„Посредовање“ Гренела и афера „тровања ковертама“

Аутор: Срђан Шљукић

Такозвани „дијалог“ између власти у Београду и албанских институција у Приштини прекинут је углавном због тога што Запад није био задовољан албанским преговарачима, па је натерао Харадинаја да одступи, да би се затим изборима та ствар решила. Говорим о такозваном „дијалогу“, јер ту дијалога никада није ни било: сви су се разговори, још од средине прошле деценије, сводили на притисак Запада на Србију да призна „реалност“, односно да се помири са окупацијом дела своје територије извршене у агресији 1999. године, иако би то признање било супротно српском Уставу, међународном праву и елементарном моралу. Све време Запад изиграва посредника у „преговорима“, иако је сваком разумном јасно да он гура своје интересе, у садејству са Албанцима. Именовање новог опуномоћеника САД Ричарда Гренела не доноси у том погледу ништа ново. Већ из саопштења са његових првих састанака је јасно да се поново ради о истом: Србија мора да призна Косово, тј. да га пусти у међународне организација, пре свих у УН. Заузврат, нуди се „перспектива економског развоја“ и мир. Ово су иста обећања која су Србији давана и раније, како би се од ње изнудили уступци. Као што се лако да установити, од обећања никад ништа није остварено – увек смо имали и сада имамо крхки мир у понижењу и економску беду, праћену емигрирањем младих и стручних људи и свеопштим друштвеним пропадањем. Дакле, Гренел је ту да би реализовао Западне интересе, у смислу учвршћења њихових албанских савезника и даљег потискивања ривала (Русије и Кине) из овог дела Европе. Да ли ће то бити постигнуто „шареним лажама“ о економском развоју, или пак уценама и претњама, мање је битно. У сваком случају, око овога не треба имати никаквих илузија.

                Афера „тровања ковертама“ је јасан покушај манипулације резултатима избора, урнебесна трагикомедија у којој се Албанци у изборној комисији „трују“, а Срби остају здрави, иако су у додиру са истоветним материјалом. Испада да Албанци и Срби не припадају истој, људској врсти! Овакву „представу“ Албанци су већ изводили почетком 90-их година прошлог века, када је дошло до „масовном тровања“, које је – неким чудом – заобишло Србе који су живели у истим срединама и у истим условима. Намера је, јасно, да се украду гласови и резултати прекроје према жељама албанских партија које су добиле изборе. Тиме би било какав утицај Србије преко Српске листе био елиминисан. На ову и овакву комедију Запад не реагује, као ни на друге албанске гафове, јер је, Боже мој, реч о њиховим савезницима. Међутим, ту се крије и једно наравоученије за српску страну. Противуставним Бриселским споразумом из 2013. Дачић и Вучић су пристали на укидање српских институција на Косову и Метохији, натеравши Србе на тим територијама да прихвате албанске институције, документа, итд. Затим су Срби натерани да учествују на изборима које организују Албанци, са рачуницом да ће се преко Српске листе (која је формирана од прилично сумњивих кадрова) утицати на политику на Косову. Наравно, чим су осетили да то могу, Албанци покушавају да Српску листу елиминишу и да нађу „подобне“ Србе, које ће корумпирати политичким функцијама. У Србији се то каже овако: ко са ђаволом тикве сади, о главу му се лупају. Нада да ће Запад „заштитити демократију“ делује јадно и наивно, јер то Запад никада и није чинио.

                Оно што је од највећег значаја за незападне факторе моћи, а посебно за Русију, јесте чињеница да би евентуално признање Косова од стране Србије било један крупан корак га даљем гурању целог региона (укључујући и БиХ) у НАТО и потпуном потискивању сваког руског присуства, како медијског, тако и економског. Јасно је, наравно, да Руси „не могу бити већи Срби од самих Срба“, али је тешко схватити какав би интерес Русија имала за улазак Србије и БиХ у НАТО.

Гренел, афера „тровања“ ковертама, А. Курти, наставак „дијалога“ – све је то само продужетак већ виђеног настојања Запада да поврати хегемонију на Балкану, последњих година прилично уздрману.

Село  Бегеч, 15. октобра 2019.

Текст је првобитно објављен на руском језику на порталу:  EurAsia Daily