• Чланци аутора
Скоро па укинута ванредна ситуација у Француској, продужила се приликом новог терористичког напада који се одиграо 14. јула у Ници. Колико само симболике има у том нападу, који се синоћ догодио. Наиме, терориста је камионом улетео у масу људи у Ници, који су 14. јула, обележавали француски национални празник- Пад Бастиље. Сам празник, који се у Францукој поносно прославља, је ништа друго до аутогеноцид.
 
Пад Бастиље 1789. године означио је пад традиционалне Француске. Тај догађај, био је увод у терор који су револуционари спроводили широм Француске, у којем је убијено 700.000 људи. Сва та убиства, силовања, паљења, скрнављења и рушења над сопственим народом, означила су радикални рез и створила темељ за нови поредак који се огледао у грађанском друштву.
 
Дакле, сами темељи грађанског друштва су крвави, а може се рећи и геноцидни. На таквим темељима, саграђена је данашња Француска. Данашњи Француз, задојен мултикултурализмом, толеранцијом, искорењен из сопствене традиције, метафизички празан, обична љуштура, која више нема никакве вредности,  лак је плен, за младе и јаке народе, попут арапских и младу и јаку религију попут ислама. Дакле корени оног што је данас лако уочљиво, сежу у доба осамнаестог века на сам почетак грађанског друштва.
 
 
 
Овакаво свеопшто опадање не прати само Француску, међутим, управо у Француској је највидљивије. Разлог лежи у томе да су Французи најдуже грађани, па је грађанство у Француској, највише метастазирало и сада попут канцера, убија самог домаћина. Као и у природи, када предатор који јури крдо, најлакше стигне и убије најслабију јединку, тако је и у људској историји, најслабији народи падају први пред долазак надмоћнијих. 
 

 
Овакви напади ће се по свему судећи интезивирати у будућности, све док слабо француско грађанство, како је то уосталом недавно предвидео и  Мишел Уелбек у свом делу „Покоравање“, потпуно не поклекне, и у име мира, не прихвати ислам као државну религију, што ће засигурно означити крај Француске какву данас познајемо.

Поделите

One thought on “Терористички напади у Француској као почетак смене народа”

  1. ЖАО МИ ЈЕ ШТО СЕ НЕ СЕЋ ТАЧНОГ ИМЕНА,АМ ФРАНЦУСКОГ ФИЛОЗОФА, КОЈИ ЈЕ И ИЗДАО КЊИГУ (СЛУШАЛА САМ ЊЕГОВ ИНТЕРВЈУ) О ГРАЂАНСКОМ РАТУ У ФРАНЦУСКОЈ, КОЈИ ЋЕ СЕ ВОДИТИ ИЗМЕЂУ ХРИШЋАНА И МУСЛИМАНА. НЕ СМАТРАМ ДА ЈЕ У ПИТАЊУ ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД! ОВО ЈЕ ЧИН, ОСОБЕ КОЈА СЕ РАЗВОДИ ОД ЖЕНЕ, БЕЗ ПОСЛА ЈЕ, А ИНАЧЕ ЈЕ СКЛОН ФИЗИЧКИМ НАПАДИМА НА ДРУГА ЛИЦА. ПРОФИЛ МНОГИХ МЛАДИХ ЉУДИ ИЗБАЧЕНИХ ИЗ КОЛОСЕКА ТРЕНУТНОМ СИТУАЦИЈОМ. МИ И НЕ ЗНАМО ШТА СЕ СВЕ ДЕШАВА ПО ЕВРОПСКИМ ЗЕМЉАМА.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *