Аутор: Периша Голијан

 

                Као да жели да се буде првак у парадоксалним одлукама режим државе Србије расписао је референдум, усред зиме кад му време није, са очигледном намером да га спроведе у тајности. Ово што је речено јесте противречно само по себи и представља оксиморон, као сува вода, и требало би то одбацити као бесмислицу да нам се стварно не дешава. Но, да видимо како нам се дешава ово што до сада није забележено у историји политике – тајни референдум:

            Три су основна начина којима се дезавуише најочигледнији акт непосредне демократије, дакле владавине народа, а то је референдум. То дезавуисање, односно тихо дављење српског народа изводе три структуре. Прво Венецијанска комисија, као глобалистичка, евро-атлантистичка структура, наш режим као колонијална управа и удбашке патриоте и другосрбијанци, као два друштвена пола у нашем народу.

Прво, Венецијанска комисија по чијем налогу се заправо овај референдум расписује, односно мења се устав у вези некаквих неважних или мање важних правничких зачкољица, свакако нејасних широј јавности. Реч је, очигледно, о нечему што се назива „Овертонов прозор” или почетак распаривања, тј. извлачење почетног конца у промени устава. Наравно, коначан циљ овог процеса је склањање преамбуле о Косову и Метохији као саставном делу Србије. Преамбуле и садашњи устава су наша последња брана у одбрани Косова и Метохије, односно нашег права на Косово и Метохију. Референдум је, дакле, расписан због лажних разлога. Можда је једина истина то да је та промена устава услов за улазак у Европску унију или тачније услов евроинтегација које се никада неће ни остварити. Од нас се такође јасно тражи и признавање тзв. Косова као државе, као услов за улазак у ту исту Европску унију. Зато је, по нашем мишљењу, пут у ЕУ срљање у ништавило.

               Са друге стране, наш режим, као експозитура колонијалних управитеља, покушава да направи један парадокс, а то је да се референдум, који је по дефиницији оно што треба јавно да се извести, што би требало да буде дато најширој јавности на одлучивање, расписује тајно, скривено од јавности. Расписали су референдум са једним потпуно нејасним питањем, које при том подразумева промену устава. Дакле, само питање је већ манипулативно, а сам начин на који се реферндум спроводи је обесмишљавајући. Референдум, који се, по дефиницији, односи на питање од важности за целу државу и све њене становнике, се сакрива од очију јавности. То је непојамно и то ће зацементирати, не само ово питање, већ и сам положај народа као левог сметала који не одлучује ни о чему. Ово је гора ситуација него недавно виђен референдум у Македонији, на коме је макар постојао цензус, који је наша власт укинула. У Македонији је референдум пропао јер није имао потребну излазност, али се онда показало право лице колонијалне управе, која је одлучила да упркос томе што нема референдумску одлуку о уласку у НАТО, ипак се прикључи тој Алијанси. Наша власт жели да направи још горе земешатељство. Прво су укинули цензус, те је довољно да неколико људи изађе на референду, а сада и тај такав, квази референдум скривају од очију јавности.  

            Трећа ствар, полемика и скретање фокуса. Погрешно усмерена пажња је нешто што је рак рана не само нашег народа већ и целокупног људског рода. Погрешно усмерена пажња је промашај, грех и може да нас одведе у амбис. Другосрбијанци то раде са еколошким бунтом, и стварањем читавог концепта зелене револуције користећи важну тему у погрешном тренутку. Са друге стране, на исту матрицу су насели и удбашки патриоти, дакле они који су заиста ангажовани да спроводе ту агенду а и неке патриоте који су добронамерни али наивни или ментално инертни. Они намећу разне друге теме, против Вучића, Рио Тинто, вакцинација… све само не референдум. На тај начин и једни и други помажу колнијалном режиму у успостављању беспоретка. Јер, поредак и значи да се ствари поставе на своје место. Наша прва политичка тема мора бити референдум. Ако најважнија ствар није прва тема, онда је то беспоредак, хаос, галиматијас!

                 Колико год нама неке теме биле  занимљиве и важне, као на пример, вакцинација, ми у овом тренутнку морамо да се фокусирамо на референдум јер до њега имамо мање од месец дана. (Зато што се период од пре Нове године па до после Божића, може сматрати празним временом за било какву друштвено-политичку активност.) Апелујемо на све патриоте, националисте, којима је Србија и Српство на срцу, на оне који се надахњују Косовским заветом! Пустите сада све друге теме, усредсредите се на референдум и на анимирање људи да изађу у великом броју и заокруже НЕ! То је једини начин да се спречи промена устава и да се сачува држава Србија. Односно, да се спречи даље распаравање, не само државе, већ и обесмишљавања сопства јер ће то водити ка одрицању од Косова и Метохије, а то је практично еутаназија националног идентитета. Када душа изађе из тела оно умире и распада се а душа српског народа је Косово. То би се десило када би ми пристали да се одрекнемо Косова и Метохије – коначно растакање државног тела.

 

Насловна илустрација: Referendum Foto:Shutterstock

Уредник Administrator
Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *