0 0
Read Time:21 Minute, 47 Second
Уредник Administrator

У првом делу ове анализе, показана су понављања саобразних историјских догађаја из перида Немањића по временској ритмици од 38/39 година. У најкраћем: Стефан Првовенчани је започео другу владавину 38/39 година после свог оца Немање; Урош I, 38/39 година после свог оца Стефана Првовенчаног; Милутин, 38/39 година после свог оца Уроша I; Стефан Дечански, 38/39 година после свог оца Милутина и Симеон Урош, 38/39 година, после свог оца Стефана Дечанског… Немања је умро око 38/39 година после Уроша II Вукановића; Радослав, 38/39 година после Немање, Урош I, 38/39 година после Радослава, Драгутин, 38/39 година после Уроша I, Душан, 38/39 година после Драгутина, а око 38/39 година после Душана, погинуо је једини легални наследник Немањића, краљ Марко Мрњавчевић.

           У овом чланку анализитаћемо најновију историју Срба и проверити – дали се историјски догађаји и данас понављају по истом временском распону од 38/39 година, као што се то дешавало у српском средњем веку? Започнимо ову упоредну хронолошку паралелу са убиством председника Владе Србије, Зорана Ђинђића, 2003, уз питање – које је историјско збивање поновљено кроз овај атентат? Око 38/39 година пре погибије Зорана Ђинђића, погинуо је председник Извршног већа (или Владе) Србије Слободан Пенезић.

 

            Слободан Пенезић – Зоран Ђинђић

 

  • Непосредно пре Пенезића, председник Владе Србије био Милош Минић.
  • Непосредно пре Ђинђића, председник Владе Србије био Миломир Минић.

 1962 – Слободан Пенезић постао председник Извршног већа СР Србије.

2001 – Зоран Ђинђић постао председник Владе Републике Србије.

            Међувреме: 38/39 година.

1964 – Крај премијерске владавине Слободана Пенезића.

2003 – Крај премијерске владавине Зорана Ђинђића.

            Међувреме: 38/39 година.

1964 – Убиство (?) Слободана Пенезића (у току мандата).

2003 – Убиство Зорана Ђинђића (у току мандата).

            Међувреме: 38/39 година.

 

             Дороњски – Човић

 

  • Као вршилац дужности, после Пенезићеве смрти, Пенезићевом Владом председавао неколико дана Стеван Дороњски.
  • Као вршилац дужности, после Ђинђићеве смрти, Ђинђићевом Владом председавао неколико дана Небојша Човић.

 

1919 – Рођен Стеван Дороњски.

1958 – Рођен Небојша Човић.

            Међувреме: 38/39 година.

1964 – Стеван Дороњски постао в.д. премијера.

2003 – Небојша Човић постао в.д. премијера.

            Међувреме: 38/39 година.

1964 – Крај Пенезићеве владе.

2003 – Крај Ђинђићеве Владе.

            Међувреме: 38/39 година.

 

           Стаменковић – Живковић и Коштуница

 

  • После Пенезићеве Владе, формирана је Влада Драгог Стеменковића.
  • После Ђинђићеве Владе, формирана је Влада Зорана Живковића.

1920 – Рођен Драги Стаменковић.

1960 – Рођен Зоран Живковић.

            Међувреме: 38/39 (+1) година.

1964 – Драги Стаменковић постао председник Извршног већа СР Србије.

2003 – Зоран Живковић постао председник Владе Републике Србије.

            Међувреме: 38/39 година.

1967 – Крај мандата Драгог Стаменковића.

2006 – Крај првог мандата Војислава Коштунице.

            Међувреме: 38/39 година.

 

            Јојкић – Коштуница

 

  • После Владе Драгог Стаменковића, образована је Влада Ђурице Јојкића.
  • После Владе Војислава Коштунице, образована је друга Влада Војислава Коштунице.

1967 – Ђурица Јојкић постао председник Извршног већа СР Србије.

2006 – Војислав Коштуница по други пут постао председник Владе Републике Србије.

            Међувреме: 38/39 година.

1969 – Крај мандата Ђурице Јојкића.

2008 – Крај другог мандата Војислава Коштунице.

            Међувреме: 38/39 година.

 

             Бојанић – Цветковић

 

  • После Владе Ђурице Јојкића, образована је Влада Миленка Бојанића.
  • После друге Владе Војислава Коштунице, образована је Влада Мирка Цветковића.

1969 – Почетак мандата Миленка Бојанића.

2008 – Почетак мандата Мирка Цветковића.

            Међувреме: 38/39 година.

1974 – Крај мандата Миленка Бојанића.

2012 – Крај мандата Мирка Цветковића.

            Међувреме: 38/39 година.

 

            Чкребић – Дачић и Вучић

 

  • После Владе Миленка Бојанића, образована је Влада Душана Чкребића.
  • После Владе Мирка Цветковића, образована је Влада Ивице Дачића.

1927 – Рођен Душан Чкребић.

1966 – Рођен Ивица Дачић.

            Међувреме: 38/39 година.

1974 – Душан Чкребић постао председник Извршног већа СР Србије.

2012 – Ивица Дачић постао председник Владе Републике Србије.

            Међувреме: 38/39 година.

1978 – Крај Владе Душана Чкребића.

2017 – Крај Владе Александра Вучића на челу са в.д. премијера Ивицом Дачићем.

            (Александар Вучић је у оставци због избора за председника републике).

            Међувреме: 38/39 година.

 

             Стамболић – Брнабић

 

  • После Владе Душана Чкребића, образована је Влада Ивана Стамболића.
  • После Владе Александра Вучића, образована је Влада Ане Брнабић.

1936 – Рођен Иван Стамболић.

1975 – Рођена Ана Брнабић.

            Међувреме: 38/39 година.

1978 – Иван Стамболић постао председник Извршног већа СР Србије.

2017 – Ана Брнабић постала председница Владе Републике Србије.

            Међувреме: 38/39 година.

 

           Најзначајнији политички догађај у мандату Ивана Стамболића је било крај владавине доживотног председника Председништва СФР Југославије Јосипа Броза 1980. Око 38/39 година пре краја Брозове владавине (1980 – 38/39 = 1941/42) у војном пучу је свргнут кнез Павле Карађорђевић, а око 38/39 година пре кнеза Павла, 1903, убијен је краљ Александар Обреновић.

 

1903 – Крај династије Обреновића.

1941 – Фактички крај династије Карађорђевића.

            Међувреме: 38/39 година.            

1941 – Фактички крај династије Карађорђевића.

1980 – Крај владавине Јосипа Броза.

             Међувреме: 38/39 година.

1980 – Крај владавине Јосипа Броза. 

2019 – Крај владавине Брозовића???

             Међувреме: 38/39 година.

 

             Јосип Броз и „Брозовићи“

 

           Уставним законом из 1953. године, уведена је функција председника републике. До те године, по узору на устројство СССР-а, функцију председника je номинално вршио председник Президијума (Председништва) Народне скупштине ФНР Југославије, Иван Рибар. После 38/39 година, 1992, после усвајања Устава Савезне Републике Југославије изабран је њен први председник. Подробнија анализа владавине Јосипа Броза, првог председника републике у историји Срба, по временском ритму од 38/39 година даје следећи резултат:

1953 – Усвојен Уставни закон (уведена функција председника републике).

1992 – Усвојен Устав СР Југославије („Жабљачки устав“).

            Међувреме: 38/39 година.            

1953 – Крај номиналне владавине Президијума-Председништва НС ФНР Југославије.                

1992 – Крај владавине Предсеништва СФР Југославије.          

            Међувреме: 38/39 година.

 

           Јосип Броз, председник ФНР Југославије – Председници СР Југославије

1953 – Јосип Броз изабран за првог председника ФНР Југославије.           

1992 – Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије.

            Међувреме: 38/39 година.

1958 – Крај првог председничког мандата Јосипа Броза.

1997 – Крај мандата Зорана Лилића (који је постао председник СРЈ после рушења Д. Ћосића).

            Међувреме: 38/39 година.

1958 – Почетак другог председничког мандата Јосипа Броза.

1997 – Почетак председничког владавине Слободана Милошевића.

            Међувреме: 38/39 година.

1963 – Крај другог мандата Јосипа Броза.

2003 – Крај председничке владавине Војислава Коштунице

            (који је постао председник после рушења Слободана Милошевића 2000).

            Међувреме: 38/39 (+1) година.

1963 – Крај Федеративне Народне Републике Југославије.

2003 – Крај Савезне Републике Југославије.

            Међувреме: 38/39 (+1) година.

 

           Јосип Броз, председник СФР Југославије – Светозар Маровић и Борис Тадић

1963 – Усвојен Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.         

2003 – Усвојена Уставна повеља Државне Заједнице СЦГ.

            Међувреме: 38/39 (+1) година.

1963 – Почетак Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

2003 – Почетак Државне заједнице Србије и Црне Горе.

            Међувреме: 38/39 (+1) година.

1963 – Почетак мандата Јосипа Броза као председника СФР Југославије.

2003 – Почетак председничке владавине Светозара Маровића  Државном Заједницом СЦГ.

            Међувреме: 38/39 (+1) година.

1967 – Крај првог мандата Јосипа Броза.          

2006 – Крај председничке владавине Светозара Маровића.            

            Међувреме: 38/39 година.

1968 – Крај целовите СР Србије. (Војводина и Косово постају конститутивни елементи СФРЈ).

2006 – Крај Државне Заједнице Србије и Црне Горе.

            Међувреме: 38/39 година.

 

            Амандманима на Устав 1968, суштински је измењен статус покрајина у Републици Србији у односу на њихов статус пре ових амандмана. Покрајине постају конститутивни делови савезне државе. У Уставу из 1963. је писало:

  • „Социјалистичку Федеративну Републику Југославију сачињавају социјалистичке републике Босна и Херцеговина, Македонија, Словенија, Србија, Хрватска и Црна Гора“. А у уставном амандману  из 1968:
  • „Социјалистичку Федеративну Републику Југославију сачињавају Социјалистичка Република Босна и Херцеговина, Социјалистичка Република Македонија, Социјалистичка Република Словенија, Социјалистичка Република Србија са Социјалистичком Аутономном Покрајином Војводином и Социјалистичком Аутономном Покрајином Косовом које су у њеном саставу, Социјалистичка Република Хрватска и Социјалистичка Република Црна Гора“.

 

1968 – Усвојени амандмани на Устав СФР Југославије.             

2006 – Усвојен Устав Републике Србије.          

           Међувреме: 38/39 година.

1968 – Почетак „троделне“ Републике Србије.

2006 – Почетак самосталне Република Србија.

           Међувреме: 38/39 година.

1971 – Крај другог мандата Јосипа Броза као председника СФР Југославије.

2008 – Крај првог мандата Бориса Тадића као председника самосталне Републике Србије.

           Међувреме: 38/39 (-1) година.

 

           Амандманима на Устав 1971. године, уместо инокосне функције председника републике, установљено је колективно Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

 

           Јосип Броз као председник Председништва СФРЈ – Борис Тадић

 

1971 – Почетак владавине Јосипа Броза као председника Председништва СФР Југославије.

2008 – Почетак другог мандата Бориса Тадића.

             Међувреме: 38/39 година.

1974 – Крај првог мандата Јосипа Броза на челу Председништва.

2012 – Крај председничке владавине Бориса Тадића.

             Међувреме: 38/39 година.

 

        У даљем друштвенополитичком развоју СФР Југославије, после низа антисрпских уставних решења из претходног периода, уследио је 1974. завршни удар којим је нанета неизмерна штета положају Србије и српског народа у целини – удар који ће довести до националне катастрофе деведесетих година. Устав СФРЈ из 1974. је тадашњим републикама (а посебно покрајинама унутар СР СрбијеВојводини и Косову) дао широка права и овлашћења. Покрајине су чак добиле право вета на одлуке које би доносила Србија. Србија је тим уставом стављена под покровитељство и контролу својих покрајина, док су покрајине биле потпуно ван републичке контроле. Овакво решење довело је до ескалације албанског сепаратизма на Косову, јер је тим уставом тај сепаратизам легализован. На овом месту пожељно је сетити се једног човека, чији су храброст и визионарство били ванвременски – ванвременски у мору идеолошке затуцаности, комунистичког аутошовинизма, хипокризије и општег кукавичлука. Професор Правног факултета у Београду др Михаило Ђурић, осуђен је на казну затвора, јер се у току еуфоричног медијског и политичког славља приређеног у част припреме новог устава, јавно супроставио његовим одредбама. Он је непогрешиво  прозрео суштину и сврху уставних промена, упозоравајући да Југославија постаје само географски појам, на чијем се тлу под маском доследног развијања равноправности између народа успоставља неколико независних, чак и међусобно супротстављених националних држава. Професор Ђурић  је наглашавао, да уколико после тих промена уопште нешто и остане од југословенске  државне заједнице, то ће бити само зато да би се у следећој фази имало шта привести крају. У следећој фази је, заиста, све и приведено крају.

              Око 38/39 година после усвајања Устава из 1974.  –  2013, Томислав Николић, Александар Вучић и Ивица Дачић, историјске реплике тих анационалних и антинационалних „српских“ комуниста из 1974, руком Ивице Дачића потписују „Бриселски споразум“ са властодршцима такозване Републике Косово. Овим чином,  Република Србија се одрекла и последњих елемената српске државности на простору насилно и противправно отцепљене покрајине. У том акту добровољне капитулације између осталог стоји: „На Косову ће постојати јединствене полицијске снаге које се зову Косовска полиција. Сва полиција на северу Косова ће бити интегрисана у оквир Косовске полиције… Члановима других српских безбедносних структура биће понуђена места у еквивалентним косовским структурама… Судске власти биће интегрисане и функционисаће у оквиру правног система Косова… Општински избори ће бити организовани у северним општинама 2013. године уз посредовање ОЕБС-а у складу са косовским законом и међународним стандардима.“ За узврат, српска страна ће добити – ништа. Уљуљкан у свом хедонистичком и релативном материјалном благостању, српски народ је 1974. немо и незаинтересовано посматра уставне промене, ни не слутећи шта се иза брега ваља и шта му се спрема. Како је било тада, тако је и сада. Идеолошко срљање у бајковито безалтернативно комунистичко друштво, понавља се као идеолошко срљање у бајковито и безалтернативно либерално-демократско друштво, и све то се чини без обзира на цену, без обзира што су се и једна и друга идеологија доказале као архинепријатељи овог народа.

            Устав из 1974, између осталог, прогласио је Јосипа Броза Тита, за доживотног председника Председништва СФРЈ.

 

            Броз као доживотни председник Председништва – Николић и Вучић

1974 – Јосип Броз постао доживотни председник Председништва СФР Југославије.

2012 – Томислав Николић постао председник Републике Србије.

             Међувреме: 38/39 година.

1979 – Крај другог мандата Председништва СФР Југославије.

2017 – Крај председничке владавине Томислава Николића.

            Међувреме: 38/39 година.

1979 – Почетак трећег мандата Председништва СФР Југославије.

2017 – Почетак председничке владавине Александра Вучића.

            Међувреме: 38/39 година.

1980 – Крај владавине доживотног председника СФР Југославије, Јосипа Броза.

2018/19 – ?

            Међувреме: 38/39 година.

 

           Све напред наведене реплике Јосипа Броза, од Добрице Ћосића до Александра Вучића, које смо колоквијално назвали Брозовићима, су реализатори Брозовог антисрпског завештања. Историјска ритмика показује да су сви они (неки мање, неки више, неки вољно, неки невољно) Броз и да је Броз у свима њима. Сви они су саучесници и сарадници у спровођењу туђих империјалних интереса, на уштрб интереса сопственог народа; сви они су извођачи анационалних радова чији резултат је незапамћени државно-политички, демографски, економски, културни, морални, духовни… суноврат Срба. Сви они ће и умирати по временском распону од око 38/39 година после неког свог владарског претходника:

 

1968 – Смрт Ивана Рибара, председника Президијума НС ФНР Југославије.

2006 – Смрт Слободана Милошевића, председника СР Југославије.

             Међувреме: 38/39 година.

1970 – Смрт краља Петра II Карађорђевића.

2007 – Смрт Петра Стамболића, председника Председништва СФР Југославије (1982-1983).

             Међувреме: 38/39 (-1) година.

1976 – Смрт кнеза Павла Карађорђевића, регента Краљевине Југославије.

2014 – Смрт Добрице Ћосића, председника СР Југославије.

             Међувреме: 38/39 година.

1980 – Смрт Јосипа Броза, доживотног председника Председништва СФР Југославије.

1918/19 – Смрт неког Брозовића?

             Међувреме: 38/39 година.

 

             *    *    *

            У анализи периода Немањића коришћен је и удвостручени ритам од 38/39 година, односно ритам од 77/78 година. Покажимо понављања саобразних историјских догађаја и по овом временском распону:

 

1839 – Крај прве владавине Милоша Обреновића.             

1914/15 – Крај стварне владавине краља Петра I. (Србија окупирана).      

           Међувреме: 77/78 (-1) година.

1842 – Крај прве владавине кнеза Михаила Обреновића.

1918 – Крај владавине окупационих власти.

            Међувреме: 77/78 (-1) година.

1858 – Крај владавине кнеза Александра Карађорђевића.

1934 – Крај владавине краља Александра Карађорђевића.

           Међувреме: 77/78 (-1) година.

1868 – Крај друге владавине кнеза Михаила Обреновића.

1945 – Крај номиналне владавине краља Петра II Kарађорђевића.

           Међувреме: 77/78 година.

1889 – Абдикација краља Милана Обреновића.

1966 – Абдикација потпредседника СФР Југославије, Александра Ранковића.

           Међувреме: 77/78 година.

1903 – Крај владавине краља Александра Обреновића.

1980 – Крај владавине Јосипа Броза.

           Међувреме: 77/78 година.

1914/15 – Крај стварне владавине краља Петра I Карађорђевића.

1992 – Крај владавине Председништва СФР Југославије.

           Међувреме: 77/78 (+1) година.

1915 – Фактички крај Краљевине Србије.

1992 – Крај Социјалистиче Федеративне Републике Југославие.

           Међувреме: 77/78 година.

1918 – Крај владавине окупационих власти.

1997 – Крај председничке владавине Зорана Лилића СР Југославијом.

           Међувреме: 77/78 (+1) година.

1921 – Крај номиналне владавине Петра I Карађорђевића.

2000 – Крај председничке владавине Слободана Милошевића СР Југославијом.

           Међувреме: 77/78 (+1) година.

1929 – Крај Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

2006 – Крај Државне Заједнице Србије и Црне Горе.

           Међувреме: 77/78 година.     

1934 – Крај владавине краља Александра Карађорђевића.

2012 – Крај председничке владавине Бориса Тадића.

           Међувреме: 77/78 година.

 

             Кнез Павле и Петар II – Томислав Николић и Александар Вучић

1893 – Рођен кнез Павле.

1970 – Рођен Александар Вучић.

            Међувреме: 77/78 година.

1934 – Почетак намесничке владавине кнеза Павла у име малолетног Петра II.

2012 – Почетак владавине Томислава Николића (и Александра Вучића).

            Међувреме: 77/78 година.

1941 – Крај владавине кнеза Павла. (Кнез Павле интерниран од стране Британаца,

            а краљ Петар напустио земљу).

2019 – ???

            Међувреме: 77/78 година.

 

           Значи ли ово поновно појављивање 2019. године, крај председничке владавине Александра Вучића у овој години. У првој варијанти, одговор би могао бити – да. Међутим, због варирања временског распона понављања историјских догађаја од +/-2 године (38/39 +/-2 и 77/78 +/- 2) постоји и друга варијанта, по којој би одговор на исто питање био – не. Јосип Броз је био доживотни председник Председништва, које је и после његовог краја у пуном капацитету наставило владавину до окончања свог трећег мандата 1984. Кнез Павле је био намесник-регент Петра II, који је започео владавину истовремено са Петровим проглашењем за краља. Свргавањем кнеза Павла 1941, Петар је, иако ван земље и без фактичке власти, формално-правно и номинално остао краљ до 1945. Погледајмо другу варијанту:

 

1980 – Крај владавине Јосипа Броза.

2017 – Крај председничке владавине Томислава Николића.

            Међувреме: 38/39 (-1) година.

1941 – Крај владавине кнеза Павла.

2017 – Крај председничке владавине Томислава Николића.

            Међувреме: 77/78 (-1) година.

 

1984 – Крај трећег мандата Председништва СФР Југославије.

2022 – Крај председничког мандата Александра Вучића.

            Међувреме: 38/39 година.

1945 – Крај номиналне владавине Петра II.

2022 – Крај председничког мандата Александра Вучића.

            Међувреме: 77/78 година.

 

            Дакле, могуће је да се крај владавине Броза и крај владавине кнеза Павла, ритмички поновио 2017. Те године, унутарстраначким превратом спречено је поновно кандидовање Томислава Николића на председничким изборима. Било како било, вратимо се на Косово.

          Треба имати у виду, да временски ритам од 77/78 година има својство обртања исхода поновљених збивања. „Од 1914. до 1918. године, две српске државе и српски народ у целини, су прошле кроз страхоте Првог светског рата. Око 77/78 година касније, од 1991. до 1995. десио нам се Грађански рат на просторима бивше Југославије, као реплика Првог светског рата, али са обрнутим исходом. Оба рата су трајала 4 године, али је резултат Првог светског рата и Версаја био – обједињавање српских етничких простора једним државним оквиром, а после Грађанског рата и Дејтона, исход је био обрнут – српски етнички простор је поново разбијен у више држава. Последњи чин те драме десио се 2006, разбијањем заједничке државе Србије и Црне Горе. Око 77/78 година пре 2006, на Дрезденском конгресу Комунистичке партије Југославије 1928, по инструкцијама Коминтерне, југословенски комунисти доносе одлуку о дезинтеграцији јужнословенске Краљевине, стварањем независних држава: Хрватске, Словеније, Црне Горе и Македоније и припајањем Војводине Мађарској, а Косова и Метохије Албанији. Те комунистичке циљеве, практично ставку по ставку, остварују у наше време либерално-демократски амерички председници Бил Клинтон и Џорџ Буш Млађи, не бирајући средства.

                 Од 1920. до 1922. на Косову и Метохији је трајао албански устанак, уз активно мешање империјалистичких сила, са циљем издвајања ових покрајина из састава тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Око 77/78 године касније, од 1997. до 1999. поново избија устанак Албанаца са истим циљем, поново уз врло активно мешање империјалистичких сила, укључујући и њихову оружану агресију на Србију и Црну Гору. У првом случају, албански устанак је поражен и Косово и Метохија остају у саставу Краљевине, а после 77/78 година, исход је супротан – Косово и Метохија су фактички издвојени из састава тадашње СР Југославије и Србије. Тако су властодршци у Вашингтону и Бриселу, одрадили налоге Коминтерне. Не чуди зато што су им на „терену“, главни сарадници у том послу били комунисти: Туђман у Хрватској, Кучан у Словенији, Глигоров у Македонији и Ђукановић у Црној Гори. На врло сличан начин је, пре њих, то учинио и Адолф Хитлер 1941. Умесно је запитати се: како је могуће, да Стаљинови комунисти, Хитлерови нацисти, и савремени лидери либерално-демократског Запада, имају практично исте антисрпске циљеве и иста антисрпска решења при насилном уређењу простора Балкана?

               У историји која се понавља, чему се може надати мали народ који је само у 20. веку, практично у континуитету, водио оружану и сваку другу борбу против низа империјалистичких сила: Турског царства, Аустроугарског царства Хабзбурга, Немачког царства Хоенцолерна, Мусолинијеве фашистичке Италије, Хитлерове нацистичке Немачке, Стаљиновог бољшевичког Совјетског Савеза и Клинтоновог, Блеровог, Шираковог, Шредеровог… либерално-демократског НАТО-а, плативши стравичну цену. Ратове са нашим балканским суседима не вреди ни спомињати. Чему се може надати народ који је прошао кроз погроме и етничка чишћења, комунистичку диктатуру, вишекратне економске санкције, перманентна рушења и разарања инфраструре, економске пљачке, незапамћени медијски и пропагандни линч и што шта друго“. Можемо се надати ономе што казује већ пословична реченица: „Спаса нам нема, ал пропасти нећемо“, а поред тога и: „Не бој се мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство“ (Лк. 12, 32). Хоће ли то бити царство небеско или царство земаљско, сазнаћемо у скоријој будућности.

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Поделите
Previous post Часлав Копривица: Кључно је да не одустајемо
Next post Срђан Шљукић: СРБИЈА ЈЕ КОСОВО

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

2 thoughts on “Циклизам у историји Срба – други део

  1. Комунисти, у својој суштини интернационалисти и противници националног, су у Србији победили 1945. У последње две деценије су се председници Србије преименовали од комуниста у глобалисте али је суштина остала иста.

    Будуће силе победнице су 1943. у Техерану одлучиле да подрже Тита и комунисте,чиме је решена судбина Србије после рата. Силе победнице у садашњем рату ће 77/78 година касније, тј. 2020/2021. године одлучити обрнуто – националисти ће сменити глобалисте. Реализација те одлуке ће бити до 2022/2023. године тј. 77/78 година после 1945.

    Могуће је да Вучић, као и његов циклични претходник Петар II Karađorđević, остане формално на власти то краја свог мандата. Могуће је и да га 2020/2021. године замени неко од ових који се сада боре за власт, а који припадају истој глобалистичкој групацији. Било како било, све њих ће 2022/2023. године одувати националисти. Тај будући председник Србије ће, по годинама, бити млађи од садашњег – још један обрнути исход после 77/78 година од 1945. године.

  2. Пише: 1918/19 – Смрт неког Брозовића?
    Момир Булатовић је преминуо 30.06.2019. године.
    Момир Булатовић је 19. маја 1998. године изабран за предсједника Владе СРЈ.
    Да ли је он био „Брозовић“, и да ли други „Брозовићи“ сада могу да престану да стрепе за годину смрти или не?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *