0 0
Read Time:3 Minute, 47 Second

Који је узрок пожара у катедрали Нотре-Даме, уз Свеучилиште Сорбона велебном симболу дарова које су кршћанство и „мрачни средњи вијек“ даровали француској и свјетској култури, мени заправо нису битни. Тај пожар само је трагична порука актуалној француској и еуропској култури и њезину односу према кршћанству које су одавно спалили, али не као грађевину, већ као дио своје душе и коријена.

О пожару у катедрали Нотре-Даме извјештавају сви медији у ударним терминима, на насловницама. Но о процесу, терору, који се већ годинама догађа над тисућама кршћанских цркава у Француској данас, нити ријечи. Размјери злочина, девастирања, оскврњивања католичких, протестантских и жидовских храмова је монструозан, с рукописом исламиста.

Према службеним подацима француске владе за 2018. годину, 1063 цркве биле су објекти уништавања или оскврњивања. Физички су тијеком богослужја уз поклич „Алаху екбер“ нападани свећеници и редовнице, један и заклан, олтари се мажу изметом, као муџахедини у Босни деведесетих, разбијају се кипови светаца, мокри се пред светохраништем, а прошли је тједан један Пакистанац због вршења нужде у цркви изведен пред суд. „Ајде бар нешто…“ Прије него што је изгорјела катедрала Наше Госпе, 17. ожујка ове године подметнут је пожар пред врата цркве Светог гроба, друге по величини, иза Нотре-Даме, и у њезиној близини.

Сав тај терор исламиста и других према црквама и свећеницима те Жидовима који масовно бјеже из Француске, идентичан је терору просвјетитеља, терору Француске револуције према црквама и клеру. Заједничка им је мржња према кршћанству и терористичке методе убијања кршћана и клера.

Када је Нотре-Даме у питању, прије овог пожара још у 18. стољећу обешчастили су је, девастирали француски просвјетитељи, револуционари, уништили су фасаду, разбијали умјетнине и кипове, проводили баканалије у катедрали, уринирали, сексуално оргијали… Исто у црквама диљем Француске, као данас исламисти. Тако су упали 10. листопада 1793. и у катедралу Нотре-Даме и, након што су је физички масакрирали и профанирали, унијели су голу жену бујних груди, назвали је „Божицом Разума“, добро се изнапијали и након свега, као и по цијелој Француској, Нотре-Даме прекрстили у „Храм Разума“ на врло „разуман“ начин. У цркву светога Еустахија, коју су претворили у крчму и бордел, донијели су вина и кобасица…

Култ Разума захватио је цијелу просвијетљену Француску, не само Париз. На олтарима, као на кафанским столовима, плесале су развратне ђевојчуре окружене пијаним револуционарима, просвјетитељима, а уз сексуалне оргије по црквама дијелиле су се сушене харинге и алкохол у потоцима. У том процесу суђеловали су и многи отпаднути свећеници, они пак који нису хтјели били су убијани, одсијецане су им главе (ИСИЛ?), било је на тисуће убијених редовника.

До сада је проглашено од стране Католичке цркве 374 мученика ових просвјетитеља, а у процесу је још око двије тисуће, убијене од стране просвјетитеља само зато што су кршћани и што се нису хтјели обратити на ислам, пардон, на Култ Разума. Све је то дио програма Француске револуције, који је у себи укључивао тероризам спрам кршћанства, рушење и паљење цркава, рушења распела, брисање религијских имена с јавних простора, забрана кршћанске едукације, а умјесто Бога налаже се култ Разума и Врховног Бића…

А та крвава купељ и једно од највећих барбарстава у повијести одвијало се под прекрасном паролом „слобода, једнакост, братство“. И сада, види перверзије, у колективном имагинарију Еуропљана средњи вијек, кршћанска вјера и култура која је Еуропи дала свеучилишта и велебну архитектуру и културу, названа је мрачном, гледа ју се само кроз крижарске ратове и прогон вјештица, а цивилизацијски, хуманистички и културолошки злочин и барбарство зван Француска револуција у истом еуропском колективном имагинарију гледа се кроз узвишено тројство „слобода, једнакост, братство“, злочин који славимо као просвјећујући и еманципацијски чин за Еуропу.

Наша Госпа је одавно изгорјела, не само у Паризу, већ у цијелој Европи која мрзи саму себе, мрзи вјеру и сукладну културу која ју је створила и обликовала. Управо су Французи, у име лаицитета, захтијевали да се из еуропског „Устава“ избаци спомињање кршћанства.

И тако, тамо гђе су стали француски просвјетитељи и револуционари, данас на исти начин, истим методама, према црквама и кршћанству у Француској наставили су исламисти који годишње оскврну, запале или девастирају стотине цркава, но ипак, не убијају толико као просвјетитељи, али не зато што не би хтјели, већ зато што раде у „отежаним увјетима“, за разлику од односа према кршћанима у исламском свијету, гђе имају пуно боље увјете за рад, уз громогласну шутњу Еуропске уније и еуропских медија.

Зато не треба чудити, ето опет ироније повијести, да је четири дана прије пожара у Нотре-Дамеу потписан уговор о изградњи велике џамије у Паризу, која ће моћи примити 3000 вјерника. Цркве горе, џамије ничу. Живјела револуција која траје…, смрт Европе.

Аутор: Ивица Шола

Извор: СД

Уредник Administrator
Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Поделите
Previous post Небојша Катић: Демократија као фарса
Next post 3Нологија

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *