0 0
Read Time:21 Minute, 13 Second
Уредник Administrator

          „Ти си учитељ вечног враћања

             – то је сад твоја судбина“…

 

             Фридрих Вилхелм Ниче (1844-1900) био је немачки филозоф и радикални критичар западне цивилизације. Најзначајније теме његове филозофије су вечни повратак истог и воља за моћ. Његово дело је изазивало контраверзе и међу савременицима и касније, али је оставило видан траг за собом. Шпенглер га, поред Гетеа, сматра својим учитељем, а Ниче знатно пре Шпенглера предодређује будућност европске културе. У предговору своје књиге Воља за моћ (2. и 3. мисао) он каже: „Ово што износим представља историју следећа два века. Ја описујем оно што долази, што не може више другачије бити: победу нихилизма. Ова се историја већ сада може изложити: јер сама нужност ту дејствује да тако буде. Ову будућност наговешћују већ стотине знакова; ова судбина најављује свој долазак на све стране; све су уши већ начуљене да чују ову музику будућности. Цела наша европска култура већ се одавно креће у агонији напетости, која из деценије у деценију бива све већа, као да очекује катастрофу: она је немирна, махнита, нагла; као бујица која хита крају, која више не премишља, која се боји доћи к себи. Писац ових редова међутим ништа друго до сада није чинио него премишљао и и прибирао се… као какав дух мерач и кушач, који је једном већ залутао у сваки лавиринт будућности; као дух аугур који гледа уназад кад објављује будућност“.

              

             Ниче-аугур (антички пророк) који гледа уназад кад објављује будућност, открива ту будућност на исти начин као и пророк Исаија, који тражи да му објаве шта је прво било па да промисли и позна шта ће бити иза тога. Будућност се може видети гледањем уназад само ако је Марко Аурелије у праву када каже: све је од памтивека исто и све се у одређеним временским размацима враћа. Будућност се може видети кроз прошлост, само ако је историјски ток цикличан; ако је тај ток вечно враћање „истог“. Међутим, савремени коментатори овог немачког филозофа имају чудну потребу, да бране Ничеа од њега самог.

            Анита Низић сматра, да је Ничеова идеја о вечном враћању истог у основи свих цикличних теорија насталих у последња два века. Наведимо у наставку још понешто из њеног рада: „По Ничеу, читав свет је вртлог бесконачне игре понављања настајања и нестајања и у том смислу у свету нема ничег новог… Идеја вечног враћања истог, као основна мисао Ничеове филозофије, имплицира свођење појма „прогрес“ на пуку илузију… На први поглед може изгледати као да је он само обновио једно прастаро учење, међутим, подробнијом анализом открива се Ничеов напор да пружи доследан онтолошки смисао овој идеји која ће му послужити као темељ на коме ће изградити читаву своју филозофију живота и воље. Ничеово учење о вечном враћању истог није само обнављање античких идеја… већ једна сасвим оригинална мисао. Ничеова централна премиса се заснива на томе да је материја у универзуму коначна – да она нити настаје, нити нестаје, већ да само прелази из једног стања у друго. У таквој ситуацији број могућих стања је коначан. С друге стране, само време је бесконачно што за последицу има то да мора доћи до понављања стања материје која су се већ догодила, поново и поново… Сама суштина идеје о вечном враћању истог, коју је сам Ниче окарактерисао као најстрашније учење од свих и коју је прихватао као гвоздену законитост, а за коју постоје, како се чини, оправдани разлози због којих се сматра филозофским упориштем цикличних теорија друштва XIX и XX века, можда је најбоље изражена одломком из Веселе науке: Како ти је када се једног дана или ноћи демон дошуља у твоју најусамљенију усамљеност и каже ти: Овакав живот каквим сада живиш и каквим си живео, мораћеш да живиш још једном и још безброј пута; и у томе неће бити ничег новог, него ће ти се морати вратити свака бол и свако уживање и свака мисао и уздах и све неизрециво мало и велико у твом животу, и све истим редом и последицом – а исто тако овај паук и ова месечина међу дрвећем, а исто тако овај тренутак и ја сам. Вечни пешчани сат постојања поново ће се окретати – а и ти са њим, зрнце прашине од прашине“?… Као што је Ниче био задивљен предсократском филозофијом и прижељкивао повратак филозофског мишљења пре Сократа, тако и код већине циклиста постоји тежња ка поновном успостављању неке већ проживљене форме друштвеног живота, што следи из прихваћеног Ничеовог става да је број могућности које стоје пред друштвеним животом ограничен и да је историја већ поприлично исцрпљена, те на основу свега тога ништа ново се не може очекивати“ (Низић, 594-597).1)

 

               *    *    *

           

               Ниче је био савременик значајних прелома у историји своје земље, између осталог, био је савременик уједињења Немачке под Хоенцолернима 1871. године. Кад смо код историје Немачке, запитајмо се – имали у њој некаквих понављања? Да бисмо то сазнали, морамо прво као дух аугур бацити поглед уназад. Хоенцолерни су од 1618. године  владали Пруском (у ужем смислу) и Бранденбургом, по моделу персоналне уније. Персонална унија је заједница две или више држава које повезује само личност заједничког владара, али те државе остају потпуно одвојене. Пруска је била посед Пољског краљевства, а Бранденбург део немачког Светог римског царства. Врло значајна година у развоју Пруске је 1657, када овај пољски феуд стиче независност. Следећи  значајни корак је начињен 1701. када пруски војвода и изборник Бранденбурга, Фридрих III Хоенцолерн, добија титулу „краљ у Пруској“. Нова титула се није односило на Бранденбург, где он и даље остаје кнез-изборник. Са новом титулом нови краљ престаје се називати Фридрих III и постаје Фридрих I од Пруске. Тиме је његова владавина јасно подељена на два квалитетно различита периода, до 1701. и од 1701. године, који се могу узимати и као две владавине овог Хоенцолерна. Тек 1772. после прве поделе Пољске (или прецизније, Пољско-литванске уније), Фридрих II постаје краљ Пруске у пуном смислу те речи. Тиме је и владавина Фридриха II, подељена на два периода или две владавине. После Наполеоновог пораза, поред великих територијалних проширења, Пруска 1815. улази у Немачку конфедерацију. Тај нови статус дели владавину Фридриха Вилхелма III такође на два периода или две владавине. Вилхелм I је до 1871. владао као пруски краљ, а од 1871. као немачки цар. Дакле, у историји Пруске је: 1657, 1701, 1772, 1815, и 1871, долазило до промене државног статуса.

             Ову  упоредну хронологију започећемо 1640. годином, у којој је завршио владавину пруски војвода Георг Вилхелм Хоенцолерн и у којој је започела владавина његовог сина Фридриха Вилхелма. Владавина Хоенцолерна се завршила 1918, или око 300 година од почетка владавине Георга Вилхелма (1619), а последњи владар Хоенцолерн, Вилхелм II (1859-1941), умро је око 300 година после смрти Георга Вилхелма (1595-1640). Између ове двојице, још девет Хоенцолерна је владало Пруском и Немачком. Од њих (укупно 11), чак осам је умрло  око 40. или око 88. године оног века у којем су владали.

  

        Хоенцолерни – владари Пруске и Немачке умрли око 40. године века

1640 – Смрт Георга Вилхелма.

1740 – Смрт Фридриха Вилхелма I.              

1840 – Смрт Фридриха Вилхелма III.          

1941 – Смрт Вилхелма II.      

       Хоенцолернивладари Пруске и Немачке умрли око 88. године века

 

                   

        Фридрих Вилхелм        Фридрих II                  Вилхелм II                 Фридрих III                                                                                          

 

1688 – Смрт Фридриха Вилхелма.

1786 – Смрт Фридриха II.

1888 – Смрт Вилхелма I.

1888 – Смрт Фридриха III.

 

           Овакав распоред краја владавина и смрти Хоенцолерна указује да су се у историји Пруске и Немачке саобразна историјска збивања реплицирала по ритмици од око 100 година. Међутим, шта се десило са крајем владавине преостала три Хоенцолерна, који по том временском распону не понављају своје претходнике, нити њих понављају њихови наследници? У таквим случајевима, историјска ритмика – крај владавине и смрт монарха неке државе и почетак владавине његовог наследника, понавља неком статусном променом те државе. Дакле, у историјској ритмици, промена на престолу је истоврсна са променом државног статуса. Kрај владавине и смрт Фридрихa I (1713), по распону од око 100 година нико од Хоенцолерна није поновио својим крајем владавине, али се она ипак поновила као промена статуса Пруске; око 100 година после те 1713. Пруска је ушла у у састав Немачке конфрдерације. Међутим, историја се никад не понавља само по једном временском ритму. По другим ритмовима, рецимо – по временском распону од око 85/86 година – годину смрти Фридриха I је поновио својом годином смрти његов праунук Фридрих Вилхелм II. Фридрих Вилхелм II је такође Хоенцолерн који није умро ни око 40. ни око 88. године. Погледајмо тај пример:

            Фридрих I – Фридрих Вилхелм II

 

           Фридрих Вилхелм II је рођен око 85/86 година после прадеде Фридриха I, постао је краљ у Пруској 85/86 година после Фридриха I, окончао је владавину око 85/86 година после Фридриха I и умро је око 85/86 година после Фридриха I.                           

1657 – Рођен Фридрих I.

1744 – Рођрн Фридрих Вилхелм II.

             Међувреме: 85/86 (+1) година.    

 

1701 – Почетак владавине Фридриха I (као „краља у Пруској“).

1786 – Почетак владавине Фридриха Вилхелма II.

             Међувреме: 85/86 година.

 

1713 – Крај владавине Фридриха I.

1797 – Крај владавине Фридриха Вилхелма II.

             Међувреме: 85/86 (-1) година.    

  

1713 – Смрт Фридриха I.

1797 – Смрт Фридриха Вилхелма II.

             Међувреме: 85/86 (-1) година.    

 

            У уводу о Хоенцолернима је речено, да је Фридрих I владао и пре 1701, али као војвода Пруског војводства. Међутим, његов праунук Фридрих Вилхелмм II је својом владавином понавио само други, краљевски период Фридриха I. Погледајмо још један пример где наследник делом своје владавине реплицира део владавине претходника. Фридрих II je до 1772. носио титулу „краља у Пруској“ (титула се односила само на ужу Пруску),  а од те године носи титулу краља Пруске (дакле, целе државе којом је владао).

  

            Фридрих II – Вилхелм I

 

            Вилхелм I је рођен 85/86 година после Фридриха, започео је владавину 85/86 година после Фридриха и окончао је краљевску владавину 85/86 година после Фридриха.         

1712 – Рођен Фридрих II.

1797 – Рођен Вилхелм I.

           Међувреме: 85/86 година.

 

1772 – Почетак владавине Фридриха II (са новом титулом).

1857 – Почетак регентске владавине Вилхелма I (у име тешко оболелог краља, старијег брата).

           Међувреме: 85/86 година.

 

1786 – Крај владавине и смрт Фридрих II.

1871 – Крај краљевске владавине Вилхелма I.

           Међувреме: 85/86 година.

 

           Те, 1871. године, Вилхелм I је крунисан за немачког цара, а уједињена Немачка држава је подигнута на ранг царевине. Смрт Фридриха II се по датом временском распону поновила – не као смрт Вилхелма I, већ као промена државног статуса Пруске. Обрнуто од тога, по истом временском распону од 85/86 година, промена државног статуса 1701. поновила се као крај владавине и смрт Фридриха II (1786).

 

          ООСНОВНИ РИТАМ ПОНАВЉАЊА САОБРАЗНИХ ДОГАЂАЈА

           ОД ОКО 99/100 ГОДИНА У ИСТОРИЈИ ПРУСКЕ И НЕМАЧКЕ

 

           ПРВИ КРУГ: Фридриха Вилхелм – Фридрих II

 

          Фридрих II Велики je по том ритму поновио владавину свог прадеде Фридриха Вилхелма. Започео је владавину 99/100 година после Фридриха Вилхелма, оканчао је око 99/100 година после Фридриха Вилхелма и умро је око 99/100 година после Фридриха Вилхелма.

 

              

 

1640 – Почетак владавине Фридриха Вилхелма.

1740 – Почетак владавине Фридриха II.

             Међувреме: 99/100 година.

 

1688 – Крај владавине Фридриха Вилхелма.

1786 – Крај владавине Фридриха II.

             Међувреме: 99/100 (-1) година.

 

1688 – Смрт Фридриха Вилхелма.

1786 – Смрт Фридриха II.

             Међувреме: 99/100 (-1) година.

 

            Фридрих I – Фридрих Вилхелм II и Фридрих Вилхелм III  

 

           Фридрих Вилхелм II је започео владавину око 99/100 година после Фридриха I, а његов син Фридрих Вилхелм III је окончао владавину Пруском изван Немачке конфедерације око 99/100 године после краја Фридрихове владавине.                                         

                                           

                                        

1688 – Почетак владавине Фридриха I.

1786 – Почетак владавине Фридрха Вилхелма II.

             Међувреме: 99/100 (-1) година.

 

1713 – Крај владавине и смрт Фридриха I.

1815 – Крај владавине Фридриха Вилхелма III Пруском изван Немачке конфедерације.

             Међувреме: 99/100 (+2) година.

 

            Фридрих Вилхелм I – Фридрих Вилхелм III

 

           Фридрих Вилхелм III je рођен око 99/100 година после свог прадеде Фридриха Вилхелма I, започео је владавину Пруском у оквиру Немачке конфедерације око 99/100 година после почетка владавине Фридриха Вилхелма I, окончао је владавину 99/100 година после Фридриха Вилхелма I и умро је 99/100 година после Фридриха Вилхелма I.            

1688 – Рођен Фридрих Вилхелм I.

1770 – Рођен Фридрих Вилхелм III.

             Међувреме: 99/100 (+2) година.

 

1713 – Почетак владавине Фридриха Вилхелма I.

1815 – Почетак владавине Фридриха Вилхелма III Пруском, у саставу Немачке конфедерације.

             Међувреме: 99/100 (+2) година.

 

1740 – Крај владавине Фридриха Вилхелма I.

1840 – Крај владавине Фридриха Вилхелма III.

             Међувреме: 99/100 година.

 

1740 – Смрт Фридриха Вилхелма I.

1840 – Смрт Фридриха Вилхелма III.

             Међувреме: 99/100 година.

 

            ДРУГИ КРУГ: Фридрих II – Фридрих Вилхелм IV и Вилхелма I

 

           Владавину Фридриха II поновили су у другом кругу Фридрих Вилхелм IV и Вилхелма I. Фридрих Вилхелм IV је започео владавину 100 година после Фридриха II. Вилхелм I је окончао владавину око 100 година после Фридриха и умро око 100 година после Фридриха.           

1740 – Почетак владавине Фридриха II.

1840 – Почетак владавине Фридриха Вилхелма IV.

             Међувреме: 99/100 година. 

    

1772 – Фридрих II постао краљ целе Пруске (до тада је био „краљ у ужој Пруској“).

1871 – Вилхелм I постао Немачки цар (до тада је био пруски краљ).

             Међувреме: 99/100 година.

 

1786 – Крај владавине Фридриха II.

1888 – Крај владавине Вилхелма I.

             Међувреме: 99/100 (+2) година. .      

 

1786 – Смрт Фридриха II.

1888 – Смрт Вилхелма I.

             Међувреме: 99/100 (+2) година.

 

          Фридриха Вилхелма II и Фридрих Вилхелма III – Вилхелм II 

                                                                         

1786 – Почетак владавине Фридриха Вилхелма II.         

1888 – Почетак владавине Фридриха II (исте године је умро).

            Почетак владавине Вилхелма II.

             Међувреме: 99/100 (+2) година.

 

1815 – Крај владавине Фридриха Вилхелма III Пруском изван Немачке конфедерације.

1916 – Крај стварне владавине Вилхелма II.

            (Немачкo царство од те године било под фактичком војном диктатуром

            Паула фон Хинденбурга и Ериха Лудендорфа).

             Међувреме: 99/100 (+1) година.

 

1840 – Смрт Фридриха Вилхелма III.

1941 – Смрт Вилхелма II.

             Међувреме: 99/100 (+1) година.

 

              *    *    *

 

             Приложимо и уз овај осврт на Ничеово дело, врло сажету упоредну хронологију кључних дешавања немачке новије историје по матрици Хоенцолерна, са већ коришћеним временским померањем од 85/86 година:

 

1840 – Смрт пруског краља Фридриха Вилхелма III.

1925 – Смрт председника Вајмарске републике Фридриха Еберта.

           Међувреме: 85/86 година.

 

           Фридрих Вилхелм IV – Хинденбург и Хитлер

 

           Паул фон Хинденбург је започео владавину око 85/86 година после Фридриха Вилхелма IV, а Адолф Хитлер је окончао владавину и умро око 85/86 година после Фридриха Вилхелма IV.                    

1840 – Почетак краљевске владавине Фридриха Вилхелма IV.

1925 – Почетак владавине Паула фон Хинденбурга Вајмарском републиком.

           Међувреме: 85/86 (-1) година.

 

1848 – Избила револуција у Немакој.

           Фридрих Вилхелм IV се одриче понуђене круне (уједињене Немачке).

1934 – Започела нацистичка контрареволуција у Немачкој (Хитлеровим проглашењем за фирера).

           Крај владавине Паула фон Хинденбурга.

           Међувреме: 85/86 година.

 

1861 – Крај владавине Фридриха Вилхелма IV.

1945 – Крај владавине Адолфа Хитлера.

           Међувреме: 85/86 (-1) година.

 

1861 – Смрт Фридриха Вилхелма IV.

1845 – Смрт Адолфа Хитлера.

           Међувреме: 85/86 (-1) година…

          

          Фридрих III и Вилхелм II – Шмит, Кол и Шредер

 

          Хелмут Кол је рођен око 85/86 година после Фридриха III и започео је владавину  око 85/86 година после Фридриха III. Герхард Шредер је рођен 85/86 година после Вилхелма I и заврши је владавину око 85/85 година после Вилхелма.              

1831 – Рођен Фридрих III.

1918 – Рођен Хелмут Шмит.

           Међувреме: 85/86 (+1) година.

 

1859 – Рођен Вилхелм II.

1944 – Рођен Герхард Шредер.

           Међувреме: 85/86 година.

 

1888 – Почетак царске владавине Фридриха III (умро је исте године).

           Почетак царске владавине Вилхелм II.

1974 – Почетак владавине Хелмута Шмита.

           Међувреме: 85/86 година.

 

1914 – Агресија Централних сила (Немачке и Аустроугарке) на Србију и Црну Гору.

1999 – Агресија НАТО-а (укључујући Немачку и Аустрију) на СРЈ (Србију и Црну Гору).

           Међувреме: 85/86 (-1) година.

 

1918 – Крај владавине Вилхелма II.

2005 – Крај владавине Герхарда Шредера.

           Међувреме: 85/86 (+1) година.

 

1941 – Смрт Вилхелма II.

2026/27 – (Могућа смрт Герхарда Шредера)?

           Међувреме: 85/86 година.

 

           Еберт и Хинденбург – Меркел

 

           Ангела Меркел је по овој ритмици поновила својим мандатима владавине оба председника Вајмарске републике. Рођенаје  око 85/86 година после Фридриха Еберта и започела је владавину око 85/86 година после Еберта.             

1871 – Рођен Фридрих Еберт.

1954 – Рођена Ангела Меркел.

           Међувреме: 85/86 (-2) година.

 

1919 – Почетак владавине Фридриха Еберта Вајмарском републиком.

2005 – Почетак владавине Ангеле Меркел Немачком републиком.

           Међувреме: 85/86 година.

 

1925 – Почетак владавине Паула фон Хинденбурга Вајмарском Републиком.

2009 – Почетак другог мандата Ангеле Меркел на челу Немачке републике.

           Међувреме: 85/86 (-1) година.

 

1932 – Реизабран Паул фон Хинденбург.

2017 – Реизабрана Ангела Меркел.          

           Међувреме: 85/86 година.

 

1934 – Крај владавине и смрт Паула фон Хинденбурга.

           Адолф Хитлер постао фирер Трећег Рајха.

2019/20 – (Могућ крај владавине Ангеле Меркел.

           После ње следи реплика Адолфа Хитлера).

           Међувреме: 85/86 година.

 

           Меркеловој се мандат завршава 2021. године, па би с обзиром на мања варирања временског распона поновљања историјских додађаја од +/- 2 године,  то могло да значи –   владавину до краја мандата. Међутим, по ритмици од око 99/100 година, у прошллу и ову годину (2018/2019) пада стогодишњица од немачког слома у Првом светском рату, затим стогодишњица немачке револуције и краја Немачког царства (статусна промена), а тиме и стогодишњица краја владавине Вилхелма II и династије Хоенцолерна (1918/19). Све ово наговештава „интересантна“ дешавања на немачкој политичкој сцени у непосредној будућности. Та дешавања не морају бити драматична, али ће по свој прилици донети један суштински нови квалитет у политичком развоју Немачке.

 

 Извор:

1) http://kpolisa.com/KP29/KP29-VII-2_Nizic.pdf 

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Поделите
Previous post Слободан Владушић: Замрзавање сукоба
Next post Култура као темељ државе – Мило Ломпар и Емир Кустурица

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

3 thoughts on “Фридрих Ниче и циклична друштвена теорија

  1. Применом методологије господина Вулића на историју Француске добија се смена председника Француске у последњих 150 година по ритму од 75 година. Занимљиво је да једино одступање од тог стриктног ритма постоји код избора актуелног председника Макрона и износи +2 године.

    Ритам од 75 година сугерише да ће до 2021. године доћи не само до промене садашњег председника него и његовог наследника. Штавише, 1946. године, која се по ритму од 75 година понавља 2021. године, измењало се чак три председника.

    По ритму од 99/100 година се такође наговештава вишеструка промена председника Француске у 2019/2020. години. Наиме, и 1920. године се измењало три председника.

    Синтеза циклуса од 75 година и 99/100 година би била да ће се у периоду 2019-2021. година у Француској променити три председника.

    Макрон понавља владавину Филипа Петена. Остаје и питање – ко је еквивалент Де Гола који је био председник Слободне Француске изван Француске у исто време када и Петен у Француској? Док Француска чека понављање мандата Де Гола, Немачка чека понављање мандата Хитлера. Вероватно неће дуго чекати јер су оба владара Немачке чије мандате понавља Ангела Меркел – Фридрих Еберт и Паул фон Хинденбург, умрла пре краја мандата, што одговара периоду 2019-2020. године. У УК се већ по њиховом циклусу од 74/75 година понавља мандат Винстона Черчила. Тако би се ускоро у ЕУ и НАТО нашли, у исто време, лидери који понављају владавину својих претходника из рата до уништења 1941-1945. године.

    Све у свему – наговештава се неколико политички турбулентних година у Француској и ЕУ у периоду 2019-2021. година.

  2. Што би рекли људи, чудни су путеви Господњи. Ти чудни путеви довели су до нас господина Вулића и његов рад. Тим истим путевима до свих нас, дошла су и логична питања која очекују наше одговоре. Питања су суштински врло проста, али и врло озбиљна. Проста су, зато што испред себе имамо својеврстан временски кључ којим можемо отворити браве нашег живота, а озбиљна су јер од наших одговора на та питања зависи и цена која ће бити плаћена у наредном периоду.

    У овом тексту г. Вулић приказао је део временске ритмике у немачком друштву.
    Надам се да ће то немачко друштво, имати ум да разуме време у коме се налази, као и путеве којим ће ходити. Њихов досадашњи ход тим путевима био је прилично безуман, непогрешиво тачно раде у корист своје пропасти.
    Заиста бих искрено волео да се после овог текста, немачко друштво замисли и промени шта се променити може, још увек није касно.

    Надам се да ће бити још текстова уваженог г. Вулића, и да ће бити памети да се разуме шта у тим текстовима пише.

  3. Не верујем да се у Немачкој чита Тодор Вулић. Више значи нама овај садржај о Немачкој.
    Мени би било интересантно знати да ли је господин Вулић дошао до неких закључака или наговештаја како се у прошлости излазило из круга нужности који доноси негативна дешавања. Односно, шта доприноси томе да наступајућа нужност промени смер деловања у односу на претходно понављање, да повећа или смањи свој интезитет? И такође има ли икаквих наговештаја шта је испрва утицало на започињање круга понављања, да ли је пресудна личност, територија, непознати природни фактори или . . .?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *