Уредник Administrator

Аутор: Никола Павловић

 

[quote_box_right]Сукоб у Сирији био је неминован, посебно из једног ширег геополитичког плана које су САД намеравале да спроведу. Успешно спровођење тог плана подразумевало је  преотимање последње руске луке у средоземном мору која се налази у Сирији у граду Тартусу. Тиме би се утицај Русије у том делу света многоструго умањио и Русија би тада била одбачена на доста далеку и неповољну  луку у Црном мору. Такође, падом последњег,  важнијег, претежно шитског  и антизападног режима у том делу света, Иран би практично изгубио свог савезника и практично би се тиме завршило његово опкољавање. Може се додати и да би тада пут у „меки трбух“ Русије био далеко проходнији.[/quote_box_right]Протести у  Сирији који су прерасли у грађански рат,  почели су  15. Марта 2011. године  на таласу „арапског пролећа“,  које је као амерички пројекат захватило  читав арапски свет изазивајући тако протесте и немире на улицама  градова, као и смене режима у Либији и Египту.  Суверени режим сиријског председника Башара ел Асада који влада Сиријом од 2000. године (после смрти свога оца Хафиза ел Асада|1|) успео је да одржи стабилност и мир током серије ратова који су се водили у непосредној близини саме Сирије|2|.

Међутим, даље постојање сувереног  режима у Сирији који је наклоњен Руској Федерацији није се уклапало у  планове запада  и њихових савезника  на Блиском истоку (Израелу, Турској, Саудијској Арабији и Катару).  Сукоб у Сирији био је неминован, посебно из једног ширег геополитичког плана којег су САД намеравале да спроведу. Успешно спровођење тог плана подразумевало је  преотимање последње руске луке у средоземном мору која се налази у Сирији у граду Тартусу. Тиме би се утицај Русије у том делу света многоструго умањио и Русија би тада била одбачена на доста далеку и неповољну  луку у Црном мору. Такође, падом последњег,  важнијег, претежно шитског  и антизападног режима у том делу света, Иран би практично изгубио свог савезника и практично би се тиме завршило његово опкољавање. Може се додати и да би тада пут у „меки трбух“ Русије био далеко проходнији.

US-Russia-Military-Movements-Signal-War-In-Syria-Soon

Запад у Сирији игра на две карте, прва је уобличена у такозваној „умереној опозицији“ а друга је сунитско фундаменталистичка,  терористичка организација под називом Исламска Држава или ИД. Вође Исламске Државе су следбеници салафизма, екстремне верске секте настале из сунитског ислама. Иако међусобно сукобљене на терену, јасно је да су обе опције само две стране исте медаље. Пре руске интервенције (када је сиријски председник званично позвао Руску Федерацију у помоћ), такозвана „умерена опозиција“ као и терористичка творевина Исламска Држава окупирале су велики део земље, („умерена опозиција“ је под контролом имала велики део северне и  у неколико великих енклава које су се шириле и централне,  као и јужне делове Сирије, а ИД је контролисала претежно пустињски али највећи део источне Сирије са градом Рака, као неформаном престонницом ИД). Под контролом Асадовог режима остали су претежно већи приморски градови, односно танки појас који се протезао од Латакије на северу па све уз границу са Либаном и престоницом Сирије Дамаску на југу,  у чијим су предграђима већ почели оружани сукоби.

Амерички сенатор Џон Мекејн и вођа Исламске државе Абу Бакир Ал Багдади
Амерички сенатор Џон Мекејн и вођа Исламске државе Абу Бакир Ал Багдади

Сиријски режим  остао је без озбиљног ваздухопловства, са све мање тенкова и борбених возила која су претежно изгубљена уз помоћ лако преносивих против оклопних система западне производње,  којима су обиловали припадници „умерене опозиције“.  Војска је била деморалисана и у великој мери уништена. Обруч се стезао, а на западу се већ славило и увелико договарала поделе Сирије|3|.

Тада се на међународну позорницу, после дуге апстиненције,  (од краја рата у Афганистану, 1989. не рачунајући ратове у оквиру пост-совјетског  простора) појавила  Руска Федерација. Једноставно, није могла да дозволи да изгуби последњу базу на Блиском истоку и поморску луку у Тартусу. Такође, није хтела да остави свог дугогодишњег савезника на милост и немилост претежно терористичким групацијама и плаћеним паравојскама из страних земаља. Од почетка ваздушне кампање и војне помоћи која се огледа кроз обуку и пренаоружавање модернијим борбеним ефективима, сиријска војска полако почиње да враћа своју територију и да ослобађа град за градом. Такође, не треба искључити значај  помоћи од либанског Хезболаха као и Иранских добровољаца и командоса  и шитских милиција.

Свакодневна сцена у областима под контролом ИСИС-а
Свакодневна сцена у областима под контролом ИСИС-а

Ако би смо сукоб у Сирији гледали кроз призму неког историјског догађаја, вероватно  би смо највише сличности нашли са грађанским ратом у Шпанији 1936. године.  Очигледна сличност је свакако одмеравање снага две главне силе супарнице Русије и САД у Сирији, као  некадашњих СССР-а на једној и сила Осовине на другој страни у Шпанији. Као својевремено тестирање нових тенкова и топова СССР-а  и  до тада не примењене тактике муњевитог рата („Блицкриг“) комбиноване са новим тенковима и јуришним бомбардерима „Штука“ која је тестирала Осовина, тако је и данас у Сирији спроведена  употреба нових борбених средстава и тактика.  Сетимо се руских ракета лансираних са бродова из Каспијског мора као и први пут коришћених борбених робота „Платформа-М“ и „Арго“.|4|  САД су са друге стране, своје борбене системе тестирале  раније у серији ратова које су изазивале широм света, па у Сирији нису имали потребе. Ипак, у Сирији јесу показале нешто ново, један нови експеримент, по први пут примењен у тим размерама и са таквом идеологијом,  а то је стварање поменуте терористичке државе ИСИЛ-а која се историјски по својој тоталитарности и апсурдности једино може препознати у немачком Трећем Рајху (као експерименту  који је изашао из „исте кухиње“). Тако да можемо рећи да су обе стране примениле нешто ново и до сада никад примењено у рату.

Руски борбени робот у Сирији
Руски борбени робот

Наравно, знамо  да се са крајем грађанског рата у Шпанији 1939. године свет убрзо нашао у Другом светском рату. Поставља се питање да ли ће се историја поновити? Oдносно да ли је сукоб у Сирији „опипавање мишића“ за обрачун великих сила на глобалном плану. Одговор на ово питање пре свега треба тражити у томе да ли је Русија излазећи на међународну сцену са војном интервенцијом у Сирији,  поставила „црвену линију“ до које мере толерише  ширење НАТО-а. Али  и шта ће урадити ако НАТО пређе ову „границу“.  Такође, имајући у виду да су САД као мотор НАТО пакта светска сила која све више губи свој утицај (пре свега у економији|5|)  а самим тим и у осталим сегментима, оне постају суочене  са проблемом „доказивања“ своје даље неприкословености|6|. Поставља се питање, колико су САД спремне да оду далеко  да би се њихова пројекција моћи  одржала.  Да ли је улазак у сукоб светских размера одговор на нову расподелу моћи, коју је дојучерашњи „светски полицајац“  имао само у својим рукама?

 

Литература:

 

|1| „Syrians Vote For Assad in Uncontested Referendum“. The Washington Post. Associated Press. 28 May 2007. Retrieved13 March 2015.

|2| Либан и Газа 2006, „Annan: Israel’s actions compromise efforts to stabilize the Israeli-Lebanon border“. International Herald Tribune. 29 March 2009. Archived from the original on 19 September 2015.  Рат у Ираку од 2003.до 2010.године, „Iraq War“. Encyclopædia Britannica. Retrieved27 October 2012.

|3|  http://www.blic.rs/vesti/svet/sef-americke-obavestajne-sluzbe-moguca-podela-sirije-i-iraka/v4rgqd8

|4|  http://www.nspm.rs/hronika/sirija-sest-ruskih-robota-tipa-platform-m-i-cetiri-tipa-argo-sluzilo-kao-prethodnica-sirijskoj-vojsci-i-eliminisalo-pobunjenike.html

|5| http://www.pravda.rs/2014/12/07/a-sad-i-zvanicno-kina-postala-prva-ekonomija-sveta-sad-svrgnute-sa-trona/

|6|  http://www.in4s.net/index.php/lazanski-nato-je-u-nikad-vecim-problemima/

 

Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *