„… Од почетка епидемије преминуло је укупно 1.366 особа …“
Отиђите на „Републички завод за статистику“:
https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/20201125-zivorodjeni-i-umrli-januar-oktobar-2020/?s=1803
„… Broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar-oktobar 2020. godine iznosio je
86 798 …“
Све ово су званични подаци ове државе.
Да ли ико може да одговори на једно просто питање:
Како је могуће да смрт 86798 људи за првих 10 месеци ове године, за ову државу и њене званичнике, за позицију, „опозицију“, режимске и оне друге новинаре, лекаре, све феле „интелектуалаца“, уопште за цео наш народ, уопште није тема вредна пажње, а да се смрт 1366 особа, проглашава „језивом катастрофом“.
Да ли оних 86798 људи мање вреди, од ових 1366?

Да ли смо заиста сви ми слепи код очију? Сви, цео један Народ, цела наша држава, сви људи у њој? О чему се овде ради, људи Божији?

„Значи, ковид 19, је извршилац радова, Божијих закона!“
Да, мали извршилац радова свакако јесте. Да ли то нужно значи да се тиме извршавају „Божији закони“, ја то не знам.
Мишљења сам да је правилније рећи, да се извршава закон „Програмера“, који је створио програм по коме све функционише. То наравно може бити „Бог“, али и не мора бити. Програмер може бити и неко други, трећи … Бог зна.

Иначе: „… Постоји у умирању људи као и у рађању неки тајанствени ред, који наша људска логика још није ухватила …“, не ради се о томе да наша „логика није нешто ухватила“, већ се ради о намерном занемаривању онога што је Творац рекао људима. Људима је речено како Творац руководи овим светом. Дакле нема никакве „неизвесне будућности“, која је позната само Бог-у. Бог је људима све открио и дао јасно упуство како људи могу знати шта их то чека, и када их чека?

Питање за људе је следеће:
Ако нам је Творац рекао како и када шта бива у нашим животима, зашто не слушамо свог Творца, него слушамо оне који нам објашњавају шта је Творац мислио, али по њиховом мишљењу? Ароганција није само особина „науке“, већ првенствено религије, па тек потом и свих осталих области којима се људи баве. Религија, односно људи који се њоме професионално баве, прво је сакрила од људи законе Творца, и уденула неке своје „истине“. Та почетна ароганција, логично води свим осталим ароганцијама. Људи и даље могу говорити да постоји неки „тајанствени ред у свему, који је непојмљив“, а могу коначно рећи и истину.
А она је врло проста.

Све је већ дато, и све је већ одређено. И све је људима од почетка дато на знање.
Шта људи са тим знањем раде, у коначном и није битно. Биће само оно што мора, и то тачно онда, када мора. Што пре то људи буду разумели, по њих боље. Неће узалуд трошити време живота који им је дат на разне глупости, примитивизме, затуцаности разних врста, итд.

Ако је нама дато да разумемо токове времена, ако нам је дато да можемо израчунати не само када ће доћи следећи патријарх (на пример), већ и када ће отићи, па када ће и доћи и отићи наредни, ако по неком следећем ритму знамо када ће се овде или било где другде променити власт, друштвено уређење, када ће бити рат, када мир, итд, а шта то ми онда не знамо? Шта нам то још није јасно? Шта још чекамо да нам се разјасни? Коме ми уопште хоћемо да верујемо, ономе ко је све ово и устројио, и без чије воље ни лист са гране не може пасти, или онима који мисле да од Творца све боље знају, па и то шта је људима на корист, а шта не?

Проста је то тема, али одговор мора сваки човек за себе пронаћи, муку му његову.
Робу се понекад заиста учини, да је код Фараона ипак боље. За слободу треба имати много храбрости, имамо ли је?