Уредник Administrator

Српска интелигенција? Истрошен, омрзнут термин. Можда. Има ли ипак дела наше кривице у томе, јер и сами учествовасмо у стварању елите без национа, скрупула и најсировије емоције усмерене к народу коме, на несрећу, припада?

Или је заправо највећи проблем у томе што је оно есенцијално зрно, тај етнос односно садржилац понекад означен са „српска идеја“ био одувек присутни, значајни део интелектуалног света. Али и без довољно подршке, препознатљивости од сопственог народа. У временима кад је бити Радослав Грујић, Србољуб Живановић, Димитрије Богдановић… било истовремено најцрња пресуда и златним везом опточен чин.

 

Не недостаје их данас, око нас, спремних да поделе мудрост коју некад просте старине младом Српству проповедаше. Оне најједноставније, а једине стварно важне у доба кад је нормалност тако компликована једначина. Претешка за лења „бубала“ у које нас сваким сатом сигнала емитованих са (сада великих) екрана, вајају. А све је мања душа, скоро неспособна да разликује живот од смрти. Веру од невере. Љубав од мржње. Вечност од ништавила.

Фали им само наше подршке – па овај пут шансу да кроз речи садашњости чујемо те осетимо зов предака, оних старина због којих овде, у овом трену слободног корака, имена и идентитета ходимо, с великом чашћу уручујемо професору Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Срђану Шљукићу:

 

Шта је за вас Косово и Метохија?

  • Косово и Метохију схватам као недвојиви и нужни део сопственог идентитета. Знајући за Косово, разумевајући и осећајући шта је оно и шта представља, знам да сам припадник српског народа. За свест о српском идентитету нису довољни језик, писмо, вера – без Косова наш идентитет једноставно није потпун. Косово спаја све Србе, без обзира где живе и без обзира у ком времену су живели. Оно спаја српску прошлост, садашњост и будућност. Зато је сасвим тачно да је Србија – Косово.

 

Да ли Србија може наставити историјски пут без Косова у њеном саставу?

  • У околностима у којима је Косово окупирано и у којима га се не одричемо, свакако да може. Нада у повратак на Косово заправо је вековима одржавала у животу наш народ. Међутим, уколико га се одрекнемо као дела територије Србије и ако подлегнемо настојањима да се Косово избрише из српских умова, онда ћемо бити жртве културног геноцида. А културни геноцид нужно води у физички нестанак, пре или касније. То је сасвим логично: онај који се одрекне самога себе, своје суштине, нема чему да се нада. У том случају, Србија би постала само пука територија, а Срби народ без душе, без части и – без будућности.

 

Зашто је српском народу потребан Косовски мит у будућности?

  • У нашој се јавности већ дуже време форсира безочна, безобразна и злонамерна лаж да су митови ствар прошлости и да је одрицање од националних митова предуслов мира и напретка. Ништа није даље од истине. У стварности, мит као света прича јесте неопходан део сваке културе и представља значајну културну снагу, која прености кључне вредности неког друштва и доприноси друштвеној кохезији. Све нације имају своје важне митове, којих се никако не одричу, само не кажу да су то митови, већ, тобоже, историјске чињенице. Да ли би постојале САД без мита о Џорџу Вашингтону, борцу за слободу и независност и робовласнику? 
  • Зашто бисмо се ми одрекли Косовског мита? Да би белосветске протуве могле лакше да нам отму нашу јужну покрајину? Косовски бој, косовски јунаци, косовски мученици – све то заједно садржи и преноси читав низ вредности без којих нема опстанка. Слобода, част, непокорност, жртвовање за колектив и за будућност, вера да није све у материјалном и да духовно такође има своју вредност, итд. – све то са собом носи Косовски мит. Зато без њега нема будућности, јер колектив за кога нико не мисли да је вредан било каквог жртвовања нема шансе да преживи. Супротно данас честим, а површним и незналачким тврдњама, без Небеске Србије не може бити и неће бити ни оне Земаљске.

    На Косову и Метохији сусреће се небеска се и земаљска Србија, мит и стварност, узвишеност и понор једног народа. Ко убеђује у друкчије не појми ниједно од тог.

    У времена лажних пророка, месија и спаситеља, не верујте икоме, до срцу.

    А срце је доле, међ’ божурима!

    Извор: ГЛАС МЛАДИХ 

Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *