Са великом пажњом пратим полемику која се на овим страницама одвија између арогантног докторанда Томе Тасовца и професора србиста Ковачевића, Танасића, Петровића итд. Мислим да ова полемика далеко превазилази ниво како се сада популарно каже „струке” и врло лепо указује на правац у коjем ће они који држе стварну политичку, економску и културну моћ у Србији водити надаље ову земљу. Тасовац је апсолутно у праву да је у питању политика и политичка одлука, иако то не би смело да буде случај.

Јављам се због једног предлога који ми се већ дуго времена намеће као једини начин да сачувам за своју децу, себе и остатке свог народа некаква права у овој држави која је све мање српска. Наиме поучен искуством онога што се већ дуго дешава у Црној Гори, мислим да је за нас једина нада да се као и тамо поделимо. Комунисти, па Ђукановићеви неокомунисти или еврокомунисти тамо су идентитетским инжињерингом од некадашњих Срба почели да праве један нови народ који сада зову Црногорцима, који пишу латиницом, хрватском гајевицом са два додатна слова. Они православни становници те државе који нису хтели да прихвате тај нови идентитет себе зову Србима као што су то чинили и њихови преци. На попису су данас то два одвојена народа који граде сопствене идентитете и то је велика ствар за српски народ јер је основна идеја окупатора и комуниста да тамо српског народа уопште више не буде.

Исто то на мало другачији начин ради господин Тасовац, и сви они који и од православног народа у овој држави покушавају да направе неки нови народ. Управо то је урађено са насиљем над нашим језиком у низу случајева. Ова држава је нпр. прихватила да овде постоји некакав босански језик, дакле не бошњачки већ босански. Ова држава је прошле године увела Закон о родној равноправности којим се потпуно мења идентитетска и језичка политика, лексика, конструишу нове речи итд.

Иако је огромна већина струке, одговорних и некорумпираних људи у науци против свега тога, на крају ће се под утицајем страних амбасада и центара моћи који пресудно утичу на све аспекте идентитетске политике у Србији данас, увек политички имплементирати оно што један или други Тасовац кажу или нареде. Ми нажалост у Србији немамо наше политичке партије које ће бранити наш идентитет, традицију и наслеђе. Све партије које долазе на власт лажу да ће то радити, а онда после предају моћ Тасовцима да раде обрнуто од тога.

Моја теза је да господа србисти, ја и остали „који су остали у деветнаестом веку” с једне и Тасовци с друге стране не припадамо истом народу и да је за нас једина нада да се и формално поделимо те да ми добијемо у земљи Србији бар некаква мањинска права. Опште је место да припадници мањина данас имају већа права на заштиту свог језика и наслеђа од нас Срба. Њима нико не сме да чачка језик, да мења писмо и уводи нове језичке норме нити да им језик назива другим именом. Чини ми се да би ми старо-Срби или традиционални Срби, како год да нас назову, морали да затражимо мањински статус и да тиме заштитимо свој језик од свега овог што Тасовац, Зорана Михаиловић, Бранкица Јанковић и други ново-Срби желе да ураде са нашим језиком и наслеђем. Ево њима модернизована САНУ, а нама нек оставе Матицу нпр., која и јесте настала зарад одбране српских идентитетских и мањинских права у Хабзбуршкој монархији.

Ова иницијатива за заштиту наших мањинских права је већ ургентна. Колеге на Филозофском факултету недавно су добиле наредбу да морају да пишу у складу са новоговором и ускоро ће морати да сносе разне последице и да плаћају казне ако се не придржавају овог за шта се господин Тасовац залаже. Мислим да нас од тога може заштитити једино формализација мањинског статуса и борба да наш наслеђени српски језик ћириличног писма добије заштиту и да се одвоји од овог новоговора. Ја сам нпр. већ у низу научних зборника рађених под окриљем државних факултета тражио и успео да се изборим да се испоштује моје мањинско право на ћирилицу јер су зборници „по дифолту” били латинични. Има читав низ факултета и института где се искључиво користи латиница, а недавно сам видео позив на једном београдском државном институту где се изричито каже да се прихватају радови на црногорском, босанском, хрватском и српском на латиници, а не и на ћирилици. Сви таблоиди излазе на латиници, а сваке године се штампа све мање ћириличних књига…

Знам да ће некима ово деловати као парадокс или чак шала. Далеко сам од тога, верујте ми. Иде време у којем ћемо све теже у овој земљи чувати и елементарне основе традиционалног српског идентитета. Исто као и после 1945.

На крају бих захвалио господину Тасовцу на овако отвореном излагању програма који он као истакнути члан режима спроводи, са све ароганцијом која јасно показује на чијој је страни моћ у овом спору. Уз питање да ли би нама заосталима дозволио мањински статус, или планира да нас потпуно укине и преваспита?

Извор: ПОЛИТИКА

Уредник Administrator
Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *