<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	
	>
<channel>
	<title>
	Коментари на: Белешке пред апокалипсу: Лондон зове	</title>
	<atom:link href="https://www.arheofutura.rs/clanci/drustvo/beleske-pred-apokalipsu-london-zove/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://www.arheofutura.rs/clanci/drustvo/beleske-pred-apokalipsu-london-zove/?utm_source=rss&#038;utm_medium=rss&#038;utm_campaign=beleske-pred-apokalipsu-london-zove</link>
	<description>социологија, историја, култура, политика, геополитика</description>
	<lastBuildDate>Thu, 03 Jan 2019 10:46:59 +0000</lastBuildDate>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.1.3</generator>
	<item>
		<title>
		Од: Белешке пред апокалипсу: Лондон зове &#124; Патриот		</title>
		<link>https://www.arheofutura.rs/clanci/drustvo/beleske-pred-apokalipsu-london-zove/#comment-1329</link>

		<dc:creator><![CDATA[Белешке пред апокалипсу: Лондон зове &#124; Патриот]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 06 Jun 2018 17:00:39 +0000</pubDate>
		<guid isPermaLink="false">http://www.arheofutura.rs/?p=2514#comment-1329</guid>

					<description><![CDATA[[&#8230;] Тумачење града као хармоничне заједнице престаје са преображајем трговачког града у индустријски град почетком 19. века. Тада се већ назире човеков презир према “новом” граду. Перси Биш Шели, енглески песник, у својој песми “Питер Бел, Трећи” из 1819. године пореди Лондон са паклом. То је доба рађања угљаног града у којем доминирају пренасељеност и дим. Фабрике постају ново језгро настајућих метропола. Формира се другачији човек, велеградски, који показује да простор обликује свест оног ко га насељава – тиме се гаси страх од смрти и укида обавеза коју прошлост испоручује садашњости.[1] [&#8230;]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>[&#8230;] Тумачење града као хармоничне заједнице престаје са преображајем трговачког града у индустријски град почетком 19. века. Тада се већ назире човеков презир према “новом” граду. Перси Биш Шели, енглески песник, у својој песми “Питер Бел, Трећи” из 1819. године пореди Лондон са паклом. То је доба рађања угљаног града у којем доминирају пренасељеност и дим. Фабрике постају ново језгро настајућих метропола. Формира се другачији човек, велеградски, који показује да простор обликује свест оног ко га насељава – тиме се гаси страх од смрти и укида обавеза коју прошлост испоручује садашњости.[1] [&#8230;]</p>
]]></content:encoded>
		
			</item>
	</channel>
</rss>
