0 0
Read Time:4 Minute, 3 Second

Свет је одавно научио да разорни економски поремећаји не долазе из сфере реалне економије већ увек настају у коцкарницама које називамо берзама. Уместо обећаног великог спремања којим би се глобални финансијски систем трајно стабилизовао, на сцени је супротан процес. У финансијски казино улазе нови крупијеи, уносе се нови столови и апарати, овога пута за коцкање криптовалутама.

Величина криптотржишта данас је на нивоу од око три хиљаде милијарди долара, а број различитих криптовалута се непрекидно повећава и сада их има око шест хиљада. Још горе, ово тржиште више није изоловано од осталих сегмената финансијских тржишта и све се чвршће интегрише у њега, повећавајући нестабилност система. Као да неко призива не само нову финансијску кризу, већ Армагедон.

Криптовалуте су део корпуса дигиталних валута и у том криптошаренилу има свега. Ту су електронске валуте које централне банке припремају као замену за готов новац. Ту су и „стабилне” криптовалуте које би требало да имају покриће у другим валутама или берзанским робама, попут валуте коју планира „Мета” (преименовани „Фејсбук”). Коначно, ту су и најлуђе, пливајуће криптовалуте без покрића од којих је биткоин најпознатија. Оне „пливају” и њихова вредност може током само једне године скочити за нa пример 100 процената или пасти за 70 процената. Тема овог текста је та трећа група криптовалута.

Пред људском глупошћу и грамзивошћу и богови су немоћни. Економска историја памти невероватне ирационалности, лудости, подвале и берзанске хистерије. Али када се класичне преваре оставе по страни, код берзанске робе увек је постојало рационално зрно, супстанца и вредност која би кроз берзански процес добијала сулуду цену после које је долазио слом.

Данас, с настајањем пливајућих криптовалута имамо нови феномен – нечему што је ништа, сада се може давати баснословна вредност и тиме се може трговати. То – ништа, тај дигитални запис настао ни из чега, може се „рударити”, купити на берзи или добити разменом за неку робу или услугу. Рударење је комплексан процес у коме огроман број доконих, интелигентних људи троши своје време и ресурсе моћних рачунара решавајући математичке проблеме који се не могу решавати оловком и на папиру. Када се задаци успешно реше, добија се биткоин.

Реч је о процесу бесмисленог арчења људског и рачунарског времена. Рачунарски „рудници” у том процесу троше и енормне количине електричне енергије и повремено, као недавно у Иркутску, рудари могу изазвати и енергетски колапс. Све ово би могао бити само патолошки феномен попут видео-игрица да је остао у приватној сфери. Али, криптовалуте су данас део јавне, финансијске сфере. Реч је о креирању приватног новца без покрића који би, у свету којим владају ред и разум, морао да буде забрањен.

Некоме се може учинити да је теза о томе да је биткоин – ништа, престрога. Ни модерни, „фијат” новац нема материјално покриће и његова вредност почива пре свега на нашој вери у њега. Ако те вере нема, новац постаје хартија без вредности, како се то и догађало кроз историју. Али та вера ипак има рационално упориште будући да постоје институције које брину о вредности новца – то су државе и њихове централне банке. (Да ли то раде добро или лоше, небитно je за контекст овог текста.) О вредности и стабилности криптовалуте не брине нико и то је препуштено ирационалности тржишта. У случају биткоина се чак не зна ни ко стоји иза тог пројекта. Његова „вредност” почива на томе што је укупан број биткоина који се могу ископати заувек фиксиран на 21 милион комада… ако је веровати мојој баки.

Техноентузијасти указују да је блокчејн технологија ( blockchain), на којој почивају криптовалуте, „технологија слободе”. Она се тек развија и тражи своје место у дигиталном свету. На њој треба да почива нова Web 3.0 револуција у којој ће вештачка интелигенција и алгоритми потпуно заменити људске и институционалне посреднике у сајберсфери. То је онај тип технолошке револуције која се прво догоди, а онда јој се тражи сврха – у име прогреса, дакако.

У овом тренутку она омогућава промет криптовалута без посредства банака, директним трансфером са „рачуна” купца на „рачун” продавца. „Рачуни” су у сајберсфери и технологија је таква да су трансфери заштићени од злоупотребе… осим када баш и нису и када хакери покраду неку од криптовалута. Само наивни људи могу поверовати да у сајберсфери постоји било шта сигурно што се криптографски може заштитити.

Но, вратимо се тезама с почетка текста. Криптовалуте су бесмислен, опасан инструмент, сем ако нисте у послу шверца дроге, оружја, или ако на пример живите од убијања људи. Тада је згодно имати дискретан начин да своје услуге наплатите. И то отвара кључно питање – да ли то неко стимулише лудило како би се олакшали послови те врсте када готов новац буде укинут? Или је циљ можда још црњи и иде ка потпуној дестабилизацији глобалног система и стварању хаоса који надилази и овај у коме тренутно живимо? У овом тренутку, од моћних економија, само је Кина забранила и рударење криптовалута и њихов промет. Русија се спрема да уради то исто. Зашто су велике западне државе тако пасивне и шта то оне знају што ми не знамо?

Извор: ПОЛИТИКА

Уредник Administrator
Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Поделите
Previous post Слободан Антонић: Они стварно хоће рат
Next post Мило Ломпар: Запад цензурише Орвелов роман због сличности са данашњицом

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *