• Чланци аутора

Кад се чуло за Кебу и БИА, свако ко има шеретлука у себи, кренуо је да по интернету тражи фотографије и склапа шаљиви колаж. Редом би стајали Јелена Маћић, Драган Којић и Кловн Красти, а изнад је требало да пише: „државни непријатељи“. После покварише забаву, кажу да је разговор био поводом неког техничког средства и да нема везе са песмом. Мислиш у реду, Кеба је пазарио ауто за који се испоставља да има мутан траг. Али Данасов извор на крају потврђује полуциркус. Наводно, из аутомобила је сниман спот, негде поред Вучићеве куће. Па испада да је служба неспретно ангажована, а фолкер добио бесплатну рекламу.

Не би ово било први пут да се дигне медијска прашина по друштвеним мрежама поводом нечег што би, да се десило, било страшно (стотине мртвих у Обреновцу) или бизарно (Кебу приводе због песме). У питању је крш којим се додатно затрпава информативни простор. А стизаће га све више.

То је због прагреха: Бриселског споразума и, по размерама и науму, монструозног покушаја да се он медијски забашури, не би ли се овом народу кроз грло прогурало нешто што ни пас са маслом не би појео. Ради се о давању многог ни за шта. Тек тако, „без испаљеног метка“ и без подигнуте обрве.

Од момента кад је решено да се на речени документ стави потпис, истресени су силни приручници за манипулацију и маркетинг, а све што је из њих испало саупрегнуто је у строј за слуђивање, ретко виђен у „новијој историји“. Искривљена слика стварности постала је опште правило.

Из владиних медија – а готово сви велики медији су такви, пошто су тајним или јавним струнама везани за један те исти центар моћи – истина се не може сазнати. Ово је потврђено више пута. Од Крстимира Пантића и посла са стикерима, преко Ђурићевих 5:0, до Рамушеве промоције из кољача у партнера. Драматични догађаји протекли су без иједног зглавног новинарског питања.

Зато није чудо што се отклизало у крајност да се здраво за готово прихватају објаве на алтернативним медијима. Под каквима се понекад подразумевају и само мало сређенији ФБ профили. Ово нарочито важи за наводе које упућују на криминал или глупост актуелне власти. Јер ти су људи на Косову показали да имају развијен укус како за неморално тако и за ненормално.

Захваљујући  оквиру, боље речено Прокрустовој постељи, у који су нагурани  програми и уређивачка политика великих медија, и онај њихов садржај који је несумњиво квалитетан такође губи публику. Постоји бојазан од раширене манипулације. Кад у дечјем програму Маша позајми бицкл Триши, питамо се шта је иза тога. Сумња се у професионалност, па самим тим и у способност да се направи ишта добро. Са друге стране, фантазмагорије из „дубоког интернета“ и алтернативних канала, метеж чине још већим.

Неизбежно је да овако извитоперена медијска слика на крају почиње да уврће и саму стварност. Види се то из петљања којим БИА објашњава Кебин случај. Служба која би требало да је синоним за озбиљност жонглира са изјавама, слично пропагандисти кад бира наслов да би дотерао значење. Пошто је ваљда незгодно рећи да „Кеба вреба председника“, акценат се ставља на „истрагу о техничком средству којим се потенцијално угрожава устав“.

Наук који треба извући сасвим је прост. Никаква спиновања, ма колико расла и таложила се, не могу бити руководство за живљење ни наојобичнијег, свакодневног живота. Зато морамо ресетовати информативни систем. Кадa се каже истина о Косову, биће гарантовано и исправно извештавање о једном Кеби. Није шала.

Имати ваљано знање, важно је и за велике приче и за мале догађаје.

 

 

Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *