0 0
Read Time:11 Minute, 39 Second
Уредник Administrator

Плутарх из Херонеје је био старогрчки историчар, биограф и есејист. Живео је у Римском царству од 45. до 120. године нове ере. Написао је велики број списа, од којих су, зачудо, многи сачувани до данашњих дана. Најпознатије Плутархово дело је Упоредни животописи – двадесет три пара биографија славних античких личности. Сваки пар су чинили: животопис неког великог Хелена и животопис неког њему сличног Римљанина. О смислености избора античких парњака, чије је животописе поредио, постоје различита мишљења: од тога да су парови сасвим смислено одабрани, до тога да су произвољни и бесмислени. По чему је Плутарх у својим Упоредним животописима одређивао биографске парњаке и упаривао великане Хеладе и Рима? У уводу животописа Александра Македонског, он је објаснио своје биографско становиште на следећи начин: „Као што, дакле, сликари узимају сличност својих слика од лица и од обличја и црта, у којима се објављује карактер, не водећи много рачуна о осталим деловима, тако и нама нека буде слободно да радије испитујемо обележја душе и по њима да приказујемо живот свакога појединца, а другима да оставимо јуначке подвиге и битке“. 1)

          Међутим, Плутархови биографски парњаци често нису слични ни по обележјима душе ни по свом карактеру – напротив. Какву су сличност карактера поседовали озбиљни, морално чвсти и лично храбри Демостен и превртљиви и страшљиви Цицерон? Изгубивши животну битку, Демостен је достојанствено испио отров; за разлику од њега, Цицерон је, у носиљци коју су носили његови робови, успаничено трчкарао тамо-амо покушавајући да побегне од смрти – у чему наравно није успео. Без обзира на потпуну различитост карактера, Демостен и Цицерон ипак јесу смислено одабран биографски пар. Они јесу били највећи политички беседници Хеладе и Рима, као што су Александар Македонски и Јулије Цезар били непобедиве војсковође и државници; Тезеј и Ромул, оснивачи најславнијих античких градова – Атине и Рима;  Агис и Тиберије Грах, велики социјални реформатори; Дион и Брут, тираноубице које се жртвују за општедруштвене идеале…

             Дакле, Плутарх је славне личности Хеладе и Рима упаривао по истој врсти политичке изузетности; по оној врсти делатног друштвеног генија који им је био својствен и којим су они, у датим околностима, „обликовли историју“ свога доба. Добивши на тај начин парове античких великана и пишући њихове животописе, пред Плутарха су, али и пред његове читаоце, искрсавале и друге биографске сличности упарених јунака. У биографијама полулегендарног пара оснивача градова, Тезеја и Ромула, та подударања могу бити објашњена позајмицама тема и мотива из старије легенде. Међутим, како објаснити та подударања код историјских личности? Можда тврдњом – да се кроз те личности и њима урођене друштвенополитичке таленте, историјска збивања ипак закономерно понављају и то по стабилној временској ритмици. Да би се та тврдња доказала, бар у неким случајевима, у наставку овог чланка ће бити анализирани Плутархови  биографски парови, Демостен – Цицерон и Алесандар Македонски – Јулије Цезар.

 

             Демостен – Цицерон

 

             Цицерон је рођен око 279/280 година после Демостена и умро је око 279/280 година после Демостена.

384 п. н. е – Рођење Демостена.

106 п. н. е – Рођење Цицерона.

                     Међувреме: 279/280 (-1) година.

322 п. н. е – Смрт Демостена.

 43 п. н. е – Смрт Цицерона.

                     Међувреме: 279/280 година.

 

             Биографска паралела: Демостен – Цицерон

 

  • Демостен је био највећи политички беседник и истакнути државник античке Грчке.
  • Цицерон је био највећи политички беседник и истакнути државник античког Рима.

 

  • Демостен је био успешан правник и заступник суграђана у судским процесима.
  • Цицерон је, такође, био успешан правник и заступник других у судским процесима.

 

  • Демостен је био политички непријатељ Филипа и Александра Македонског.
  • Цицерон је био политички непријатељ Гаја Јулија Цезара.

 

  • Говори које је Демостен држао названи су Филипике.
  • Говори које је Цицерон држао назвао је Филипике.

 

  • Александар је опростио Демостену учешће у побунама против њега.
  • Цезар је опростио Цицерону учешће у грађанском рату на страни

Помпеја, а против њега.

 

  • Антипатар, једнан од наследника – дијадоха Александра Македонског,

присилио је атинску народну скупштину да осуди Демостена на смрт.

  • Марко Антоније, један од наследника Јулија Цезара и тријумвир Другог тријумвирата, проскрибовао је и осудио Цицерона на смрт.

 

  • Демостен је насилно умро годину дана после смрти Александра Македонског.
  • Цицерон је, такође, насилно умро годину дана после смрти Гаја Јулија Цезара.

 

  • Демостен је живео 62-63 године.
  • Цицерон је, такође, живео 62-63 године.

Апијан из Александрије је живео и стварао у време када је Римско царство било на врхунцу своје моћи, од 90. до 165. године нове ере. Апијанов претходник, Плутарх, на крају већине упоредних животописа је писао и сажетке, у којима је поредио особине својих биграфских двојника, али је такав сажетак изостао после животописа Александра Македонског и Јулија Цезара. Тај „пропуст“ је надокнадио Апијан, који је у својој књизи Римски грађански ратови, на више страница написао управо оно што је Плутарх изоставио – сажету биографску паралелу те двојице. Дакле, и Плутарх и Апијан уочавају биографску сличност између Александра и Цезара – а да ли су они и „временски близанци“, проверимо по ритму од 279/280 година, по којем се већ испољило близанство њихових савременика и политичких противника, Демостена и Цицерона. При том, треба имати у виду, да је Цезар сажео и поновио животну матрицу и биографске елементе, не само Александра, већ и његовог оца Филипа II.

                      

                   Филип и Александар – Цезар

 

                  Гај Јулије Цезар је рођен око 279/280 година после Филипа, а убијен је око 279/280 година после Александрове смрти. Започео је владавину око 279/280 година после Александра и окончао је око 279/280 година после Александра.

382 п. н. е – Рођен Филип Македонски.

100 п. н. е – Рођен Гај Јулије Цезар.

                      Међувреме: 279/280 (+2) година. 

 

                     Полазећи 340. године п. н. е. у ратни поход против Византа и Перинта, Филип оставља у Пели, главном граду тадашње македонске државе, шеснаестогодишњег Александра као свог регента и наследника. Заједно са неискусним Александром, у Пели остају и проверени Филипови генерали Антипатар и Парменион. Око 279/280 година касније, у Риму се образује Први тријумвират, који чине Цезар и проверене римске војсковође, Помпеј и Крас.

 

340 п. н. е – Почетак регентства Александра Македонског,

                      са Антипатром и Парменионом.

60/59 п. н. е – Почетак тријумвирства Јулија Цезара,

                      са Помпејом и Красом.

                      Међувреме: 279/280 година. 

336 п. н. е – Почетак краљевске владавине Александра Македонског.

  56 п. н. е – Обновљење првог тријумвирата са Јулијем Цезаром, као тријумвиром.

                      Међувреме: 279/280 година.

323 п. н. е – Крај владавине Александра Македонског.

  44 п. н. е – Крај владавине Гаја Јулија Цезара.

                      Међувреме: 279/280 година.

323 п. н. е – Смрт Александра Македонског.

  44 п. н. е – Смрт Гаја Јулија Цезара.

                      Међувреме: 279/280 година.

 

             Насилна смрт Гаја Јулија Цезара је понављање Филиповог убиства, јер као што је речено, Цезар је поновио биографске елементе оба Македонца:

        

  • Филип и Цезар су били жртве организованих завера;
  • обојица су усмрћени ножевима;
  • обојица су убијени на јавном месту пред многим очевидцима;
  • убице обојице су били људи из њиховог непосредног окружења;
  • ниједан завереник против Филипа и Цезара није избегао казну.

 

               Ипак, Јулије Цезар је превасходно двојник Александра Македонског. За Цезара, Апијан каже: „То је човек особито срећан у свему и знаменит по делима, и с правом су га (савременици – примедба аутора) изједначавали са Александром“. 2)

             

Табела 1 – Апијанова биографска паралела Александра Македонског и Јулија Цезара 3)

Супруге Александдра и Цезара

 

  • Александар се више пута женио. Сина Александра је добио у браку са бактријском принцезом Роксаном.
  • И Цезар се више пута женио. Сина Цезариона је добио у ванбрачној вези са египатском краљицом Клеопатром.

 

Роксана – Клеопатра

 

            Клеопатра је ступила у ванбрачну везу са Цезаром око 279/280 година после ступања у брак Александра и Роксане, родила му је сина око 279/280 година после рођења Роксаниног и Александровог сина и извршила је самоубиство око 279/280 година после насилне Роксанине смрти.

328 п. н. е – Почетак брака Александра и Роксане.

 48  п. н. е – Почетак ванбрачне везе Цезара и Клеопатре.

                      Међувреме: 279/280 година.

327 п. н. е – Рођење Александровог и Роксаниног сина.

  47 п. н. е – Рођење Цезаровог и Клеопатриног сина.

                      Међувреме: 279/280 година.   

309 п. н. е – Убиство Роксане.

  30 п. н. е – Самоубиство Клеопатре.

                      Међувреме: 279/280 година.  

                

                        Синови Александра и Цезара

 

  • Александар IV је владао као краљ Македоније у савладарству са стрицем

Филипом III.

  • Цезарион је као фараон Птолемеј XV владао у савладарству са ујаком

Птоломејем XIV.

 

  • Номинална владавина Александра IV је трајала 14 година.
  • Номинална владавина Птоломеја XV Цезариона, такође је трајала 14 година.

 

  • Владавина Александра IV је насилно завршена његовим убиством.
  • Цезарионова владавина је, такође, насилно завршена његовим убиством.

 

                     Александар IV –  Цезарион       

     

323 п. н. е – Почетак номиналне краљевске владавине Александра IV.

  44 п. н. е – Почетак номиналне фараонске владавине Птоломеја XV Цезариона.

                      Међувреме: 279/280 година.

309 п. н. е – Крај номиналне владавине Александра IV.

  30 п. н. е – Крај номиналне владавине Птоломеја XV Цезариона.

                     Међувреме: 279/280 година.

309 п. н. е – Убиство Александра IV.

 30 п. н. е – Убиство Птоломеја XV Цезариона.

                     Међувреме: 279/280 година.

 

            Да резимирамо:

 

  • Гај Јулије Цезар је умро 279 година после Александра Македонског;
  • Клеопатра, 279 година после Роксане;
  • Цезарион, 279 година после Александра IV, а
  • Цицерон, 279 година после Демостена.

 

             Тако су се историјска дешавања из једног античког периода, македонског, после 279 година поновила у другом античком периоду, римском. Присетимо се стога на овом месту речи цара-филозофа Марка Аурелија, који каже: „Увек треба мислити на то да су се све ове ствари које се сада дешавају, дешавале и раније и да ће се оне и убудуће дешавати. Треба подједнако имати пред очима и целе драме и поједине сцене… све су те сцене биле исте, само су глумци били други“ (Аурелије, 204:179). На крају запитајмо се, могу ли се ова (и многа друга) по истом обрасцу поновљена историјска збивања уклопити у савремене концепте линеарне соцо-историјске динамике? Јесу ли концепти циклизма у историјском развоју људских друштава заиста „радикално непоуздани“ јер стварност одбија „сарадњу“ с њима, или се управо то, али са далеко више аргумената, може рећи за савремене линеарне концепте? Сва је прилика, да је управо због тих и таквих линеарних концепата представа савременог човечанства о историјкој динамици дубоко погрешна. Стога не треба сумњати да ће „завесу“ изаткану од „линеарног плетива“, а која заклања и скрива историјску стварност, једнога дана појести (књишки) мољци.

 

 

Извори:

1) Плутарх, Славни ликови антике II – избор из Упоредних животописа,

„Матица српска“, Нови Сад, 1978.

2) Апијан, Римски грађански ратови, „Дерета“, Београд, 1991.    

3) Исто.  

4) Марко Аурелије, Самоме себи, „Дерета“, Београд, 2004.

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Поделите
Previous post Зоран Ћирјаковић: Зашто је пукла Оља Бећковић?
Next post Заблуде демократије – тражећи серотонин

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *