Историјско-циклична прогноза краја председничке владавине Александра Вучића

Пише: Тодор Вулић

Без обзира што учење модерне друштвене науке то негира, евидентно је да историјску динамику уређује закон историјског циклизма. Историја се понавља, а историјска будућност је унапред одређена догађајима из прошлости. Другим речима, будућност је предвидива, па ко познаје историју неке земље, тај може да спозна и њену будућност. Када се ово буде схватило и од науке прихватило, историчари ће давати прогнозе будућих дешавања као што метеоролози данас дају прогнозе временских прилика у данима који предстоје. У јулу 2024. на овом порталу је дата историјско-циклична прогноза тада предстојећих америчких председничких избора, где је цикличном аргументацијом образложен неминован крај владавине демократског естаблишмента оличеног у Џоу Бајдену и Камали Харис. Овога пута позабавимо се догађајима на нашој политичкој сцени: студенском револуцијом и питањем – када ће се завршити председничка владавина Александра Вучића.

Упоредно-хронолошку анализу владарских смена у нововековној историји Србије и Југославије (јер нас то примарно занима), започећемо 1830. годином, када је уставним актом успостављена аутономна Кнежевина Србија у оквиру Турског царства. Истовремено је бератом турског султана легализована владавина првог нововековног наследног кнеза Србије, кнеза Милоша и владавина династије Обреновића. Тиме је формално-правно започео монархистички период наше новије историје. Аналогно томе, уставним законом из 1953. уведена је функција председника републике, чиме је у југословенској републици успостављен председнички систем. На ту највишу државну функцију први је изабран Јосип Броз. Тако су ове устаничке вође, од којих је један утемељио монархију, а други републику, озваничени као владари својих држава. Временски распон између почетка владавине првог монарха и почетка владавине првог председника републике износи 123 године, или методски искориговано 123/24 ± 1 година. Упоредна хронологија која следи је дата само у најгрубљим цртама, тј. по квалитетно различитим владарским периодима и фазама, уз изостављање низа поновљених историјских догађаја који прате њен основни (владарски) ток. Међутим, по датом временском распону потребно је прво одредити аналогне фазе у еволуцији нововековне српске државности, јер је та еволуција неодвојиво везана с нашом нововековном владарском историјом. О којим ће то државним фазама бити реч? О оним које су, између осталог, обележиле и наше животе. Рецимо, рођен сам у ФНР Југославији, а затим сам, не мењајући место боравка, живео у СФР Југославији, затим у СР Југославији, у Државној заједници Србији и Црној Гори и на крају у самосталној Републици Србији. Старије генерације су живеле у Краљевини Југославији, Краљевини Срба Хрвата и Словенаца, Краљевини Србији итд. Има ли у тим сменама неког реда?

            Упоредна хронологија фаза државног развоја Србије и Југославије уз временско

                            померање од 123/24 ± 1 године (период 1838 – 2006)

            Темељи нововековне српске државности постављени су у Првом српском устанку 1804/05. Око 123/24 године касније, 1929, проглашена је Краљевина Југославија. Међутим, скратићемо ову упоредну хронологију на само оне фазе државног развоја које су у непосредној вези с нашом владарском историјом од 1830. и од 1953.  

            Аутономна Кнежевина (прва фаза) – ФНР Југославија (друга фаза)  

—1830. – Уставним законом, Кнежевина Србија конституисана као аутономија у оквиру

            Турског царства.

—1953. – Уставним законом, ФНР Југославија озваничена као социјалистичка република.

             Међувреме: 123/24 (+1) године.

—1838. – Крај прве фазе аутономне Кнежевине.

—1963. – Крај ФНР Југославије.

             Међувреме: 123/24 (+1) године.

            Аутономна Кнежевина (друга фаза) – СФР Југославија

—1838. – „Турским“ уставом из 1838. редефинисана је аутономија Кнежевине из 1830.          

—1963. – Уставом из 1963. успостављена је СФР Југославија.

            Међувреме: 123/24 (+1) године.

—1867. – Крај аутономне Кнежевине Србије.

—1992. – Крај СФР Југославије.

            Међувреме: 123/24 (+1) године.

            Кнежевина Србија (фаза формалне зависности) – СР Југославија

             Повлачењем последњег турског гарнизона из Београдске тврђаве, Кнежевина Србија је стекла фактичку, али не и формално-правну независност. Новонастало стање је озваничено Намесничким уставом 1869. Око 123/24 године касније, успостављена је СР Југославија.

—1867. – Почетак формално зависне Кнежевине Србије.

—1992. – Почетак СР Југославије.

            Међувреме: 123/24 (+1) године.

—1878. – Крај формално зависне Кнежевине.

—2003. – Крај СР Југославије.

            Међувреме: 123/24 (+1) године.

            Кнежевина Србија (фаза независности) – Државна заједница Србија и Црна Гора

            На Берлинском конгресу 1878. српске кнежевине Србија и Црна Гора су постале  самосталне, независне и међународно признате државе. Око 123/24 године касније, Србија и Црна Гора формирају Државну заједницу СЦГ.

—1878. – Почетак независне и самосталне Кнежевине Србије (и Црне Горе).

—2003. – Почетак Државне заједнице Србије и Црне Горе.

            Међувреме: 123/24 (+1) године.

—1882. – Крај Кнежевине Србије.

—2006. – Крај Државне заједнице Србије и Црне Горе.

            Међувреме: 123/24 године.

            Краљевина Србија – Република Србија

            После Кнежевине Србије успостављена је Краљевина Србија, а после Државне заједнице СЦГ, Република Србија.

—1882. – Почетак Краљевине Србије.

—2006. – Почетак Републике Србије.

            Међувреме: 123/24 године…итд.

            Ове статусне промене српске државности, као што је већ речено, одређивале су и дефинисале различите фазе српске владарске историје.

             Упоредна хронологија владарских фаза и владарских смена у нововековној

                        историји Србије и Југославије по ритму од 123/24 ± 1 године

           Кнез Милош

          Легализовану владавину кнеза Милоша, после 123/24 године, поновио је Јосип Броз председничком владавином ФНР Југославијом (1953 –1963).

—1830. – Почетак легализоване кнежевске владавине Милоша Обреновића.

—1953. – Почетак председничке владавине Јосипа Броза ФНР Југославијом.

              Међувреме: 123/24 година.

—1839. – Крај прве владавине кнеза Милоша.

—1963. – Крај председничке владавине Јосипа Броза ФНР Југославијом.

              Међувреме: 123/24 година.              

            Кнез Михаило

            По датом временском распону, својом владавином СФР Југославијом (1963 – 1980), Броз је поновио владавине кнежева Михаила и Александра.Прву владавину кнеза Михаила Обреновића, Броз је, као председник СФР Југославије, поновио својом првим мандатом.

—1839. – Почетак владавине кнеза Михаила Обреновића

—1963. – Почетак председничке владавине Јосипа Броза СФР Југославијом.

             Међувреме: 123/24 година.

—1842. – Крај прве владавине кнеза Михаила.

—1967. – Крај првог председничког мандата Јосипа Броза.

             Међувреме: 123/24 (+1) година.             

            Кнез Александар  

             После свргавања кнеза Михаила, кнежевска овлашћења су пренета на кнеза Александра Карађорђевића. По истом временском распону, Броз је својом преосталом владавином поновио владавину кнеза Александра.    

—1942. – Почетак владавине кнеза Александра Карађорђевића.

—1967. – Почетак другог председничког мандата Јосипа Броза итд.

             Међувреме: 123/24 (+1) година.

             *

—1858. – Крај владавине кнеза Александра.

—1980. – Крај владавине Јосипа Броза.

             Међувреме: 123/24 (-1) година.

            Кнежеви Милош и Михаило (други пут)

             После свргавања кнеза Александра Карађорђевића, на власт су враћени бивши кнежеви Милош и Михаило, а после смрти Јосипа Броза, СФР Југославијом је владало колективно Председништво.

—1858. – Почетак друге владавине кнеза Милоша.

—1980. – Почетак владавине колективног Председништва СФР Југославије после Броза.

             Међувреме: 123/24 (-1) година.

             *

—1968. – Крај друге владавине кнеза Михаила.

—1992. – Крај владавине колективног Председништва и крај СФР Југославије.

             Међувреме: 123/24 година.

            Кнез Милан

             Милан Обреновић је постао кнез Кнежевине Србије 1868. године и био је први владар Јевремовог огранка Обреновића. Његова кнежевска владавина одвијала се у три квалитетно различите фазе:

• прва фаза или фаза Намесништва трајала је од 1868. до 1872. У овој фази, Милан је због малолетства само номинално владао, а фактичку власт је имало трочлано Намесништво на челу с Миливојем Петровићем Блазнавцем;
• у другој фази, од 1872. до 1978, кнез Милан је владао Кнежевином Србијом, која је, иако фактички самостална, формално-правно и даље била у оквиру Турског царства;
• у трећој фази, која је трајала од 1878. до 1882, кнез Милан је владао самосталном и независном Кнежевином.

Прва фаза

             Миланову прву фазу, или фазу Намесништва, после 123/24 године, поновила су прва два председника СР Југославије, Добрица Ћосић и Зоран Лилић. Ћосић је започео председничку владавину 1992, или 123/24 године после Намесништва, а Лилић је завршио председничку владавину 1997, или 123/24 (+1) године после Намесништва.

—1868. – Почетак номиналне владавине кнеза Милана и фактичке владавине

             Намесништва на челу са Миливојем Петровићем Блазнавцем.

—1992. – Почетак председничке владавине Добрице Ћосића СР Југославијом.

             Међувреме: 123/24 година.

             *

—1872. – Крај владавине Намесништва.

—1997. – Крај председничке владавине Зорана Лилића.

             Међувреме: 123/24 (+1) година.

            Друга фаза

            Другу фазу Миланове кнежевске владавине, поновили су својим председничким владавинама Слободан Милошевић и Војислав Коштуница. Милошевић је започео председничку владавину СР Југославијом 1997, или 123/24 (+1) године после Милановог преузимања владарских овлашћења од Намесништва, а Коштуница је завршио председничку владавину СР Југославијом 2003, или 123/24 (+1) године после 1878. и краја друге Миланове владарске фазе.

—1872. – Почетак фактичке владавине кнеза Милана.

—1997. – Почетак председничке владавине Слободана Милошевића СР Југославијом.

             Међувреме: 123/24 (+1) година.

            *

—1978. – Крај владавине кнеза Милана формално зависном Кнежевином и крај формално

            зависне Кнежевине.

—2003. – Крај председничке владавине Војислава Коштунице СР Југославијом и крај СР

            Југославије.

            Трећа фаза

             Као што је већ речено, на Берлинском конгресу 1878. кнежевине Србија и Црна Гора су постале  самосталне и независне државе. Око 123/24 године касније, Србија и Црна Гора формирају Државну заједницу СЦГ. Трећу фазу кнежевске владавине Милана Обреновића, поновио је председник Државне заједнице СЦГ Светозар Маровић.

—1878. – Почетак владавине кнеза Милана самосталном и независном Кнежевином.

—2003. – Почетак председничке владавине Светозара Маровића Државном заједницом СЦГ.

             Међувреме: 123/24 (+1) година.

—1882. – Крај кнежевске владавине кнеза Милана и крај Кнежевине Србије.

—2006. – Крај председничке владавине Светозара Маровића и крај Државне заједнице СЦГ.

             Међувреме: 123/24 година.

            Краљ Милан

             Србија је 1882. постала краљевина, чиме је статусно изједначена са осталим европским монархијама. Око 123/124 године касније, 2006, конституисана је Република Србија као самостална и независна држава. Владавину првог краља у нововековној историји Србије, Милана, после 123/24 године, поновио је први председник самосталне и независне Републике Србије, Борис Тадић.

—1882. – Почетак краљевске владавине Милана Обреновића.

—2006. – Почетак председничке владавине Бориса Тадића самосталном Републиком Србијом.

              Међувреме: 123/24 година.

—1889. – Крај владавине краља Милана.

—2012. – Крај председничке владавине Бориса Тадића.

             Међувреме: 123/24 година.         

            Краљ Александар

              Прва фаза

             Због малолетства новог краља Александра Обреновића, фактичку власт је у првој фази његове владавине вршило трочлано Намесништво на челу са Јованом Ристићем као првим намесником. Владавину Намесништва краља Александра је после 123/24 године поновио Томислав Николић својом председничком владавином.

—1889. – Почетак владавине Намесништва краља Александра на челу са Јованом Ристићем.

—2012. – Почетак председничке владавине Томислава Николића,

             (у неку руку намесника „малолетног“ Александра Вучића).

             Међувреме: 123/24 година.

—1893. – Крај владавине Намесништва.

—2017. – Крај председничке владавине Томислава Николића.

             Међувреме: 123/24 година.

             Друга фаза

            Краљ Александар се 1893. прогласио пунолетним, укинуо Намесништво и преузео фактичку власт у своје руке. После 123/24 године, његову владавину понавља Александар Вучић.

—1893. – Почетак фактичке владавине краља Александра Обреновића.

—2017. – Почетак председничке владавине Александра Вучића.

             Међувреме: 123/24 година.

—1903. – Крај владавине краља Александра Обреновића.

—2026/27. – Крај председничке владавине Александра Вучића.

             Међувреме: 123/24 година.

             *   *   *           

             Дакле, на основу показаног правила, може се очекивати да ће се и председничка владавина Александра Вучића Републиком Србијом завршити 123/24 ± 1 година после краја владавине краља Александра Обреновића, или 2026/27 ± 1 год. Шта то значи? Теоријски то значи да ће се председничка владавина Александра Вучића завршити између 2025. и 2028. Дакле, период прогнозираног краја Вучићевог председниковања већ је започео јануара 2025. године. С друге стране, последње две трећине 2027. и цела 2028. практично отпадају, јер се текући председнички мандат Александра Вучића завршава у априлу 2027. После тога он према Уставу губи право на нову кандидатуру. Мана историјско-ритмичких прогноза је то, што оне оквирно а не прецизно, одређују када ће се нешто догодити, али то што ће се догодити десиће се у задатом оквиру. Међутим, ритмичка паралела Вучићеве председничке владавине са владавином краља Александра Обреновића је више него индикативна. Ове године протести организовани од стране студената су достигли врхунац 15. марта у Београду. Не заборавимо да је у марту 1903. (по старом календару) у Београду такође дошло до велике побуне народа у организацији великошколца (условно студената). Непуна два месеца касније, побуна против краља Александра кулминирала је мајским превратом.

          И на крају, ако се питате, ко ће после Александра Вучића бити председник Републике Србије, одговор гласи – биће то историјско-ритмичка реплика краља Петра I Карађорђевића.