Уредник Administrator

Аутор: Тодор Вулић

Важне или преломне године у историји једног народа су свакако оне у којима је долазило до персоналне смене на власти или промене владарског статуса актуелног владара. У средњем веку та промена владарског статуса је била на релацији: вазал-самодржац, велики жупан-краљ (Стефан Првовенчани је до 1217. владао као велики жупан, а од те године као краљ), краљ-цар (Стефан Душан је до 1346. владао као краљ, а после те године као цар) итд. Почевши од године крунисања првог Немањића за краља (1217), до године краја владавине и смрти последњег Немањића (1371), послагане по хронолошко следу, преломне године су:

1217 – Крунисање Стефана Првовенчаног за краља и

           почетак краљевске владавине Стефана Првовенчаног.

1228 – Смрт Стефана Првовенчаног и

           почетак владавине Стефана Радослава.

1234 – Свргавање Стефана Радослава и

           почетак владавине Стефана Владислава I.

1243 – Свргавање Стефана Владислава I и

           почетак владавине Стефана Уроша I.

1267 – Заробљавање Стефана Уроша I (привремено свргавање) и

           почетак његове друге владавине (1268).

1276 – Свргавање Стефана Уроша I и

           почетак владавине Стефана Драгутина.

1282 – Абдикација Стефана Драгутина и

            почетак владавине Стефана Уроша II Милутина.

1306 – Властела одбија послушност Милутину и

           почетак друге (номиналне) владавине Стефана Драгутина Српским краљевством.

1312 – Друга „абдикација“ Стефана Драгутина и

           почетак друге (неспорне) владавине Стефана Уроша II Милутина.

1321 – Смрт Стефана Уроша II Милутина и

           почетак владавине Стефана Уроша III Дечанског (и младог краља Душана).

1345 – Крај краљевске владавине Стефана Уроша IV Душана и

           почетак његове царске владавине (1346).

1354 – Смрт цара Стефана Уроша IV Душана и

           почетак царске владавине Стефана Уроша V Нејаког (1355).

1360 – Крај владавине Стефана Уроша V целим Душановим царством и

           почетак владавине Симеона Уроша „Епирским“ царством (1359).

1371 – Смрт цара Уроша V Нејаког, цара Симеона Уроша и краља Вукашина Мрњавчевића.

           Крај владавине Немањића средњевековном државом Срба.

 

          У навођењу преломних година, извршено је неколико минималнх корекција: Душан није започео царску владавину 1345, као што је то у списку преломних година наведено, већ наредне 1346; Душан није умро 1354. већ следеће 1355. и Симеон Урош није започео владавину „Епирским“ царством 1360, већ у претходној 1359. години. Зашто су извршене те корекције? Пажљивим посматрањем преломних година (или четвороцифрених бројева којима се оне означавају), уочавају се обриси врло необичне правилности. У преломним годинама, поред логичног понављања прве две цифре (уколико су те године припадале истом веку), неочекивано се понављају и две последње цифре, али у обрнутом односу:

 

           (12)17 и (13)71

           (12)28 и (12)82

           (12)34 и (12)43

           (12)67 и (12)76

           (13)06 и (13)60

           (13)12 и (13)21

           (13)45 и (13)54

 

          Парови година који се добијају на основу истих последњих цифара, али у обрнутом односу, имају још једну изненађујућу особину: исти историјски садржај или догађај. Међутим, обртање последњих цифара прати обртање исхода тих догађаја. Исходи не само да су различити, већ су супростављено различити: почетак – крај, први – последњи, виши државни статус – нижи државни статус итд. Године са две последње исте цифре у обрнутом односу и са саобразним историјским садржајем, у недостатку бољег термина, назваћемо – „године близанци“. Погледајмо, шта се дешавало у тим годинама?

 

(12)17 – Садржај:     Почетак краљевске владавине Стефана Првовенчаног.

                                 Промена државног статуса средњевековне државе Срба.

                Исход:      Кнежевство постало краљевство.

(13)71 – Садржај:     Почетак кнежевске владавине Лазара Хребељановића (1371/72).

                                 Промена државног статуса средњевековне државе Срба.

                Исход:       (Царство и) краљевство постало кнежевство.

 

(12)28 – Садржај:     Промена на престолу извршена мирном предајом власти.

                                 Стефан Првовенчани предао власт Стефану Радославу.

                Исход:       Претходни владар је убзо умро,

                                  не оспоравајући за живота власт свог наследника.

(12)82 – Садржај:      Промена на престолу извршена мирном предајом власти.

                                  Стефан Драгутин предао власт Стефану Урошу II Милутину.

                Исход:       Претходни владар живео и владао дуги низ година,

                                  оспоравајући власт свог наследника.

 

(12)34 – Садржај:      Промена на престолу извршена насиљем.

                                  Стефан Владислав свргао Стефана Радослава.

                 Исход:       Почетак владавине Стефана Владислава I.

(12)43 – Садржај:      Промена на престолу извршена насиљем.

                                  Стефан Урош I свргао Стефана Владислава I.

                Исход:       Крај владавине Стефана Владислава.

 

(12)67 – Садржај:      Деловањем суседне силе владар лишен власти.

                                   (У сукобу са Угарима, Стефан Урош I заробљен и заточен).                              

                Исход:       Владар лишен власти (по ослобађању) наставља владавину.

(12)76 – Садржај:      Деловањем суседне силе владар лишен власти.

                                   (У сукобу са Угарима, Стефан Урош I поражен и свргнут).                        

                 Исход:       Владар лишен власти завршава владавину.

 

(13)12 – Садржај:       Сукоб два краља, Стефана Драгутина и Стефана Милутина.                          

                 Исход:       Крај вишегодишњег сукоба.

(13)21 – Садржај:       Сукоб два краља, Стефана Владислава II и Стефана Дечанског.                        

                Исход:       Почетак вишегодишњег сукоба.

 

(13)45 – Садржај:       Стефан Урош IV Душана постао цар (1346).                                

                 Исход:       Почетак Душанове царске владавине.

(13)54 – Садржај:       Стефана Уроша V (Нејаки) постао цар (1355).                            

                Исход:        Крај Душанове царске владавине.

 

(13)06 – Садржај:      Стефан Драгутин, као владар Сремског краљевства,

                                  оспорио власт Стефана Уроша II Милутина.

                                  Властела листом отказује послушност Милутину.

               Исход:        Милутин успева да се одржи на власти и поврати владарски ауторитет.

(13)60 – Садржај:      Симеон Урош, као владар „Епирског“ царстава,

                                  оспорио власт Стефана Уроша V (Нејаког).

                                  Властела (обласни господари) листом отказује послушност Урошу V.

               Исход:        Стефан Урош V (Нејаки) неповратно губи владарски ауторитет.

 

               Преломне године као године близанци испољавају и својеврсну временску симетричност. Крунисање првог краља Немањића (Стефана Првовенчаног, 1217) десило се 77 година пре 1294, средње године периода краљева и царева Немањића, а крај владавине последњег краља (Вукашина и цара Уроша, 1371), и почетак владавине кнеза Лазара, десио се 77 година после 1294.  Почетак владавине Стефана Радослава 1228, десио се 66 година пре 1294; око 66 година после 1294, започео је владавину Симеон Урош (1359). Стефан Владислав је почео владавину 1234, или 60 година пре 1294; Стефан Урош V Нејаки је око 60 година после 1294, започео своју царску владавину (1355) итд. На овај начин долазимо и до неуобичајене, супротносмерне хронологије. Стефан Немања је умро 1199. или 95 година пре 1294; наследник Немањића у Моравској Србији, кнез Лазар Хребељановић, погинуо је 1389, или 95 година после 1294. Један од Немањиних предходника, Урош II Вукановић, умро је 1161, или 133 године пре 1294; Лазарев наследник, деспот Стефан Лазаревић, умро је 1427, или 133 године после 1294. Велики жупан Завида Вукановић, Немањин отац, је вероватно умро око 1131. или око 163 године пре 1294; Стефанов наследник деспот Ђурађ Бранковић је умро 1456, или око 163 године после 1294…

Наведимо још пар примера дешавања саобразних догађаја у годинама близанцима. Свргавање и смрт Стефана Уроша III Дечанског (13)31. године је понављање нечега што се десило око (13)13. године, али са обрнутим исходом.

 

(13)13 – Садржај:      Подстакнут од зетске властеле, син Стефан Дечански улази у

                                  сукоб с оцем Стефаном Милутином око власти (1314).                                 

                Исход:       Отац побеђује и ослепљује сина.                           

(13)31 – Садржај:      Подстакнут од зетске властеле, син Стефан Душан улази у

                                  сукоб с оцем Стефаном Дечанским око власти.                            

               Исход:        Син побеђује и (вероватно) убија оца.

 

               Стефан Урош V, у историји познатији као Урош Нејаки, крунисан је за краља истовремено са крунисањем Стефана Уроша IV Душана за цара, 1346. године. То је било последње краљевско крунисање једног Немањића. Око године у којој су четворка и шестица замениле место, 1364, за краља је крунисан Вукашин Мрњавчевић који није припадао овој династији.

 

(13)46 – Садржај:      Крунисање Стефан Урош V (Нејаког) за краља.

                Исход:       Последње крунисање Немањића за краља.

(13)64 – Садржај:      Крунисан Вукашин Мрњавчевић за краља (1365).

                Исход:       Прво крунисање Мрњавчевића (не Немањића) за краља.

 

               У Моравској Србији Немањиће су наследили Лазаревићи. Смрћу деспота Стефана Лазаревића, завршена је владавина ове династије 1427. године. Династичка владавина Лазаревића је започела 1371/72. 

 

(13)72 – Садржај:      Крај владавине и смрт владара, Стефана Уроша V Нејаког (1371).                             

                Исход:       Почетак владавине династије Лазаревића.                           

(14)27 – Садржај:      Крај владавине и смрт владара, Стефана Лазаревића.

                Исход:       Крај владавине династије Лазаревића.

 

                Дакле, у периоду краљевских и царских владавина Немањића, ни до једне персоналне смене, као ни до једне промене владарског статуса актуелног владара, није дошло мимо овог правила. Оно што је важило за средњовековну историју Срба, важи и у нововековној историји. Династија Обреновића је формално-правно започела владавину аутономном Кнежевином Србијом 1830, признавањем кнеза Милоша за наследног кнеза (почетак династије); последњи Обреновић, краљ Александар, убијен је када су тројка и нула замениле место, 1903. (крај династије). Кнез Милош је окончао своју прву владавину 1839, а када су тројка и деветка замениле места 1893, у дворском пучу, још малолетни краљ Александар Обреновић свргава Намесништво и започиње своју  владавину. Кнез Александар Карађорђевић је признат као владар Кнежевине Србије 1843. (почетак владавине), а његов унук и имењак краљ Александар Карађорђевић је завршио владавину Краљевином Југославијом када су четворка и тројка замениле место, 1934. Између 1839. (краја прве владавине кнеза Милоша) и 1842/43. (када је започела владавина кнеза Александра), протицала је прва владавина кнеза Михаила Обреновића… Краљевина Србија је проглашена (настала је) 1882; око године у којој су осмица и двојка замениле места 1928/29, престала је да постоји наследница Краљевине Србије – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Краљ Петар I Карађорђевић је окончао стварну владавину 1914, а његов унук Петар II Карађорђевић је започео номиналну краљевску владавину када су јединица и четворка замениле места, 1941. У истим годинама започело је регентство престолонаследника Александра Карађорђевића (1914) и окончано је регентство кнеза Павла Карађорђевића (1941). Краљевина Југославија је проглашена 1929. године (почетак Југославије); Социјалистичка Југославија се, као наследница Краљевине Југославије, формално-правно распала када су двојка и деветка замениле место, 1992. (крај „велике“ Југославије). Краљ Петар II је окончао своју номиналну владавину 1945, а око године у којој су четворка и петица замениле места 1953/54, Јосип Броз је изабран за првог председника Југославије. У периоду између ове две године номинално је шеф државе (по совјетском моделу) био Иван Рибар, као председник Президијума (Председништва) Народне скупштине ФНР Југославије. Јосип Броз је завршио владавину 1980, а када су осмица и нула замениле места, 2008, изабран је први председник независне и самосталне Републике Србије, Борис Тадић. Регент Александар Карађорђевић је започео своју краљевску владавину (промена владарског статуса, регент-краљ) 1921, а када су двојка и јединица замениле места, 2012, завршена је председничка владавина Бориса Тадића. Јосип Броз је поставши председник колективног Председништва СФР Југославине 1971, завршио инокосну владавину као председник републике (промена владарског статуса); када су седмица и јединица замениле места, 2017, започела је председничка владавине Александра Вучића. Између тих већ навођених година близанаца, 2012. и 2017, председник је био Томислав Николић. Пошто је Борис Тадић завршио председничку владавину 2012, по годинама близанцима, око 2021. би требало поново да дође до персоналне смене на власти, или до промене владарског статуса тада актуелног председника Републике Србије.

               Присталице дубоко укорењене савремене парадигме историјске динамике, чије су кључне одлике линеарност и случајност (недетерминисаност), могу у овом недогматском приступу историјској стварности препознати „езотерију“, али то већ није наша брига. Сврха ове крајње упрошћене и некомплетне анализе је питање које се на основу ње намеће: могу ли се ове лако проверљиве историјске чињенице објаснити било којим недетерминишућим концептом историјског тока? Ако не могу – а не могу – шта даље?

Поделите

One thought on “„Године близанци“ у владарској историји Срба”

  1. Србија (Југославија) је од XIX века до данас имала четири владара по имену Александар:

    1842-1858 Александар Карађорђевић – владао као кнез Србије 16 година, принудно
    абдицирао.
    1893-1903 Александар Обреновић – владао као краљ Србије 10 година, убијен.
    1921-1934 Александар I Карађорђевић – владао као краљ Срба, Хрвата и
    Словенаца 8 година и потом као краљ Југославије 5 година, убијен.
    2017-? Александар Вучић – влада као председник Србије.

    Дужина трајања владавине прва три владара Србије (Југославије) по имену Александар, узимајући у обзир и статусне промене, је опадајући низ година: 16,10,8,5. Досадашњи низ би се могао наставити као: 3,2,0. Ниједан од три прва владара по имену Александар није регуларно завршио своју владавину.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *