ПРЕДГОВОР КЊИГЕ „ЗАБОРАВЉЕНИ ЗАКОНИ ИСТОРИЈЕ“

 

Аутор: Никола Павловић

Идеје о циклизму старе су колико и људска, системски уобличена, мисао о друштвеном кретању, променама и катастрофама. Одувек се тежило начину да се схвати кретање историје, ухвати логика збивања, а све ради људске потребе да се буде спреман за оно што долази. Древну идеју о цикличном времену, налазимо још у ведском периоду током другог миленијума п.н.е. Северноиндијска речна долина, са рекама Инд и Ганг, била је место где се родила Ведска цивилизација. Она је кроз хиндуистички концепт калпи, односно кружног кретања времена – кроз четири југе, дала свој поглед на свет. Архаичност цикличне идеје, потврђује још једна цивилизација рођена у долинама река Хоангхо и Јангце. Стара кинеска цивилизација, свој поглед на свет формира кроз таоизам, чији корени иду иза бронзаног доба, а чији је натуралистички принцип тао, као принцип ритма времена и простора, настојао да ухвати такт космоса. У сличном контексту можемо споменути и каснију месопотамијску причу о паду Саргона Акадског и староегипатске записе о пропасти Старог Царства, где се настојала ухватити логика колапса. Тако долазимо до Античке Грчке и Хераклитових фрагмената о ритму космичких кретања, где су на периферији круга почетак и крај на истом месту. Затим, стижемо до Платоновог одређивања времена као слике вечности, где се иста као таква не посматра као проток времена, или след догађаја, већ као непотрошивост, савршеност, а тиме и − цикличност. Као и Аристотелове цикличне концепције времена, за које и само време јесте неки круг. Поменућемо и грчког историчара Полибија, са његовим биолошким аналогијама раста, зрелости и опадања, којим осликава цивилизацијска кретања Картигине и Рима. Дакле, кружно поимање времена одувек је представљало, не само време без почетка и краја, него и бесконачност као довршеност и пуну савршеност.

Оваква неумољивост космичког ритма кружног кретања, одржала се све до хришћанске концепције времена, где се напушта цикличност као доминантна идеја, да би се кроз појам линеарног времена, истакла непоновљивост догађаја. Линеарно, оптимистичко схватање кретања људског друштва, касније бива усвојено као теорија од нових интелектуалних снага просветитељства и рационализма, чиме постаје владајућа парадигма у погледу на људску историју. Напуштање поимања времена као цикличног, исто престаје да буде везано за кретање, а тежиште се пребацује на људско делање као центра за разумевање курса догађаја. Као реакција на поједностављену, механицистичку и оптимистичку теорију линеарне еволуције и неминовног прогреса људских друштава, која се у пракси није остварила, долази до појаве цикличних теорија друштва, у периоду 19. и прве половине 20. века. Ове теорије прате процесе колапса људских друштава, стагнације цивилизацијских моћи и нестанка културних вредности, које се завршавају њиховим коначним распадом.


Студија која стоји пред вама, дело је које обилује анализом теоријских увида и храбар је покушај, да се на један систематичан начин, укаже на ширину теорија друштвеног циклизма и њихов значај. Аутор кроз многобројне примере, од приказа најранијих идеја о циклизму, па до модерних цикличних друштвених теорија, настоји да афирмише овај важан корпус мишљења у циљу бољег разумевања друштвене стварности. Како би се схватио вишеслојни, комплексни, дубоко прожимајући, циклични поглед на свет, аутор од једног дела књиге ствара хрестоматични мозаик. Овакав приступ је изузетно важан како би се на једном месту нашли готово сви релевантни теоретичари историјског циклизма, а све у циљу што бољег објашњења и разумевања представљених идеја. Са друге стране, оригиналност, односно аутентични печат овој студији, даје својеврсни приступ да се путем упоредне хронологије са ритмом одређених временских распона, укаже на извесну цикличност на микро нивоу, односно на нивоу одређених историјских догађаја и индивидуалних судбина. Другачије речено, аутор показује како се кроз разне догађаје и епохе, биографско-ритмичко понављање јавља у одређеним временским распонима. Овај приступ би се такође могао посматрати као изградња теорије од микро до макро нивоа. Односно, настојање да се ухвати космички такт микро циклуса, како би се створили предуслови за изградњу велике теорије, математички прецизних, макро циклуса историјског кретања.


На крају, запажамо да скрајнутост цикличне друштвене теорије у главнотоковском научном дискурсу, не долази због превазиђености и неадекватности ових идеја, у смислу разумевања савременог света и будућих догађаја, већ због тога што исте стоје у директној супротности са владајућом научно-вредносном парадигмом, у којој доминирају идеје о прогресивистичком кретању људске историје, слепе вере у технологију и моралну изабраност запада. Дакле, несагласност и довођење у питање актуелних, владајућих вредности, а не неадекватност, чини поменуте идеје проблематичним, односно потиснутим. Међутим, само постављање правих питања једини је начин за долазак до ваљаних одговора. То што је нешто популарно или наметнуто, не значи да је само по себи исправно. Данас је потпуно јасно, да се прогресивистички, линеарни поглед на историју, оправдава једино још кроз технолошки напредак, желећи да се на тај начин, читава друштвена стварност редукује на технологију. Технолошки напредак је очигледна чињеница, и кроз целу људску историју се непрестано јавља нешто ново, ипак то ново, трајно је везано за старе архетипске обрасце. Редукцијом друштвене стварности на технологију, заправо се долази до затварања унутар једне парадигме, што неминовно доводи до стагнације знања. С друге стране, управо сукобљавање гледишта, које аутор ове књиге истиче, отварајући притом бројне полемике, доводи до пораста објективности и раста сазнања. Ова студија јесте и позив на промишљање, критику и, пре свега, популаризацију идеја цикличног погледа на свет.

 

Опис издања:  |Б5 формат| тврд повез| 490 страна| илустровано|

Издавач: Центар за културну обнову Археофутура

Цена: 1.500,00 дин. (плаћање уплатом на рачун, поузећем, Пејпал…)

Књигу можете поручити е-поштом: arheofutura@mail.ru, или на број: 064-948-99-74

Лично преузимање могуће је у Новом Саду и Зрењанину

Уредник Administrator
Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *