Уредник Administrator

Француска је типична колонијална сила која је починила незамислива зверства у својим колонијама, посебно у Африци 

У непрекидној европској игри пребацивања кривице и одговорности за спашавање Афричких миграната који плутају у европским водама, Италија се окомила на умишљену Француску. Господин Луиђи Ди Мајо, потпредседник италијанске владе изјавио је: «Француска је једна од оних држава које штампајући новац за 14 афричких држава онемогућавају њихов развој и тиме доприносе мигрантској кризи».

Италијани мисле на француску колонијалну политику стару 74 године којом се француске колоније деле на две валутне зоне. Осам земаља чине Западно Афричку економску и монетарну унију док шест земаља чини Централно Афричку економску и монетарну заједницу. У обе зоне Француска је наметнула француски франак (CFA) као валуту. Француска штампа франак, одређује његову вредност, а 14 земаља је принуђено да бар 50% својих девизних резерви депонује у Централној банци Француске. Од јануара 2018. године (текст је објављен у фебруару 2019. – нап. преводиоца) ове сиромашне афричке земље имале су 8,9 милиона евра у Банци Француске која им одобрава фиксну камату од 0,75% без обзира на кретање каматних стопа у Француској и Европској унији.

Какву независност ове земље могу имати када им страна држава штампа и контролише валуту? У стварности ове земље остају сиромашне и не могу се поредити са бившим Британским колонијама као што су Гана и Нигерија. Француска контрола економије, политике, владе и војске чини да ове земље буду без иницијативе, сиромашне, зависне и изузетно рањиве.

Француски метод одржавања контроле над колонијама је насилан и они се не либе да почине масакр, униште или збаце владу која се дрзнула да покаже и најмањи отпор. Када је Алжир захтевао независност 1954. године, Француска је ту земљу удавила у реци крви. За осам година Алжирске револуције Француска је масакрирала преко 1.5 милиона Алжираца. Најпознатија књига Франца Фанона «Презрени на свету» је базирана на том геноциду.

Француска је 28. септембра 1958. године спровела референдум у својим колонијама дајући им опције независности или останка у Француској заједници.

Ахмед Секу Туре, синдикалац и вођа Гвинејских патриота желео је независност. Он је објавио: «Драже нам је сиромаштво у слободи него богатство у ропству». Већина земаља је гласала за останак и то: Обала Слоноваче са 99,99% гласова, Конго 99,38%, Горња Волта (сада Буркина Фасо) 97,84%, Чад 98,29%, Сенегал 97,55% гласова. Са друге стране само 4,78% гвинејских гласача гласало је за останак док су остали гласали за независност. Ово је разбеснело Француску која је почела да уништава архиве и документа, инфраструктуру, машине итд., укратко чинила је све да врати Гвинеју у камено доба.

Др Феликс-Роланд Мумије (34) био је вођа камерунског националистичког покрета Union des populations du Cameroun (UPC) који је одбацивао лажну «независност» од Француске. Када се Француска окренула против њега и када се осетио угроженим избегао је у Гвинеју. Током посете Женеви 15. октобра 1960. године позван је на вечеру са Вилијамом Бехтелом шездесетшестогодишњим новинаром којег упознао пар месеци раније у Гани. Тема разговора била је оружана борба UPC-a против Француског колонијализма. Испоставило се да је Бехтел агент француске тајне службе (SDECE) послат са задатком да ликвидира др Феликс-Роланда. У томе је и успео, отровао га је талијумом. Швајцарска полиција пронашла је трагове отрова на Бехтелу што јасно указује да је он починилац али упркос томе допуштено му је да напусти земљу.

Године 1958. Силванус Олимпио победио је на тогоанским изборима и постао премијер те државе. Француска је од Тогоа потраживала 800 милиона француских франака као дуг за изградњу инфраструктуре током колонијалног периода и експлоатације ресурса.  Олимпио, адвокат по занимању, мобилисао је народ Тогоа и у року од две године исплатио Француској рекет.
Того је постао независан 27. априла 1960. године. Да би држава стекла истинску независност, Олимпио је почео да јача везе и сарадњу са САД-ом, Немачком и Великом Британијом. Након тога, начинио је самоубилачки потез – одлучио је да створи Централну банку Тогоа. Того је желео да изађе из CFA зоне.

Француска је 13. јануара 1963. године организовала пуч користећи тогоанске припаднике легије странаца који су се вратили из Индокине и Алжира. Када су војници стигли до председничке резиденције Олимпиа су чувала само два ненаоружана полицајца.  Успео је да обучен само у шорц побегну у суседну зграду која је била резиденција америчког амбасадора. Амбасадор је Олимпиу рекао да остане у просторијама. Недуго затим, војници су, очигледно са америчким одобравањем, ушли у амбасаду и ликвидирали Силвануса Олимпиа.

Бесрамне француске интервенције у Африци се настављају. Након контроверзних избора у Обали Слоноваче 2010.године, француска војска је ухапсила председника Лорена Гбагбоа. Одвели су га у Европу да би одговарао пред судом у Хагу, међутим испоставило се да су оптужнице лажне и Гбагбо је ослобођен. Истина коју нам Француска није открила је да је Гбагбо почео да реформише банкарски систем у циљу изласка из CFA зоне.

Колонизатори користе Африку за експерименте које не желе да врше над сопственим народом. Француска је 13. фебруара 1961. године извела своју прву нуклеарну пробу. Четири атомске бомбе бачене су у пустињу Сахару у Алжиру. Радијација се ширила Западном Африком а са њом и разна обољења (канцер и деформације новорођенчади). Француско министарство одбране тврди да је 27.000 Алжираца претрпело последице овог експеримента док независни истраживачи тврде да је тај број дупло већи. Преко 57 година Алжир трпи последице радијације због француских нуклеарних проба изведених у периоду од 1960. до 1961.

Француска је типична колонијална сила која је починила незамислива зверства у својим колонијама, посебно у Африци.

Примарни интерес колонијалне силе је да брине о својим а не о туђим интересима. Она намеће своје интересе чак и када су ти интереси погубни по друге.

Сваки Африканац који сматра да ће Француска бринути о интересима својих бивших колонија пре него о својим мора бити подвргнут психијатријском вештачењу.

Жртве колонијализма имају задатак да се уједине у заједнички фронт против нео-колонијализма. У јединству и солидарности је наша снага.

Извор: Стање ствари

Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *