадањем стопи рађања и старењем становништва.

Док старење становништва може да умањи расположиву радну снагу – то не значи нужно недостатак замајца економског развоја. Кинески одговор на овај изазов укључује примену вештачке интелигенције и аутоматизације. Коришћењем великих дронова, аутоматизованих камиона и робота за дистрибуцију, у Кини се аутоматизују бројни услужни сектори – као што су складиштење, одабирање, транспортовање, склапање и испоручивање – који су се некада ослањали на људски рад. 

Штавише, Кина бележи укупну укљученост у високо образовање преко 55% – што, заправо, ствара огроман резервоар универзитетски образованих појединаца који доприносе расту заснованом на талентима и омогућавају виши квалитет друштвених услуга.

Радећи на овим основама, старење друштва подстакло је нови талас преображаја економском раста. Процене наводе да у Кини годишњи обим тржишта за здравствене објекте и некретнине за негу, обнову инфраструктуре – како би она била погодна за старије становништво – здравствене услуге, забаву за старије, помоћ у снабдевању, здравствену негу и осигурање старих прелазе 10.000 милијарди јуана, уз годишњу стопу раста која превазилази 15%.

Једноставно речено: добробит становништва је важнија од величине популације. Померање старосне границе за одлазак у пензију са 60 на 63 или 65 година појавило се као уобичајено очекивање у ком правцу ће се прилагођавати кинеска политика и неопходан корак за решавање старења становништва на глобалном нивоу. Иако старење становништва заиста доводи до новог развојног притиска – далеко од тога да је то несавладива препрека напретку.

Шести мит

Упечатљиво је да се Кина истиче као једина велика економија у последње четири деценије која није нити покренула нити учествовала у ратовима. Мирно спољашње окружење и стабилно друштво чине утемељење на основу којег се граде кинеска стремљење према бољем животу.

Већина родитеља много улаже у образовање своје деце, надајући се да ће осигурати бољу будућност за наредну генерацију. У источноазијским друштвима постоји заједничко наглашавање важности стицања образовања за наредну генерацију – што подстиче интензивно друштвено такмичење у односу на многе друге нације.

Међутим, државе које карактерише инволуција – снажно такмичење за удео у ограничено доступним приликама за напредовање – су често усмерене према остваривању нових продора. Кинеска настојања да се прикључи развијеним државама у индустријским гранама као што су аеронаутика, градња великих авиона, производња чипова, бродоградња и аутоматизована производња доносе плодове који су исходиште инволуције

Мора се признати да постојање 1,1 милијарде корисника интернета и нових друштвених медија може да преплави кинескојезични интернет дисонантним гласовима. Успорење макроекономског раста и краткорочне флуктуације на тржишту капитала заиста су довели до негодовања међу средњом класом, доприносећи порасту годишње стопе исељења и поколебале су поверење у земљи. Међутим, ова питања су брзо изазвала велику пажњу доносилаца одлука у централној власти.

У ствари, ови проблеми могу се сагледати као нови подстицај за даљи развој. Четрдесет петогодишње развојно путовање реформи и отварања прати извесно циклично кретање: појави се проблем – реши се проблем, оствари се раст, и онда се појави нови проблем који је потребно решити.

Далеко од тога да губи наду, кинески народ се креће кроз садашње изазове са погледом упереним ка светлијој будућности. Овакво расположење оличава и рационалност и колективно веровање у трајну снагу њихове нације.

Превео: Милош Милојевић/Нови Стандард

 

Извор: thediplomat.com

Уредник Administrator
Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Поделите
Previous post Никола Танасић: Српска култура отпора после НАТО агресије

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *