Свакако најкрупнији проблем који Србија (и не само она) данас има јесте немогућност репродукције становништва. Без обнављања становништва, то би ваљда сваком требало да буде јасно, није могућ опстанак неког друштва. Ако одлазеће (умрле, одсељене) чланове не замењују нови, друштво ће једноставно нестати. Опадање броја становника последица је негативних трендова у природном и механичком кретању становништва. У случају природног кретања становништва, подаци говоре да је у Србији природни прираштај (разлика између стопе наталитета и стопе морталитета) већ годинама негативан. Додуше, ако погледамо тренутну атмосферу која влада у српским медијима, изгледа да се то уопште не схвата као проблем, јер се форсирају вредности које утичу на даље смањење природног прираштаја, а оне које га могу стимулисати етикетирају као „назадне“, „заостале“ и чак „фашистичке“.

                Механичко кретање становништва заправо подразумева миграције. Последњих месеци смо просто бомбардовани подацима о броју оних који из Србије одлазе у потрази за послом и бољим условима живота. Према подацима ОЕБС, Србију је од почетка овог века напустило око 654.000 људи, највише младих. Годишње Србију напушта око 35.000 становника, међу њима много младих и образованих. Анкете говоре да чак две трећине младих размишља о одласку, јер у Србији не виде перспективу за себе. Одлазак младих људи додатно смањује природни прираштај, а доводи у питање и одрживост здравственог и пензионог система. Буквално свакодневно грађани Србије на својој кожи осећају да је све мање лекара, медицинских сестара, возача, итд.

                На први поглед изгледа да је Влада Републике Србије потпуно свесна овог проблема, јер је недавно формирала Координациони тим за праћење токова економских миграција, у који су ушли министри финансија, привреде, просвете, државне управе и локалне самоуправе, спорта и омладине, за демографију и популациону политику, као и представници послодаваца, синдиката и САНУ. Циљ тима јесте да ради на заустављању одласка из Србије, као и на повратнку оних који су раније из ње отишли. Међутим, прва два састанка овог тима, одржана у фебруару месецу ове године, нису донела ништа конкретно. Судећи по медијским извештајима, на њима се највише говорило о садашњем стању, са нагласком да су стварне миграције веће од регистрованих. Медији су забележили и то да су министри за демографију и социјалну политику и за рад, запошљавање, борачка и социјална питања други састанак напустили већ после сат времена.

                Премда би било фер да не будемо нестрпљиви и да не тражимо резултате преко ноћи, као да и разумемо министре који сигурно имају претрпан дневни распоред активности, опет је тешко отети се утиску да овај владин тим нема баш много шансе да било шта уради, поготово ако се буде састајао свака два месеца, као што је предвиђено. Изјаве једног од министара, члана овог тима, говоре нам је овде више у питању покушај да се читава ствар разводни и „гурне под тепих“. Наиме, тврди се како ће „ескперти добити логистику од владе, без мешања политике и политичких одлука“. Звучи чудновато да влада, која би требала да води одређену политику, формира тело „слободно“ од политике. Наравно да тако нешто није могуће, као што је и само питање исељавања прворазредно политичко питање, односно питање вођења политике и доношења одговарајућих политичких одлука. Који је онда смисао овакве изјаве? Врло једноставно, влада би хтела да сву одговорност пребаци на тобоже неутралне стручњаке, како би политичаре на власти ослободила одговорности за вођење погрешне политике.

                Колико се у Влади Републике Србије овај проблем уопште не схвата, говори и изјава истог министра  да је Србија, ето, прва земља која је почела да решава овај проблем пре уласка у Европску унију (ЕУ) и да смо у томе испред Румуније и Хрватске, при чему се политика евроинтеграција уопште не доводи у питање. Подаци говоре да су све бивше социјалистичке земље које су ушле у ЕУ биле и сада су суочене са масовном емиграцијом у економски развијеније чланице ЕУ. Бугарска је изгубила два милиона људи, Хрватска је пала испод четири милиона становника, републике на Балтику прошле су још горе. Јединствено тржиште радне снаге погодује развијенијим чланицима ЕУ и пошто оне кубуре са недостатком радне снаге, долази до „исисавања“ исте из мање развијених чланица. Тиме су мање развијени на великом губитку: људи одлазе, становништво стари, новац се преко система образовања „прелива“ развијенима који не улажу скоро ништа, а добијају много. То се у ствари дешава и нама, са тиме да је министар свестан да ћемо, ако једног дана уђемо у ЕУ, бити у још горој ситуацији. У питању је потпуно уврнута логика: исељавање је последица досадашње погрешне политике (евроинтеграција), али ту политику треба наставити, иако је сасвим јасно да ће то довести до још масовнијег исељавања. Еврофанатизам је заиста нека врста слепила и био би и смешан да не носи трагичне последице за нашу земљу.

                Пре много година негде прочитах да је искусни политички лисац Никола Пашић наводно  рекао следеће: „Када желиш да неки проблем забашуриш, формирај комисију“. По свему судећи, то ће и овде бити случај. За заустављање даљег демографског суноврата потребна је темељна промена политике, а не некакве комисије и тимови.

 

Извори:

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/prvi-sastanak-tima-za-sprecavanje-odliva-mozgova-sastajace-se-na-dva-meseca-cilj-je-i/60p6ez2

https://www.danas.rs/ekonomija/odliv-mozgova-mnogo-veci-nego-sto-se-prikazuje/

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:781566-BUGARSKA-LIDER-U-ISELjAVANjU-Svakog-meseca-nestane-jedno-selo

http://www.politika.rs/scc/clanak/423407/Broj-stanovnika-u-Hrvatskoj-pao-ispod-cetiri-miliona

 

Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *