• Чланци аутора

[quote_box_right]Референдумом у Републици Српској, начет је мит о свемоћном западу као господару на овим просторима а падом Мила Ђукановића, тај мит може бити срушен. [/quote_box_right]

Сутра се у Црној Гори одржавају парламентарни избори.

Можда већини у Србији ови избори делују неважно, а судећи по водећим медијима код нас, који овим изборима посвећују јако мало пажње, што није случајност,  то и треба тако да остане.

Међутим, избори су само наизглед неважни и само наизглед споредна ствар.

Мило Ђукановић је,  у политичком смислу, надживео све режиме из деведесетих година. Он, неприкословено влада више од 25 година, служећи се уценама, поткупљивањима, намештањем и лажирањем избора, пребијањем и протеривањем политичких противника он је постао својеврстан деспот Црне Горе. Све ово, он чини, под директном америчком подршком. Јер, приметићемо, како то да у Црној Гори нема Обојених револуција, невладиних организација и западних медија који указују на кршењељудских права и изборну воље грађана.

За све ове године, својеврсни деспот запада, водио је такву антисрпску политику, да би му у неким ситуацијама позавидео и сам Анте Павелић. Од српске Црне Горе настао је Монтенегро. Признање шиптарске квази државе Косово и „добросуседски“ односи са истом, стварање канонски непризнате „Црногорске православне цркве“, како би се истиснула СПЦ из Црне Горе, као и агресивна кампања за улазак Црне Горе у НАТО пакт, само су неки од највидљивијих потеза Мила Ђукановића.

Мило Ђукановић је за све ове године, вођења антисрпске политике и стварања „монтенегријске“ нације постао симбол западног утицаја у овом делу Балкана.

djukanovic

Уколико сутра на изборима Мило изгуби, то неће бити само пад деспота после вишедесенијске власти, то ће бити почетак краја западног утицаја на овим просторима. Не заборавимо, успех референдума у Републици Српској је доказ да има начина да се победи утицај запада, наравно, ако за то постоји политичка воља и храброст. Референдумом у Републици Српској, начет је мит о свемоћном западу као господару на овим просторима а падом Мила Ђукановића, тај мит може бити срушен.

Шта би то значило за Србију?

Пре свега у  Србији, која је и сама под западном окупацијом, води се такозвана политика „несвађања са светом“ и ствара се мит о „избалансираној“ спољној политици. Наравно политика „несвађања са светом“ је једна мантра, која запад у ствари представља као цео свет и тиме оправдава политику уступака коју режим спроводи. Флоскула о „избалансираности“ спољне политике је само још један мит. Даћемо једноставан пример у пракси за то. Узећемо број војних вежби са земљама НАТО-а у односу на број вежби са Руском Федерацијом. Од почетка 2012. године, имали смо свега неколико вежби са Руском војском а све остале за земљама запада. Примера ради, прошле године одржане су 22 вежбе са земљама НАТО пакта а свега две, са руском војском. Да ли се на овакав начин води избалансирана политика?

vucic-milo

Сам пад Мила Ђукановића би режим у Србији довео у нелагодан положај. За оне који воде прозападну политику у Србији, то сигурно не би била добра вест. Јер, ако је један западни играч пао, ко је следећи? Они који нису подржали референдум у Републици Српској, што је била прва победа српског народа у 21. веку, сигурно се не могу радовати паду антисрпског деспота, који мафијашки влада Црном Гором већ више од две деценије.

Ако сутра, у Црној Гори, падне мафијашки режим, ако падне Мило Ђукановић, пашће и улазак Црне Горе у НАТО. Пашће и тортура над Србима у Црној Гори, пашће признање лажне државе Косово, пашће и тзв. „Црногорска православна црква“, пашће ланци који су везали Црну Гору. Сутрашњи могући пад Мила Ђукановића, означиће  почетак краја западне окупације на овим просторима и корак ка слободи.

Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *