• Чланци аутора

Плутарх из Херонеје је био старогрчки историчар, биограф и есејист. Живео је у Римском царству од 45. до 120. године нове ере. Написао је велики број списа, од којих су, зачудо, многи сачувани до данашњих дана. Најпознатије Плутархово дело је Упоредни животописи – двадесет три пара биографија славних античких личности. Сваки пар су чинили: животопис неког великог Хелена и животопис неког њему сличног Римљанина. О смислености избора античких парњака, чије је животописе поредио, постоје различита мишљења: од тога да су парови сасвим смислено одабрани, до тога да су произвољни и бесмислени. По чему је Плутарх у својим Упоредним животописима одређивао биографске парњаке и упаривао великане Хеладе и Рима? У уводу животописа Александра Македонског, он је објаснио своје биографско становиште на следећи начин: „Као што, дакле, сликари узимају сличност својих слика од лица и од обличја и црта, у којима се објављује карактер, не водећи много рачуна о осталим деловима, тако и нама нека буде слободно да радије испитујемо обележја душе и по њима да приказујемо живот свакога појединца, а другима да оставимо јуначке подвиге и битке“. 1)

          Међутим, Плутархови биографски парњаци често нису слични ни по обележјима душе ни по свом карактеру – напротив. Какву су сличност карактера поседовали озбиљни, морално чвсти и лично храбри Демостен и превртљиви и страшљиви Цицерон? Изгубивши животну битку, Демостен је достојанствено испио отров; за разлику од њега, Цицерон је, у носиљци коју су носили његови робови, успаничено трчкарао тамо-амо покушавајући да побегне од смрти – у чему наравно није успео. Без обзира на потпуну различитост карактера, Демостен и Цицерон ипак јесу смислено одабран биографски пар. Они јесу били највећи политички беседници Хеладе и Рима, као што су Александар Македонски и Јулије Цезар били непобедиве војсковође и државници; Тезеј и Ромул, оснивачи најславнијих античких градова – Атине и Рима;  Агис и Тиберије Грах, велики социјални реформатори; Дион и Брут, тираноубице које се жртвују за општедруштвене идеале…

             Дакле, Плутарх је славне личности Хеладе и Рима упаривао по истој врсти политичке изузетности; по оној врсти делатног друштвеног генија који им је био својствен и којим су они, у датим околностима, „обликовли историју“ свога доба. Добивши на тај начин парове античких великана и пишући њихове животописе, пред Плутарха су, али и пред његове читаоце, искрсавале и друге биографске сличности упарених јунака. У биографијама полулегендарног пара оснивача градова, Тезеја и Ромула, та подударања могу бити објашњена позајмицама тема и мотива из старије легенде. Међутим, како објаснити та подударања код историјских личности? Можда тврдњом – да се кроз те личности и њима урођене друштвенополитичке таленте, историјска збивања ипак закономерно понављају и то по стабилној временској ритмици. Да би се та тврдња доказала, бар у неким случајевима, у наставку овог чланка ће бити анализирани Плутархови  биографски парови, Демостен – Цицерон и Алесандар Македонски – Јулије Цезар.

 

             Демостен – Цицерон

 

             Цицерон је рођен око 279/280 година после Демостена и умро је око 279/280 година после Демостена.

384 п. н. е – Рођење Демостена.

106 п. н. е – Рођење Цицерона.

                     Међувреме: 279/280 (-1) година.

322 п. н. е – Смрт Демостена.

 43 п. н. е – Смрт Цицерона.

                     Међувреме: 279/280 година.

 

             Биографска паралела: Демостен – Цицерон

 

  • Демостен је био највећи политички беседник и истакнути државник античке Грчке.
  • Цицерон је био највећи политички беседник и истакнути државник античког Рима.

 

  • Демостен је био успешан правник и заступник суграђана у судским процесима.
  • Цицерон је, такође, био успешан правник и заступник других у судским процесима.

 

  • Демостен је био политички непријатељ Филипа и Александра Македонског.
  • Цицерон је био политички непријатељ Гаја Јулија Цезара.

 

  • Говори које је Демостен држао названи су Филипике.
  • Говори које је Цицерон држао назвао је Филипике.

 

  • Александар је опростио Демостену учешће у побунама против њега.
  • Цезар је опростио Цицерону учешће у грађанском рату на страни

Помпеја, а против њега.

 

  • Антипатар, једнан од наследника – дијадоха Александра Македонског,

присилио је атинску народну скупштину да осуди Демостена на смрт.

  • Марко Антоније, један од наследника Јулија Цезара и тријумвир Другог тријумвирата, проскрибовао је и осудио Цицерона на смрт.

 

  • Демостен је насилно умро годину дана после смрти Александра Македонског.
  • Цицерон је, такође, насилно умро годину дана после смрти Гаја Јулија Цезара.

 

  • Демостен је живео 62-63 године.
  • Цицерон је, такође, живео 62-63 године.

Апијан из Александрије је живео и стварао у време када је Римско царство било на врхунцу своје моћи, од 90. до 165. године нове ере. Апијанов претходник, Плутарх, на крају већине упоредних животописа је писао и сажетке, у којима је поредио особине својих биграфских двојника, али је такав сажетак изостао после животописа Александра Македонског и Јулија Цезара. Тај „пропуст“ је надокнадио Апијан, који је у својој књизи Римски грађански ратови, на више страница написао управо оно што је Плутарх изоставио – сажету биографску паралелу те двојице. Дакле, и Плутарх и Апијан уочавају биографску сличност између Александра и Цезара – а да ли су они и „временски близанци“, проверимо по ритму од 279/280 година, по којем се већ испољило близанство њихових савременика и политичких противника, Демостена и Цицерона. При том, треба имати у виду, да је Цезар сажео и поновио животну матрицу и биографске елементе, не само Александра, већ и његовог оца Филипа II.

                      

                   Филип и Александар – Цезар

 

                  Гај Јулије Цезар је рођен око 279/280 година после Филипа, а убијен је око 279/280 година после Александрове смрти. Започео је владавину око 279/280 година после Александра и окончао је око 279/280 година после Александра.

382 п. н. е – Рођен Филип Македонски.

100 п. н. е – Рођен Гај Јулије Цезар.

                      Међувреме: 279/280 (+2) година. 

 

                     Полазећи 340. године п. н. е. у ратни поход против Византа и Перинта, Филип оставља у Пели, главном граду тадашње македонске државе, шеснаестогодишњег Александра као свог регента и наследника. Заједно са неискусним Александром, у Пели остају и проверени Филипови генерали Антипатар и Парменион. Око 279/280 година касније, у Риму се образује Први тријумвират, који чине Цезар и проверене римске војсковође, Помпеј и Крас.

 

340 п. н. е – Почетак регентства Александра Македонског,

                      са Антипатром и Парменионом.

60/59 п. н. е – Почетак тријумвирства Јулија Цезара,

                      са Помпејом и Красом.

                      Међувреме: 279/280 година. 

336 п. н. е – Почетак краљевске владавине Александра Македонског.

  56 п. н. е – Обновљење првог тријумвирата са Јулијем Цезаром, као тријумвиром.

                      Међувреме: 279/280 година.

323 п. н. е – Крај владавине Александра Македонског.

  44 п. н. е – Крај владавине Гаја Јулија Цезара.

                      Међувреме: 279/280 година.

323 п. н. е – Смрт Александра Македонског.

  44 п. н. е – Смрт Гаја Јулија Цезара.

                      Међувреме: 279/280 година.

 

             Насилна смрт Гаја Јулија Цезара је понављање Филиповог убиства, јер као што је речено, Цезар је поновио биографске елементе оба Македонца:

        

  • Филип и Цезар су били жртве организованих завера;
  • обојица су усмрћени ножевима;
  • обојица су убијени на јавном месту пред многим очевидцима;
  • убице обојице су били људи из њиховог непосредног окружења;
  • ниједан завереник против Филипа и Цезара није избегао казну.

 

               Ипак, Јулије Цезар је превасходно двојник Александра Македонског. За Цезара, Апијан каже: „То је човек особито срећан у свему и знаменит по делима, и с правом су га (савременици – примедба аутора) изједначавали са Александром“. 2)

             

Табела 1 – Апијанова биографска паралела Александра Македонског и Јулија Цезара 3)

Супруге Александдра и Цезара

 

  • Александар се више пута женио. Сина Александра је добио у браку са бактријском принцезом Роксаном.
  • И Цезар се више пута женио. Сина Цезариона је добио у ванбрачној вези са египатском краљицом Клеопатром.

 

Роксана – Клеопатра

 

            Клеопатра је ступила у ванбрачну везу са Цезаром око 279/280 година после ступања у брак Александра и Роксане, родила му је сина око 279/280 година после рођења Роксаниног и Александровог сина и извршила је самоубиство око 279/280 година после насилне Роксанине смрти.

328 п. н. е – Почетак брака Александра и Роксане.

 48  п. н. е – Почетак ванбрачне везе Цезара и Клеопатре.

                      Међувреме: 279/280 година.

327 п. н. е – Рођење Александровог и Роксаниног сина.

  47 п. н. е – Рођење Цезаровог и Клеопатриног сина.

                      Међувреме: 279/280 година.   

309 п. н. е – Убиство Роксане.

  30 п. н. е – Самоубиство Клеопатре.

                      Међувреме: 279/280 година.  

                

                        Синови Александра и Цезара

 

  • Александар IV је владао као краљ Македоније у савладарству са стрицем

Филипом III.

  • Цезарион је као фараон Птолемеј XV владао у савладарству са ујаком

Птоломејем XIV.

 

  • Номинална владавина Александра IV је трајала 14 година.
  • Номинална владавина Птоломеја XV Цезариона, такође је трајала 14 година.

 

  • Владавина Александра IV је насилно завршена његовим убиством.
  • Цезарионова владавина је, такође, насилно завршена његовим убиством.

 

                     Александар IV –  Цезарион       

     

323 п. н. е – Почетак номиналне краљевске владавине Александра IV.

  44 п. н. е – Почетак номиналне фараонске владавине Птоломеја XV Цезариона.

                      Међувреме: 279/280 година.

309 п. н. е – Крај номиналне владавине Александра IV.

  30 п. н. е – Крај номиналне владавине Птоломеја XV Цезариона.

                     Међувреме: 279/280 година.

309 п. н. е – Убиство Александра IV.

 30 п. н. е – Убиство Птоломеја XV Цезариона.

                     Међувреме: 279/280 година.

 

            Да резимирамо:

 

  • Гај Јулије Цезар је умро 279 година после Александра Македонског;
  • Клеопатра, 279 година после Роксане;
  • Цезарион, 279 година после Александра IV, а
  • Цицерон, 279 година после Демостена.

 

             Тако су се историјска дешавања из једног античког периода, македонског, после 279 година поновила у другом античком периоду, римском. Присетимо се стога на овом месту речи цара-филозофа Марка Аурелија, који каже: „Увек треба мислити на то да су се све ове ствари које се сада дешавају, дешавале и раније и да ће се оне и убудуће дешавати. Треба подједнако имати пред очима и целе драме и поједине сцене… све су те сцене биле исте, само су глумци били други“ (Аурелије, 204:179). На крају запитајмо се, могу ли се ова (и многа друга) по истом обрасцу поновљена историјска збивања уклопити у савремене концепте линеарне соцо-историјске динамике? Јесу ли концепти циклизма у историјском развоју људских друштава заиста „радикално непоуздани“ јер стварност одбија „сарадњу“ с њима, или се управо то, али са далеко више аргумената, може рећи за савремене линеарне концепте? Сва је прилика, да је управо због тих и таквих линеарних концепата представа савременог човечанства о историјкој динамици дубоко погрешна. Стога не треба сумњати да ће „завесу“ изаткану од „линеарног плетива“, а која заклања и скрива историјску стварност, једнога дана појести (књишки) мољци.

 

 

Извори:

1) Плутарх, Славни ликови антике II – избор из Упоредних животописа,

„Матица српска“, Нови Сад, 1978.

2) Апијан, Римски грађански ратови, „Дерета“, Београд, 1991.    

3) Исто.  

4) Марко Аурелије, Самоме себи, „Дерета“, Београд, 2004.

Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *