Подразумева се да је филистар малограђанин, а малограђанин је човек уских, ограничених погледа. Разлика између малограђанина и примитивца је стилска. Малограђанин је углађенији од примитивца, има школе толико да му је довољно да заради пара да може да живи на жељеном друштвеном нивоу али нема ни мало племенитости духа.

Па ипак има једна много монстурознија ствар у вези са малограђанином а која се крије и у овом чудном назову – филистар, чију етимологију до недавно нисам ни знао и такорећи сам је случајно открио. Ова злокобност се огледа у препотентном осећају НАДЧОВЕКА који је ослобођен обзира према другима па чак и етичких норми. Ова особина се белодано видела и у ситуацији са муралом који јесте био спин режима али је скинула маске наших филистара. Пођимо редом:

Филистар је реч немачког порекла али је изведена из јеврејског језика (нисам стручан али пре бих рекао из јидиша) од реч pilištim што значи Филистејац. Дакле реч је о староседеоцима ОБЕЋАНЕ ЗЕМЉЕ, које су Јевреји уласком у Ханан потиснули али су у дугој историји имали сукоба са њима. Голијат је,например, био Филистејац. Старозаветни народ Божји није на Филистејце гледао само као на непријатеље већ и као недостојне људе због њихове духовне декаденције. Људе који су пагани – ропски служе својим страстима и страховима, немају духовну вертикалу која је неопходна да би се задржала земља те је зато Бог даје изабраном народу – Израиљу.

У времену кад је реч филистар настала, а то је модерно доба, настанка грађанске класе, Јевреји су у расејању и живе широм земаљског шара, највише у Европи. Ту се они сучељавају са грубом силом и презиром неких нових староседелаца – које они називају Филистејцима, то јест филистрима. Јевреји, врло често сподобнији у финансијском смислу, обдарани уметничким даром, нарочито музичким, прецизног ума, избушеног вишевековним проучавањем Закона што им је дало способност категоричког мишљења, морају да живе у гетоима, јер су тако филистри – ћифтински европски господари одредили.

Филистар свој идентитет гради на сатанској гордости. Они су бољи од других својим рођењем или пореклом. Десило то и Јеврејима па им је проповедник покајања свети Јован Крститељ говорио: „И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Аврама; јер вам кажем да може Бог и од камења овог подигнути децу Авраму“( Мт. 3,9.). Та филистарска гордост иде толико далеко да они подразумевају да су паметнији од других а као што сам већ напоменуо етичка категорија није ни битна. Важно је да ли си WEST COAST/EAST COAST или си сељак из унутрашњости Америке, да ли београЏанин или геџа. НовосаЦки стил је добио и своју политичку димензију. Погрешно је мишљење да је аутономаштво израз војбођанских староседелаца. Не! Староседеоци су већином идентитетски Срби и Србију доживљавају својом Отаџбином а сепаратизам је плод новосадистичких филистара.

Овај став у којој је порекло важније од етике и правде видео се и у ситуацији око мурала. Наиме у анкети грађана који живе на Врачару и Неимару била је изречена и следећа тврдња, коју сматрам суштинском: „Шта ће његов лик ОВДЕ, није се он овде борио! Нека га сликају тамо где је ратовао.“ То је само огољено оно што већина мисли кад износи тлапње о „ратном злочинцу“ а да при том појма немају ни шта је било у Сребреници нити у току целог рата у БИХ. Рекао хашки трибунал, „кеве ти мора да је тако“. Али, не знају ти филистри ни шта је хашки трибунал пресудио него размишљају на следећи начин –то је нека важна интернацонална институција дакле део њихог света, јер неће се ваљда идентификовати са неким тамо „шумским“ људима?! Значи – није уопште битно да ли је Генерал јунак или злочинац он је пре свега „босанчина“ („буква босанска“) и није му, по филистрима, место на Неимару, срцу Врачара па тако и Београда.

Колико је овакав став глуп и може бити само израз духовног слепила које одражава и на занемиравње конкретних материјаних чињеница сведочи и податак да је та фамозна Његошева улица паралелна са Храмом светог Саве, који – гле чуда, такође није своју делатност одвија на простору Врачара! Ако ћемо се држати те логике да спомен обележја требају да буду само тамо где је неко „ратовао“ то јест дејствовао, те да зато треба уклонити мурал генерала Младића јер он није овдашњи онда треба уклонити и Храм јер ни свети Сава није овдашњи и заправо је земљак генерала. Ако један босанац то јест херцеговац мора да иде са Врчара, само зато што нема „подријетло“ онда мора и други.

Неко ће рећи да су мошти светог Саве спаљене на том месту, међутим какав је то аргумент за наше филистре, тек што су мошти нешто што игра улогу у њиховим животима.

Да закључимо, генерал се није борио на Врачару, али баш због његове борбе километрима далеко од Врчара на њему и није било никакве борбе, јер не заваравајмо се, наши непријатељи су озбиљни кад кличу: „стићи ће вас наша рука и у Србију!“ Колико ће у томе успети зависи од наше снаге а она од верности духовној вериткали, светосавксо – косовском завету, идеалу слободе, правде и човечности. Отпадништво од тог идеала значи аутоматску немоћ, а модерно идолопоколнсто филистара јесте управо то.

 

Уредник Administrator
Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *