Реалност је да ће актуелна војна операција у Украјини временом постати једва нешто више од фусноте у историји, али ће тотални финансијски рат против Русије бити кључ за дефинисање долазећег светског поретка. Штавише, можда смо већ сведочили моменту у којем је економска историја променила правац кретања: дана 26. фебруара, колективни Запад је замрзнуо девизне резерве Централне банке Русије које су чуване на Западу.

У суштини, Запад је одлучио да суверене руске резерве евра, долара и америчких државних обвезница више „нису новац“. Све је то постало безвредно у смислу новца којим би Русија могла да исплаћује дугове иностраним кредиторима. Стављањем руске Централне банке под санкције такође је постало немогуће да они који би да купују робу, енергенте и сировине плате оно што дугују овој банци.

Значај овог догађаја може се илустровати чињеницом да су током једног ранијег сукоба везаног за Украјину – Кримског рата који се водио од 1854. до 1856. године – Британија и Француска биле у рату са Русијом, али је кроз цео његов ток руска влада настављала да плаћа камате британским повериоцима, док је британка влада истовремено исплаћивала своја дуговања руској влади.

Порука је сада јасна – ако се чак и једној истакнутој чланици Г20 може десити да њене резерве буду угашене притиском на дугме, онда би онима који још увек држе своје „резерве“ у Њујорку било паметније да их пребаце на неко друго место док још могу! А ако се спремате за црне дане, купите и чувајте злато.

Санкциона бомба
Мислили сте да су америчке државне обвезнице „новац“ и да су недодирљиве? Е па, САД су управо прогласиле обвезнице у власништву руске Централне банке ништавним. Можда ће – попут руских царских обвезница које су декорисале европска купатила као шарени али безвредни постери – сада и Централна банка Русије користити америчке државне обвезнице које поседује као тоалетне постере, додуше не тако шарене.

Но, обратите пажњу, има тога још! Према нацрту закона који се нашао пред Сенатом САД, златне резерве руске Централне банке биће замрзнуте и заплењене. Међутим велики проблем са овом законодавном иницијативом је тај што руско злато постоји. Ради се о физички опипљивим златним полугама (и то неких 2.300 метричких тона њих) које вреде око 150 милијарди долара, и налазе се у Русији. И оне се уопште не могу замрзнути и запленити. 

О чему се онда ради ако се злато не може истински запленити? Ствар је у секундарним санкцијама које би погодиле свакога ко буде помагао Русији да транспортује злато или на било који начин послује овим племенитим металом. Тако да, примера ради, уколико би Русија хтела да увезе кинеске полупроводнике за микрочипове и исплати трансакцију златом, САД би теоретски могле да наметну санкције ентитету у Кини који је то злато примио.

Можда је идеја да ће САД да санкционишу реципијенте руског злата помало натегнута, али размотримо следеће: у њујоршким Федералним резервама и даље се (макар теоретски, јер нико то засигурно не зна) налази око 6.000 тона злата у иностраном власништву.

Сада би тих 6.000 тона, судећи по овом руском преседану, могло лако да буде заплењено од стране америчких надлежних органа – такорећи „притиском на дугме“. Зашто да не? Ту је, надохват руке. Зашто би онда друге државе и даље хтеле да чувају своје злато у Њујорку? Што га не би вратиле док могу (мада неће бити лако удаљити то злато од ФЕД-а)?

Да, неки би могли да кажу како САД сматрају Русију „негативцем“, а нас остале не. Океј, то је тачно данас, али листа земаља које су у овом или оном моменту биле означене етикетом негативца подужа. Присетимо се да је чак и једна чланица Г7 – Француска – била стављена на црну листу 2003. године, током рата у Ираку.

Према томе, засигурно ћемо гледати велики бег девизних резерви из америчке јурисдикције. Бајденова одлука да замрзне имовину руске Централне банке је геополитички значајна колико и Никсоново гашење златног стандарда 1971. године. Присетимо се да је и тај потез испрва поздрављан као „привремена мера“. 

Геополитичке последице биле су, међутим, колосалне. Трговински систем заснован на петродолару који је из тога проистекао омогућио је Америци да „бомбардује“ свет санкцијама и секундарним санкцијама, преузимајући надлежност над целокупном трговином која се врши у доларима или која на било који начин пролази кроз доларски клириншки процес.

Америчка хегемонија над такозваним „поретком заснованим на правилима“ била је финансијска више него војна. То значи да је поредак наметнут претњом санкцијском „неутронском бомбом“ свакоме ко би се замерио америчком Трезору.

„Неочекиване последице“

А онда је 26. фебруара тај систем кренуо силазном путањом, када су русофобни вашингтонски јастребови глупаво одлучили да започну сукоб са државом која поседује сировине без којих свет не може да функционише – Русијом – и тиме активирали прелазак на другачији монетарни систем, утемељен у нечему другачијем од безвредног новца.

Наравно, злато које поседују Русија и Кина може послужити као подлога за јуан и рубљу. Али и сировине се могу користити као колатерал, а то има новчану вредност. Треба ли напомињати да Русија поседује лавовски део кључних сировина?

Укратко, западни монетарни систем заснован на америчком долару као резервној валути само што није скончао у инфлаторној олуји, пошто ће Сједињене Државе изгубити способност да користе кинеску уштеђевину за финансирање свог буџетског и трговинског дефицита.  А ово се дешава док се генерације бејби бумера пензионишу, због чега у САД бујају социјални издаци. Војни буџет, камате и обавезни социјални издаци већ прождиру 100 одсто пореских прихода САД. Према томе, више нема избора: ФЕД ће морати да доштампава новац како би покривао све веће додатне расходе.

Золтан Пожар, један од најугледнијих гласова Волстрита, објаснио је да је актуелни монетарни систем функционисао тако дуго зато што су цене сировина осцилирале предвидиво унутар уског колосека – односно нису биле под екстремним притиском (и то управо зато што су сировине залог за друге дужничке инструменте). Међутим, када се читав сектор сировина нађе под притиском, као што је то сада случај, полуделе цене сировина покрећу шири талас неповерења у систем. Управо то је оно чему данас сведочимо.

Зар антируски јастребови нису предвидели ове „неочекиване последице“? Да ли се иза пленидбе руских резерви крије нека велика стратегија – већа од исконске мржње према свему руском? 

Не, био је то само импулс. Ово знамо по томе што су и ФЕД и Европска централна банка изјавили да их нико није консултовао ни поводом пленидбе, ни поводом прогона седам руских банака из SWIFT система финансијског клиринга, при чему су додали да би били против обе ове мере да их је неко питао за мишљење. Био је то аутогол.

Каква иронија! У жару жеље да униште руску економију, амерички јастребов су отворили врата Русији и Кини да отпочну са формирањем новог монетарног система који би био темељно одвојен од америчке доларске сфере.

Превео Владан Мирковић/Нови Стандард

Извор: Нови Стандард

 

Уредник Administrator
Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *