Објавите нам што је прво било, да промислимо и познамо

            шта ће бити иза тога. (Књига пророка Исаије, 41.22)

 

Аутор: Тодор Вулић

           Данас живимо у времену „научне“ ароганције, у времену убеђености у инфериорност, сујеверни примитивизам, превазиђеност, а тиме и анахроност преднововековних и уопште архајских знања. Једно од тих античких знања је, свакако, и историјски циклизам. Стога је тешко прихватити истину коју је у своје време изговорио владика Николај Велимировић, а која гласи: „Постоји у умирању људи као и у рађању неки тајанствени ред, који наша људска логика још није ухватила“. Неспорна је чињеница да су и последњи догађаји – крај начелства патријарха Иринеја, а нажалост и његова смрт – били подвргнути том тајанственом реду, а тиме и предодређени. Смене патријараха Српске Православне Цркве, као и све у историји, дешавају се закономерно, по одређеним временским распонима. Та ритмика је предодредила и ова збивања. Зато, држећи се упутства пророка Исајије, на почетку објавимо шта је прво било.

            Српска (Жичка) архиепископија утемељена је 1219. године, а њен први архиепископ је био Свети Сава. Око 612/613 година после устоличења Светог Саве за првог архиепископа српског, хатишерифом из 1830, аутономна Српска кнежевина је добиила право да бира своје архијереје. Две године потом, Српској Цркви је од стране васељенског патријарха Константина I, 1832,  додељена аутономија, чиме је архиепископ београдски постао и митрополит српски.

1219 – Почетак начелства архиепископа Саве I (Светог Саве).

1831 – Почетак начелства архиепископа београдског

            и од 1832. митрополита српског, Мелентија (Павловића).

            Међувреме: 612/613 година.

             После стицања државне независности Кнежевине Србије (на Берлинском конгресу 1878.) и Црква у Србији је стекла независност од Васељенске патријаршије 1879. године. У том првом периоду аутокефалности, њом су начелствовали митрополити:       

  • Михаило (1879 -1881),
  • администратор-епископ Мојсије (1881-1883),
  • Теодосије (1883-1889),
  • Михаило, друго начелство (1889-1898),
  • Инокентије (1898-1905) и
  • Димитрије (1905-1920).

            Од другог обнављања Српске (Пећке) патријаршије 1920. до данас, дакле, у протеклих 100 година, Српском Православном Црквом је начелствовало седам патријараха:

  • Димитрије (1920-1930),
  • Варнава (1930-1937),
  • Гаврило (1938-1950,
  • Викентије (1950-1958),
  • Герман (1958-1990),
  • Павле (1990-2009) и
  • Иринеј (2010-2020).

            По временском распону од 612/613 (± 2) године, сва ова нововековна аутокефална начелства су реплике начелстава средњовековних српских првојерарха. Ту хронолошку паралелу показаћемо у најкраћој могућој форми, користећи као матрицу само године краја начелстава средњовековних поглавара Српске Цркве, а према подацима из хронологије др Душана Кашића објављеној у књизи Српско православље (Рељић, С, Петровић, М, 1989: 135 – 136.) После сваког краја претходног, започињало је ново начелство.

…1271 – Крај вачелства и смрт архиепискоша Саве II.

…1881 – Крај првог начелства митрополита Михаила.

           Међувреме: 612/613 (-2) година.  

1272 – Крај начелства архиепископа Данила I.

1883 – Крај административног начелства епископа Мојсија.                                      

           Међувреме: 612/613 (-1) година.                                       

1276 – Крај начелства архиепископа Јоаникија I.

1889 – Крај начелства митрополита Теодосија.

           Међувреме: 612/613 година.                                        

1286 – Крај начелства и смрт архиепископа Јевстатија I.         

1898 – Крај другог начелства и смрт митрополита Михаила.          

           Међувреме: 612/613 година.

1292 – Крај начелства и смрт архиепископа Јакова.          

1905 – Крај начелства и смрт митрополита Инокентија.

           Међувреме: 612/613 година.

1309 – Крај начелства и смрт архиепископа Јевстатија II.          

1920 – Крај начелства митрополита Димитрија.

           (Обновљена Пећка патријаршија).

           Међувреме: 612/613 (-1) година.  

              *

1316 – Крај начелства и смрт архиепископа Саве III.          

1930 – Крај начелства и смрт патријарха Димитрија.

           Међувреме: 612/613 (+1) година.

1324 – Крај начелства и смрт архиепископа Никодима I.

1937– Крај начелства и смрт патријарха Варнаве.          

           Међувреме: 612/613 година.           

1337 – Крај начелства и смрт архиепископа Данила II.

1950 – Крај начелства и смрт патријарха Гаврила.

            Међувреме: 612/613 година.

1346 – Крај начелства архиепископа Јоаникија II.

           (Архиепископ Јоаникије устоличен за патријарха).          

1958 – Крај начелства и смрт патријарха Викентија.

            Међувреме: 612/613 година. 

            *   

1354 – Крај начелства и смрт патријарха Јоаникија II.

            За време његовог начелства Српска црква је ушла у раскол

            са Васељенском патријаршијом.

1967 – Патријарху Герману смањен јурисдикциони простор.

          „Македонска Црква“ ушла у раскол са Српском Црквом.

           Међувреме: 612/613 година.

1379 – Крај начелства патријарха Јефрема.

1990 – Крај начелства патријарха Германа.

           Међувреме: 612/613 (-1) година.             

1398 – Крај начелства и смрт патријарха Данила III.

2009 – Крај начелства и смрт патријарха Павла.

           Међувреме: 612/613 (-1) година.      

Сава V  – Иринеј

 

              На челу Српске Цркве патријарха Данила III је наследио патријарх Сава V. Око 612/613 година после устоличења патријарха Саве V, устоличен је патријарх Иринеј.

1398 – Устоличен патријарх Сава V.  

2010 – Устоличен патријарх Иринеј.

             Међувреме: 612/613 година.

1406 – Крај начелства и смрт патријарха Саве V.

2020 – Крај начелства и смрт патријарха Иринеја.

            Међувреме: 612/613 (+1) година.

 

             *    *    *

           Остављајући по страни средњовековне архијереје, погледајмо ритмику смена на челу Српске Црке само у последњих 140 година (или у периоду њене аутокефалности: 1879 – 2020), по временском распону од 60/61 (+/- 1) годину.

 

            Михаило и Теодосије – Гаврило

 

Патријарх Гаврило је започео начелство око 60/61годину после почетка начелства митрополита Михаила аутокефалном Црквом.

1879 – Почетак начелства митрополита Михаила.

1938 – Почетак начелства патријарха Гаврлила.

             Међувреме: 60/61 (-1) година.

             *

1889 – Крај начелства митрополита Теодосија.

1950 – Крај начелства патријарха Гаврила.

             Међувреме: 60/61 година.

1891 – Смрт митрополита Теодосија.

1950 – Смрт патријарха Гаврила.

             Међувреме: 60/61 (-1) година.

 

              Михаило и Викентије

             Патријарх Викентије је започео начелство 60/61годину после почетка другог начелства митрополита Михаила.

1889 – Почетак другог начелства митрополита Михаила.

1950 – Почетак начелства патријарха Викентија.

             Међувреме: 60/61 година.

1898 – Крај начелства митрополита Михаила..

1958 – Крај начелства патријарха Викентија.

             Међувреме: 60/61 година.

1898 – Смрт митрополита Михаила.

1958 – Смрт патријарха Викентија.

             Међувреме: 60/61 година.

 

            Иникентије и Димитрије – Герман

           Патријарх Герман је започео начелство 60/61годину после почетка начелства митрополита Инокентија.

1898 – Почетак начелства митрополта Инокентија.

1958 – Почетак начелства патријарха Германа.

             Међувреме: 60/61 година.

             *

1930 – Крај начелства патријарха Димитрија.

1990 – Крај начелства патријарха Германа.

             Међувреме: 60/61 година.

1930 – Смрт патријарха Димитрија.

1991 – Смрт патријарха Германа.

             Међувреме: 60/61 година.

 

            Варнава и Гаврило – Павле

            Патријарх Павле је започео начелство 60/61годину после почетка начелства патријарха Варнаве.

1930 – Почетак начелства патријарха Варнаве.

1990 – Почетак начелства патријарха Павла.

             Међувреме: 60/61 година.

             *

1950 – Крај начелства патријарха Гаврила.

2009 – Крај начелства патријарха Павла.

             Међувреме: 60/61 (-1) година.

1950 – Смрт патријарха Гаврила.

2009 – Смрт патријарха Павла.

             Међувреме: 60/61 (-1) година.

 

             Викентије – Иринеј

             Патријарх Иринеј је започео начелство 60/61годину после почетка начелства патријарха Викентија.

1950 – Почетак начелства патријарха Викентија.

2010 – Почетак начелства патријарха Иринеја.

             Међувреме: 60/61 година.

1958 – Крај начелства патријарха Викентија.

2020 – Крај начелства патријарха Иринеја.

             Међувреме: 60/61 (+1) година.

1958 – Смрт патријарха Викентија.

2020 – Смрт патријарха Иринеја.

             Међувреме: 60/61 (+1) година.

 

            Дакле: патријарх Гаврило је завршио начелство и умро је око 60/61 годину после митрополита Теодосија; патријарх Викентије 60/61 годину после митрополита Михаила; патријарх Герман 60/61 годину после патријарха Димитрија; патријарх Павле око 60/61 годину после после патријарха Гаврила и патријарх Иринеј око 60/61 годину после патријарха Викентија. Исто се дешава ако се узме и упола краћи временски распон од око 30/31годину… итд.

Завршимо ову упоредну хронологију са са још једном поруком владине Николаја: „И коса вам је на глави избројана браћо, а камоли дани живота! Не бојте се, дакле, да ћете умрети пре одређеног времена, нити се надајте пак, да ћете ма колико моћи продужити живот и за један дан мимо воље Онога који броји и мери.“

 

Извори:

Рељић С, Петровић М: Српско православље, Литера, Београд, 1989.

Уредник Administrator
Поделите

3 thoughts on “Крај начелства патријарха Иринеја у светлу историјског циклизма”

  1. „… владине Николаја …“ = владике Николаја.

    Иначе: „… Постоји у умирању људи као и у рађању неки тајанствени ред, који наша људска логика још није ухватила …“, не ради се о томе да наша „логика није нешто ухватила“, већ се ради о намерном занемаривању онога што је Творац рекао људима. Људима је речено како Творац руководи овим светом. Дакле нема никакве „неизвесне будућности“, која је позната само Бог-у. Бог је људима све открио и дао јасно упуство како људи могу знати шта их то чека, и када их чека?

    Питање за људе је следеће:
    Ако нам је Творац рекао како и када шта бива у нашим животима, зашто не слушамо свог Творца, него слушамо оне који нам објашњавају шта је Творац мислио, али по њиховом мишљењу? Ароганција није само особина „науке“, већ првенствено религије, па тек потом и свих осталих области којима се људи баве. Религија, односно људи који се њоме професионално баве, прво је сакрила од људи законе Творца, и уденула неке своје „истине“. Та почетна ароганција, логично води свим осталим ароганцијама. Људи и даље могу говорити да постоји неки „тајанствени ред у свему, који је непојмљив“, а могу коначно рећи и истину.
    А она је врло проста.

    Све је већ дато, и све је већ одређено. И све је људима од почетка дато на знање.
    Шта људи са тим знањем раде, у коначном и није битно. Биће само оно што мора, и то тачно онда, када мора. Што пре то људи буду разумели, по њих боље. Неће узалуд трошити време живота који им је дат на разне глупости, примитивизме, затуцаности разних врста, итд.

    Ако је нама дато да разумемо токове времена, ако нам је дато да можемо израчунати не само када ће доћи следећи патријарх (на пример), већ и када ће отићи, па када ће и доћи и отићи наредни, ако по неком следећем ритму знамо када ће се овде или било где другде променити власт, друштвено уређење, када ће бити рат, када мир, итд, а шта то ми онда не знамо? Шта нам то још није јасно? Шта још чекамо да нам се разјасни? Коме ми уопште хоћемо да верујемо, ономе ко је све ово и устројио, и без чије воље ни лист са гране не може пасти, или онима који мисле да од Творца све боље знају, па и то шта је људима на корист, а шта не?

    Проста је то тема, али одговор мора сваки човек за себе пронаћи, муку му његову.
    Робу се понекад заиста учини, да је код Фараона ипак боље. За слободу треба имати много храбрости, имамо ли је?

  2. Значи, ковид 19, је извршилац радова, Божијих закона!
    Дошло је време да се окренемо Духовном као приоритетном поретку по Божанским законима!

  3. Тачно тако, „ковид 19“, је само извођач радова, и то један од јако малих извођача радова. Има знатно већих извођача радова, на пример данашња вест дана:

    „… Од почетка епидемије преминуло је укупно 1.366 особа …“
    Отиђите на „Републички завод за статистику“:
    https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/20201125-zivorodjeni-i-umrli-januar-oktobar-2020/?s=1803
    „… Broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar-oktobar 2020. godine iznosio je
    86 798 …“
    Све ово су званични подаци ове државе.
    Да ли ико може да одговори на једно просто питање:
    Како је могуће да смрт 86798 људи за првих 10 месеци ове године, за ову државу и њене званичнике, за позицију, „опозицију“, режимске и оне друге новинаре, лекаре, све феле „интелектуалаца“, уопште за цео наш народ, уопште није тема вредна пажње, а да се смрт 1366 особа, проглашава „језивом катастрофом“.
    Да ли оних 86798 људи мање вреди, од ових 1366?

    Да ли смо заиста сви ми слепи код очију? Сви, цео један Народ, цела наша држава, сви људи у њој? О чему се овде ради, људи Божији?

    „Значи, ковид 19, је извршилац радова, Божијих закона!“
    Да, мали извршилац радова свакако јесте. Да ли то нужно значи да се тиме извршавају „Божији закони“, ја то не знам.
    Мишљења сам да је правилније рећи, да се извршава закон „Програмера“, који је створио програм по коме све функционише. То наравно може бити „Бог“, али и не мора бити. Програмер може бити и неко други, трећи … Бог зна.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *