0 0
Read Time:38 Minute, 58 Second

Анатолиј Тимофејевич Фоменко је савремени руски математичар и академик Руске академије наука. Посебно је познат по својој радикално-ревизионистичкој теорији историјске хронологије – Нова хронологија. Користећи оригиналну статистичку методу, Фоменко помоћу ње проналази велики број владара-биографских (или хронолошких) близанаца и фасцинантна понављања историјских догађаја. У својој књизи Статистичка хронологија – математички поглед на историју, између осталог, Фоменко уочава биографска близанства између владара Друге римске империје, коју је по њему „ основао Луције Сула 83-82 год. п.н.е. и која се завршава Каракалом 217. год.“ и владара Треће римске империје „коју је поново основао (обновио) Луције Аурелијан 270. год. и која се завршава Теодорихом 526. године“. По временском распону: „од око 300 година опажа се биографски паралелизам који понекад постаје идентичност“, каже Фоменко (стр. 176).

                                                          Анатолиј Тимофејевич Фоменко

Он надаље наводи владаре-хронолошке двојнике, из ова два историјска периода, започињући упоредне хронологије са оснивачима (или обновитељима) Друге и Треће империје, двојицом Луција, Сулом и Аурелијаном:

 

  • Луције Сула је носио титулу Restitutor Urbis (Обновитељ града). У Другој империји нико више није имао ту титулу.
  • Луције Аурелијан је носио титулу Restitutor Orbis (Обновитељ света, државе). У Трећој империји нико више није имао ту титулу.

 

  • Сула се уздигао до врховне власти у грађанском рату као војсковођа с највише среће. Тај рат је био веома крвав и дуго је трајао.
  • Аурелијан се уздигао до врховне власти у рату против Гота, као најспособнији војсковођа. Тај рат је био веома крвав и дуго је трајао.

 

  • Титулу императора Сула је добио од војске. Сенат је потврдио његов избор и прогласио га за диктатора.
  • Титулу императора Аурелијан је добио од војске. Сенат је потврдио његов избор за императора.

 

  • Сула је фактички основао Римску империју после периода анархије и републике. Био је први император (по Фоменку).
  • Аурелијан је обновио Римску империју после периода тешке анархије. Био је први император Треће империје (по Фоменку).

 

  • Сула је владао 4 (или 5 – примедба аутора) година (83-78 или 82-78).
  • Аурелијан је владао пет година (270-275)…

 

  • После Сулине смрти и поновних немира, на власт долази Марије Квинт Серторије, војни император. Владао је 6 година.
  • После Аурелијанове смрти и поновних немира, на власт долази Мако Аурелије Проб, као император. Владао је 6 година.

 

           У Фоменковој књизи надаље следе биографске паралеле: Серторија и Проба, Помпеја и Диоклецијана, тријумвира Првог тријумвирата и тетрарха Прве Тетрархије, Јулија Цезара и Констанција Хлора, Октавијана Августа и Константина Великог, Тиберија и Констанција II… Наводећи у оквиру тих биографских близанстава на стотине примера поновљених историјских догађаја, Фоменко и поред тога непоколебиво истрајава у вери у праволинијску идеју историје, упадајући због тога у својеврсну (научну) контраверзу. С једне стране, савршено је свестан, да су у праволинијској историји понављања немогућа, и да се у њој кроз време слажу само нова и увек нова збивања, а с друге стране, његова метода, његово научно чедо, му показује нешто сасвим супротно – понављања и само понављања историјских догађаја. Како Фоменко на крају разрешава ту контраверзу? Можда тако, што допушта могућност циклизма у историји? Не. Он ту контраверзу разрешава оптужујући Јосифа Скалигера (1540-1609), аутора првих научних историјских хронологија, за „фалсификовање“ тих хронологија. По Фоменку, Скалигер је на основу биографске матрице једног Луција, измислио биографију другог Луција, и убацујући у хронолошки низ владара Римске империје тог измишљеног другог Луција, продужио ту хронологију за 5 година његове владавине. У својој ревизионистичкој Новој хронологији, он избацује из хронолошких низове све те владаре двојнике, јако скраћујући трајања појединих историјских периода.

             Проблем са Фоменковом упоредном анализом хронологија „Друге“ и „Треће“ римске империје је вишеструк, вишеслојан и методски проблематичан. Прво, он пореди два историјска периода различитог трајања („Друга“ империја, онако како ју  је он одредио, трајала је око 300 година, а „Трећа“ империја – око 256 година). Други проблем је, мењање реалног временског распона између његових биографских двојника: између Суле и Аурелијана тај распон износи 354 године; између Тиберија и Констанција II, 324 године; између Клаудија и Валентинијана I, 320 година; између Нерона и Валента (Валенса), 310 година; између Домицијана и Теодосија I, 300 година… Да ли је Фоменко могао пронаћи владаре-хронолошке двојнике не мењајући тај распон? 

            Фоменково препознавање и одређивање Аурелијана као Сулине реплике, најбоље потврђује управо понављање основних биографских елемената ове двојице владара по стабилној временској ритмици од око 354 године, коју руски академик у својој анализи превиђа или из неког разлога игнорише. А та ритмика изгледа овако:

 

         Сула – Аурелијан           

 

         Аурелијан је рођен око 354 године после Суле, почео је да влада око 354 године после Суле, окончао је владавину 354 године после Суле и умро је око 354 године после Суле. Уз остале биографске саобразности, обојица су живела око 61 годину и владала близу 5 година. 

 

138 п. н. е – Рођен Луције Сула.

           214 – Рођен Луције Аурелијан.

                     Међувреме: 353/54 (-1) година.

 

  83 п. н. е – Почетак владавине Луција Суле.

           270 – Почетак владавине Луција Аурелијана.

                     Међувреме: 353/54 године.

 

  79 п. н. е – Крај владавине Луција Суле.

           275 – Крај владавине Луција Аурелијана.

                     Међувреме: 353/54 године.

 

  78 п. н. е – Смрт Луција Суле.

           275 – Смрт Луција Аурелијана.

                     Међувреме: 353/54 године.

 

                    Серторије – Проб

 

         Марко Аурелије Проб рођен је око 354 године после Марија Квинта Серторија, преузео је власт 354 године после Серторија, престао је да влада 354 године после Серторија и убијен је 354 године после Серторија. Обојица су живела око 50 година и владала по 6 година.

 

121 п. н. е – Рођен Квинт Серторије.                                      

           232 – Рођен Марко Проб.                                              

                    Међувреме: 353/54 године.

 

  78 п. н. е – Почетак владавине Квинта Серторија.

           276 – Почетак владавине Марка Проба.

                     Међувреме: 353/54 године.

 

 72 п. н. е – Крај Серторијеве владавине.

          282 – Крај Пробове владавине.

                   Међувреме: 353/54 године.

 

  72 п. н. е – Смрт Квинта Серторија.

           282 – Смрт Марка Проба.

                    Међувреме: 353/54 године.

 

         После Серторијеве смрти у Риму је започео двогодишњи период тешких немира. У тим годинама у први план избијају двојица војсковођа – Помпеј и Крас. Уз њих ће се нешто касније на историјској сцени појавити и Јулије Цезар, као трећи члан Првог тријумвирата.

         И после Пробове смрти Римско царство су две године потресали немири и преврати, из којих су као победници изашли Диоклецијан и његов ратни друг Максимијан. Поред њих, као чланови Прве тетрархије, нешто касније у први план ће избити Констанције Хлор и Галерије.

 

                       Први тријумвират – Прва тетрархија

 

     60 п. н. е – Почетак Првог тријумвирата (Помпеј, Крас и Цезар).

              293 – Почетак Прве тетрархије (Диоклецијан, Максимијан, Хлор и Галерије).

                       Међувреме: 353/54 године.

 

49/48 п. н. е – Крај Првог тријумвирата (Помпејева смрт).

         305/06 – Крај Прве тетрархије (смрт Констанција Хлора).

                       Међувреме: 353/54 године.    

          

          Као крај Првог тријумвирата, узета је година у којој је од првих тријумвира на власти остао само један – Јулије Цезар. Саобразно томе, као крај Прве тетрахије, узета је година у којој је од првих тетраха на власти остао само један – Галерије. Надаље, временска ритмика од око 354 године, потврђује Фоменково препознавање Диоклецијана као Помпејеве реплике и Констанција Хлора као реплике Јулија Цезара.

 

                 Помпеј – Диоклецијан

 

          Диоклецијан је рођен око 354 године после Помпеја, преузео је власт 354 године после Помпејевог првог конзулства и престао је да влада 354 године по престанку Помпејеве владавинe.

                     

106 п. н. е – Рођен Гнеј Помпеј.

           246 – Рођен Гај Диоклецијан.

                    Међувреме: 353/54 (-1) године.

 

 70 п. н. е – Почетак Помпејеве конзулске владавине.

           284 – Почетак Диоклецијанове царске владавине.

                    Међувреме: 353/54 године.

 

60 п. н. е – Почетак Помпејеве тријумвирске владавине.

         293 – Почетак Диоклецијанове тетрахијске владавине.

                  Међувреме: 353/54 године.

 

49 п. н. е – Крај владавине Гнеја Помпеја.

         305 – Крај владавине Гаја Диоклецијана.

                  Међувреме: 353/54 године.   

 

48 п. н. е – Смрт Гнеја Помпеја.

        306 – Смрт Констанција Хлора (Диоклецијановог савладара и тетрарха).

                 Међувреме: 353/54 године.

 

                Тријумвири Другог Тријумвирата

 

             После убиства последњег тријумвира Првог тријумвирата, Јулија Цезара, Марко Антоније, Октавијан Август и Емилије Лепид успоставили су Други тријумвират. Тринаест година касније, поразивши Антонија, Октавијан је једини од њих тројице остао на власти.          

 

 

                  Тетраси после Галерија        

 

                    После смрти последњег активног тетрарха Прве тетрархије, Галерија, Римским царством су заједнички владали: Лициније, Константин I, Максенције и Максимин Даја. Тринаест година касније, поразивши Лицинија, Константин је једини од њих четворице остао на власти.                  

                       

                

                                              Други тријумвират – Друга тетрархија

 

43 п. н. е – Почетак Другог тријумвирата.

         311 – Почетак друге тетрархије.

                   Међувреме: 353/54 године.

 

30 п. н. е – Пораз и смрт Марка Антонија. Крај савладарства последња два тријумвира.

    324/25 – Пораз и смрт Лицинија. Крај савладарства последња два тетрарха.

                   Међувреме: 353/54 године.

 

                  Антоније – Лициније

 

           Као тријумвир и Октавијанов савладар, Марко Антоније је владао источном половином Римског царства. Сукобивши се с Октавијаном, дефинитивно је поражен у поморској бици код Акцијума. Овај пораз га је наредне године коштао живота. Антоније је био ожењен Октавијановом сестром, Октавијом.

         Као тетрарх и Константинов савладар, Флавије Лициније је владао источном половином Римског царства. Сукобивши се с Константином, тешко је поражен у поморској бици код Хaдријанопоља. И њега је овај пораз наредне године коштао живота. Лициније је био ожењен Константиновом сестром, Констанцијом.  

        

43 п. н. е – Почетак тријумвирске владавине Марка Антонија.   

         311 – Почетак доминације Флавија Лицинија Истоком.

                   Међувреме: 353/54 године.

 

42 п. н. е – Антоније поразио Касија.                  

        313 – Лициније поразио Максимина Дају.

                  Међувреме: 353/54 (+1) године.

 

40 п. н. е – Венчање Марка Антонија и Октавијанове сестре Октавије.

         313 – Венчање Лицинија и Константинове сестре Констанције.

                  Међувреме: 353/54 године.

 

30 п. н. е – Крај владавине Марка Антонија.

         324 – Крај владавине Лицинија.

                  Међувреме: 353/54 године.

 

30 п. н. е – Смрт Марка Антонија.

         325 – Смрт Лицинија.

                  Међувреме: 353/54 (+1) године.    

 

                  Преласком на биографску паралелу Октавијан Август – Константин Велики, Фоменко непотребно напушта временску ритмику од око 354 године. Као Тиберијевог двојника, он проналази Констанција II, иако Констанције почиње владавину 323/24 године после Тиберија и умире 323/24 године после Тиберија. Као реплику Тиберијевог савладара, Германика, Фоменко препознаје Констанцијевог савладара Констата (Констанса).  Узурпатор Магненције је убио Констанса око 331 годину после Пизоновог убиства Германика. Међутим, почетна ритмика од око 354 године упарује Германика и Тиберија са другим владарима Рима. По њој, хронолошки двојник Германика је Валентинијан I, a Тиберијеву владавину после Германикове смрти, понављају Валентинијанови синови, савладари Грацијан и Валентинија.

 

  14 – Почетак Тиберијевог и Германиковог савладарства.

367 – Почетак Валентинијановог и Грацијановог савладарства.

          Међувреме: 353/54 године.

 

  19 – Крај Тиберијевог и Германиковог савладарства.

375 – Крај Валентинијановог и Грацијановог савладарства.

          Међувреме: 353/54 (+2) године.

 

  19 – Смрт Германика.

375 – Смрт Валентинијана I.

          Међувреме: 353/54 (+2) године.          

 

  19 – Почетак Тиберијевог савладарства са Друзом Млађим.

375 – Почетак Грацијановог савладарства с Валентинијаном II.

          Међувреме: 353/54 (+2) године.

 

  27 – Крај Тиберијеве активне владавине (повлачење у изолацију на Капри).

383 – Крај Грацијанове владавине.

          Међувреме: 353/54 (+2) године.

 

  37 – Крај Тиберијеве владавине.

392 – Крај Валентинијанове владавине.

          Међувреме: 353/54 (+1) године.

 

  37 – Смрт Тиберија.

392 – Смрт Валентијана II.

          Међувреме: 353/54 (+1) године.

 

         По Фоменку, Тиберијевог наследника Калигулу је реплицирао Јулијан Апостата.  Међутим, то двојништво је по временском распону од око 323/24 године. Јулијан је започео владавину око 323/24 године после Калигуле и убијен је 323/24 године после Калигуле. По ритмици од око 354 године, Калигулин двојник је Теодосије I.

 

         Калигула – Теодосије I (самовладавина)

 

        После смрти Валентинијана II, Теодосије I Велики започео је самовладавину око 354 године после Калигулиног преузимања власти. Теодосије је окончао владавину 354 године после Калигуле и умро је 354 године после Калигуле.                                     

       

                                                       

  37 – Почетак Калигулине владавине.

392 – Почетак самовладавине Теодосија I.

           Међувреме: 354 (+1) године.

 

  41 – Крај Калигулине владавине.

395 – Крај владавине Теодосија I.

          Међувреме: 354 године.

 

  41 – Смрт Калигуле.

395 – Смрт Теодосија I.

          Међувреме: 354 године.

 

         Због великог броја римских владара-хронолошких двојника, у овом тексту је немогуће све њих приказати. Завршимо стога овај део приче о историји која се понавља са Септимијем Севером и његовим сином Каракалом, са којим се, по Фоменку, завршила „Друга“ империја. Као Каракалиног хронолошког двојника он одређује Теодориха, иако је то близанство испољено по временском распону од око 310 година. По ритмици од око 354 године, хронолошки двојници Септимија Севера и Каракале су Јустинијан и Нарзес. Јустинијан је завршио владавину и умро око 354 године после Септимија, а Нарзес (Јустинијанов намесник Западног царства), око 354 године после Каракале. (Наредни графички приказ, који рекапитулира биографско двојништо владара Рима, преузет је из књиге „Историја која се понавља“, од аутора овог чланка).

 

 

            Фоменко и Иван Грозни

 

           Према Фоменку, Јосиф Скалигер није једини творац „лажних“ хронологија. У Русији су то учинили Романови-Захарјини-Јурјеви. „Они су написали дефинитивну верзију руске историје у доба Михаила и Филарета (патријарха)“. У Статистичкој хронологији – математичком погледу на историју, Фоменко ревидира ту „верзију“ руске историје, дајући сопствену упоредну хронологију кијевских и московских великих кнежева и царева.  Он каже: „Хронолошко померање износи 410 година и преклапа две епохе: 945-1174. год. (Кијевска Русија од Свјатослава до њеног краја, тј. до преноса престонице за време Андреја Богољубског), и 1363-1598. год. (Московска Русија од Димитрија Донског до Фјодора Ивановића).“ У наставку текста, Фоменко даје своју упоредну хронологију, која је показана у табели 1.

 

Табела 1 –  Упоредне хронологије владара Русије са померањем од око 410 година (према Фоменку)
Р. б.Владари првог низа Трајање владавинеТрајање владавинеВладари другог низа
945-11741363-1598
1.Легендарни почетак: Рјурик, Олег, ОлгаРеални почетак:        Иван, Семјон, Иван
2.Свјатослав                (945-972)27 год.26 год.Димитрије Донски          (1363-1389)
3.Владимир                  (980-1015)35 год.36 год.Василије I                (1389-1425)
4.Свјатополк             (1015-1019)4 год.9 год.Јуриј Димитријевић (1425-1434) са прекид.
5.Јарослав Мудри     (1019-1054)35 год.37 год.Василије II Тамни  (1425-1462)
6.Всеволод                 (1054-1093)39 год. 43 год.Иван III                     (1462-1505)
7.Владимир Мономах (1093-1125)32 год.28 год.Василије III                (1505-1533)
8.Јарополк                  (1125-1139)14 год.14 год.Семибољаршчина   (1533-1547)
9.Всеволод                (1139-1148) 9 год. 6 или 10 год.Иван IV (1547-1553 или смрт 1557). То је први део „Грозног“
10.Изјаслав                  (1444-1154)10 год.10 год.Димитрије (малолетни) (1553-1563). То је други део „Грозног“
11.Јуриј Долгоруки     (1148-1157)9 год.9 год.Иван (младић) и Захарјини-Јурјеви и опричина (1563-1572). То је трећи део „Грозног“
12.Мстислав                 (1157-1169)12 год.12 год.Симеон-Иван (1572-1584). То је четврти део „Грозног“
13.Андреј Богољубски (1157-1174). Крај Кијевске Русије.17 год.14 год.Фјодор Ивановић     1584-1598                После њега немири.

         

             Као и код владара Рима, и овде Фоменко пореди два историјска периода различитог трајања. Период московских владара (235 година) је краћи за 64 године од периода  кијевских владара (299 година). Хронолошко померање од око 410 година је овога пута руски академик исправно одредио, али у својој хронологији, упарујући владаре-хронолошке двојнике, он често одступа од тог распона. Међутим, нису то једини проблеми са овом Фоменковом упоредном хронологијом. У њој, низ кијевских владара, од Рјурика до Андреја Богољубског, није комплетан. Недостају, између осталих, велики кнежеви: Игор Рјурикович (912/13-945), Јарополк Свјатославич (972-978/80), Изјаслав I Јарославич (1054-1078), Мстислав I Велики (1125-1132)… За разлику од првог владарског низа, низ московских владара, од Ивана I до Фјодора I Ивановича, не само да је комплетан, већ садржи и неколико владара вишка. Педесетогодишња, што номинална, што стварна владавина Ивана IV Грозног, за Фоменка је представљала непремостиву препреку. Он улаже огроман напор – доказујући недоказиво и „сахрањујући“ Ивана Грозног у 1553. (или алтернативно у 1557) години, практично три деценије пре његове стварне смрти, 1584. „У нашој (руској – примедба аутора) историји постоји бела мрља“каже Фоменко. „То је владавина Ивана Грозног… Формулисали смо следећу једноставну хипотезу. По нашем мишљењу, Грозни је збирни (колективни) лик неколико реалних узастопних царева“. Управо тих неколико реалних узастопних царева представљају вишак  у колони владара Москве (таб. 1). Један од њих је Димитрије (малолетни), Иванов најстарији син, који је трагично удављен у реци Шексни 1553, не напунивши ни годину дана живота. Други је Иван (младић), такође, син и дугогодишњи престолонаследник Грозног. Доказујући злочиначку Иванову природу, бројни аутори су као један од главних аргумената у прилог тој тези наводили управо смрт царевића Ивана, 1581. године. Према њима, те године је Иван Грозни (стварно или наводно) својом руком убио сина престолонаследника. Ако је, по Фоменку, Иван Грозни умро 1553. године, онда се његов други син Иван (младић) могао родити само као посмрче, 1554. Међутим, пошто је Иванов трећи син и наследник на престолу Фјодор Иванович (таб. 1 – тринаести ред), рођен 1557. године, никако није јасно како се то његово рођење могло десити четири године после очеве смрти. Фоменкова алтернатива година смрти Ивана Грозног, 1557, уведена да би решила тај проблем, и даље не решава проблем убиства Ивана царевића 1581, нити проблем рођења најмлађег Ивановог сина Димитрија Угличког, 1582. године…

          Зашто је Фоменку уопште била потребна замена Ивана Грозног са неколико непостојећих „реалних узастопних царева“? У Фоменковим хронологијама, сваки владар има само једног аналога, а ако је спајао више владавина у дужи период, онда је саобразни период морао имати исти број владара као и матрични (таб. 1 – ред први). Суочивши се са педесетогодишњом владавином Грозног, он не прихвата ту владавину као збирну реплику неколико матричних кијевских владавина, јер би тако одустао од принципа – један владар, један аналог. Уместо да више краћих, заиста реалних и узастопних кијевских владавина прикаже збирно, што би било исправно, јер  потоњи владари често по историјској ритмици понављају више претходних краћих узастопних владавина, он поступа обрнуто, па дугу Иванову владавину разбија на неколико краћих владавина, а самог Ивана приказује као збирни (колективни) лик неколико непостојећих узастопних царева. Тиме апсурд постаје потпун, јер  Фоменко измишљајући непостојеће цареве и уносећи их у спискове владара Русије, чини управо оно што је покушавао да разобличи; чини оно за шта је, ни криве ни дужне, оптужио Скалигера и Романове – он лажира историјске хронологије.

               По распону од 410 година, цар Фјодор I Иванович, син и наследник Ивана Грозног, никако не може бити хронолошки близанац великог кнеза Андреја Богољубског (таб. 1, тринаести ред), јер је временски распон између година смрти ових владара 424 године. Да иронија буде већа, Иван Грозни је умро (1584) тачно 410 година после великог кнеза Андреја Богољубског (1174), те стога Богољубски представља Ивановог, а не Фјодоровог временског двојника. Међутим, пошто је Иван, по Фоменку, умро тридесетак година пре своје смрти (1553), требало се некако испетљати из те збрке коју је сам непотребно створио, па Анатолију Тимофејевичу уместо Ивана, добро дође и Фјодор, као реплика Богољубског.

             Одбијајући да види очигледно –  цикличност историјског тока и историјске догађаје у понављању по релативно стабилној временској ритмици – Фоменко свој изузетни научни подухват нужно обезвређује и компромитује вршећи насиље над историјским чињеницама. Да ли је он могао без ревидирања тих чињеница, са померањем од око 410 година, показати и доказати да су московски велики кнежеви (период: од Ивана I до Ивана IV Грозног), историјске реплике кијевских великих кнежева (период: од Игора Рјуриковича до Андреја Богољупског). Могао је. Показаћемо то у најкраћој могућој форми, кроз ритмику краја владавина и смрти руских великих кнежева, уз пар изузетака у којима ће ритмичко-биографска паралела владара Русије бити нешто опширнија:

 

  • Велики кнез Москве, Симеон (Семјон) Горди, умро је, а тиме и завршио владавину, око 409/10 година после смрти великог кнеза Кијева, Игора Рјуриковича, којег, као што је речено, Фоменко изоставља из своје хронологије. Као Симеоновог двојника Фоменко одређује кнеза Олега (таб. 1, први ред), који је завршивши владавину умро око 440 година пре Симеона.

 

           Треба напоменути, да су Игорову владавину Кијевом, по временском распону од 409/10 година, поновила два владара, Иван I и његов син, већ споменути Симеон (Семјон). У таквим случајевима, први од њих двојице (у овом случају Иван I), по датом временском распону (у овом случају од око 410 година), понавља својом годином рођења и годином почетка владавине – годину рођења и почетак владавине заједничког претходника (у овом случају Игора), а други (у овом случају Симеон), својом годином краја владавине и смрти, понавља – годину краја владавине и годину смрти тог претходника (Игора). Исто правило важи и у случајевима када потоњи владар понови две или више краћих владавина својих претходника, као у случају Ивана Грозног.

 

           Игор Рјурикович – Иван I и Симеон Горди

 

           Иван I је рођен 409/410 година после Игора и започео је владавину око 409/410 година после Игора. Симеон Горди је окончао владавину око 409/410 година после Игора и умро је око 409/410 година после Игора.    

           

 

  878 – Рођен Игор Рјурикович.

1288 – Рођен Иван I Данилович.

           Међувреме: 409/410 година.

 

  913 – Почетак владавине Игора Рјуриковича.

1325 – Почетак владавине Ивана I Даниловича.

           Међувреме: 409/410 (+2) година.      

       

 945 – Крај владавине Игора Рјуриковича.

1353 – Крај владавине Симеона Ивановича.

            Међувреме: 409/410 (-1) година.

 

  945 – Смрт Игора Рјуриковича.

1353 – Смрт Симеона Ивановича.

            Међувреме: 409/410 (-1) година.

 

  • Симеонов синовац Димитрије Донски, умро је, а тиме и завршио владавину, око 409/10 година после смрти великог кнеза Кијева, Јарополка Свјатославича, којег Фоменко, као и Игора Рјуриковича, изоставља из своје хронологије. Као Димитријевог двојника Фоменко одређује кнеза Свјатослава, који је завршио владавину и умро око 417 година пре Димитрија.  
  • Димитријев син и наследник, Василије I, умро је, а тиме и завршио владавину,  око 409/10 година после смрти великог кнеза Кијева, Владимира I Великог. Њих као хронолошке двојнике препознаје и Фоменко.

 

           Владимир I – Василије I

           

           Велики кнез Москве, Василије I, рођен је око 409/10 година после великог кнеза Кијева, Владимира I. Започео је владавину 409/10 година после Владимира, венчао се 409/10 година после Владимира, окончао је владавину 409/10 година после Владимира и умро је 409/10 година после Владимира.

Око 960 – Рођен Владимир Свјатославич.

1371 – Рођен Василије Дмитријевич.              

           Међувреме: 409/10 (+1) година.

 

Око 960 – Рођена будућа велика кнегиња Рогнеда Полоцка.

1371 – Рођена будућа велика кнегиња Софија Витовтовна.

           Међувреме: 409/10 (+1) година.

 

978/80 – Почетак великокнежевске владавине Владимира I Кијевом.       

1389 – Почетак великокнежевске владавине Василија I Москвом.

           Међувреме: 409/10 (+1) година.         

 

  978 – Венчање Владимира I и Рогнеде Полоцке.        

1390 – Венчање Василија I и Софије Витовтовне.

           Међувреме: 409/10 (+2) година.

 

1015 – Крај владавине великог кнеза Владимира I Кијевом.

1425 – Крај владавине великог кнеза Василија I Москвом.

           Међувреме: 409/10 година.         

 

1015 – Смрт великог кнеза Владимира I.

1425 – Смрт великог кнеза Василија I.

           Међувреме: 409/10 година.

 

  • Василијев син и наследник, Василије II Слепи, умро је, а тиме и завршио владавину, око 409/10 година после смрти великог кнеза Кијева, Владимировог сина, Јарослава Мудрог. Њих као хронолошке двојнике препознаје и Фоменко.
  • Син и наследник Василија II Слепог, Иван III, умро је, а тиме и завршио владавину,  око 409/10 година после смрти великог кнеза Кијева, Јарослављевог сина, Всеволода I. Њих као двојнике препознаје и Фоменко.

 

           Всеволод I – Иван III

            

           Велики кнез московски Иван III је рођен 409/10 година после великог кнеза кијевског Всеволода I, започео је владавину око 409/10 година после Всеволода, окончао је владавину око 409/10 година после Всеволода и умро је око 409/10 година после Всеволода.

         

 

1030 – Рођен Всеволод I Јарославич.

1440 – Рођен Иван III Васиљевич.

             Међувреме: 409/10 година.

 

1043 – Венчање Всеволода и Анастасије Византијске.

1452 – Венчање Ивана и Марије Тверске.

             Међувреме: 409/10 година.

 

1054 – Почетак владавине Всеволода I после очеве смрти (у савладарству са браћом).

1462 – Почетак владавине Ивана III после очеве смрти.

             Међувреме: 409/10 (-1) година.

 

1078 – Смрт Всеволодовог савладара, великог кнеза кијевског Изјаслава.

1490 – Смрт Ивановог савладара, великог кнеза московског Ивана (Младог).

             Међувреме: 409/10 (+2) година.

 

1093 – Крај владавине великог кнеза Всеволода I.

1505 – Крај владавине великог кнеза Ивана III.

            Међувреме: 409/10 (+2) година.

 

1093 – Смрт великог кнеза кијевског Всеволода I.

1505 – Смрт великог кнеза Ивана III.

            Међувреме: 409/10 (+2) година.

 

  • Иванов син и наследник, Василије III, умро је, а тиме и завршио владавину, око 409/10 година после смрти великог кнеза Кијева, Всеволодовог сина, Владимира Мономаха. Њих као двојнике препознаје и Фоменко.
  • Син и наследник Василија III, Иван IV Грозни, умро је, а тиме и завршио владавину, око 409/10 година после смрти великог кнеза и унука Владимира Мономаха, Андреја Богољубског. Фоменко негира владавину Ивана Грозног после 1553 (алтернативно, 1557), одређујући Фјодора I као двојника Андреја Богољупског. Већ је речено, да је Фјодор завршио владавину и умро 424 године после Богољупског, што га дисквалификује као двојника Богољубског. Преосталих тридесетак година Иванове владавине Фоменко приписује непостојећим царевима: Димитрију (малолетном), Ивану (младићу) и Симеону-Ивану (таб. 1).

 

            Да ли је одржива Фоменкова тврдња о првом цару Русије, Ивану IV Грозном, као белој мрљи у тој историји? Да ли је могуће да је он живео само 23 године, а да су му преосталих 30 година живота и владавине, приписали Романови-Захарјини-Јурјеви у време цара Михаила и патријарха Филарета, лажирајући хронологије? И историјска ритмика показује и доказује да то није могуће. У руској историји пре Ивана, морали су постојати владари чија је он хронолошка реплика, као што су и после Ивана морали постојати владари, који су биографски реплицирали њега. Покажимо то на само два примера:

 

           Владимир I – Иван IV

           

           Први руски цар, Иван IV Грозни, рођен је око 568/69 година после великог кнеза Кијева, Владимира I Великог. Започео је царску владавину 568/69 година после Владимира, венчао се 568/69 година после Владимира, окончао је владавину 568/69 година после Владимира и умро је 568/69  година после Владимира.

        

 

Око 960 – Рођен Владимир Свјатославич.

1530 – Рођен Иван Васиљевич.              

           Међувреме: 568/69 (+1) година.

 

Око 960 – Рођена будућа велика кнегиња Рогнеда Полоцка.          

1530 – Рођена будућа прва руска царица, Анастасија Романовна.

           Међувреме: 568/69 (+1) година.

 

 978 – Почетак великокнежевске владавине Владимира I Кијевом.

1547 – Почетак царске владавине Ивана IV свом Русијом.

           Међувреме: 568/69 година.

 

  978 – Венчање Владимира I и Рогнеде Полоцке.

1547 – Венчање Ивана IV и Анастасије Романовне.

           Међувреме: 568/69 година.

 

           Владимир је 985. године кренуо у победоносни поход против поволошких Бугара. На почетку владавине Ивана Грозног, на простору Поволошке Бугарске се налазио татарски Казањски ханат. Главни град ханата, Казањ, утемељили су у своје време управо поволошки Бугари. Иван је освојио Казањ и уништио ову татарску државу.

 

  985 – Победоносни поход Владимира I против повилошких Бугара.

1552 – Победоносни поход Ивана IV против казањских Татара.

           Међувреме: 568/69 (-1) година.

 

1000 – Смрт велике кнегиње Рогнеде Полоцке.

1569 – Смрт царице Марије Темрјуковне (друге Иванове супруге).

           Међувреме: 568/69 година.

 

           Владимиров син и престолонаследник, кнез новгородски Вишеслав, умро је неколико година пре оца. Иванов син и престолонаследник, царевић Иван, такође је умро (убијен је) неколико година пре очеве смрти.

 

1010 – Крај престолонаследства и смрт кнеза Вишеслава.

1581 – Крај престолонаследства и смрт царевића Ивана.

           Међувреме: 568/69 (+2) година.

 

1015 – Крај владавине великог кнеза Владимира I.

1584 – Крај владавине цара Ивана IV.

           Међувреме: 568/69 година.          

 

1015 – Смрт великог кнеза Владимира I.

1584 – Смрт цара Ивана IV.

           Међувреме: 568/69 година.            

 

            Шта је Владимиру I и Ивану IV Грозном заједничко?

 

  • Очеви обојице су владали око 27 година.
  • Обојица су живели око 53/54 године.
  • Обојица су реално владали око 37 година.
  • Владавине су започели у животном добу од 17/18 година.
  • Обојица су се женили око године у којој су започели владавину,
  • женама које су рођене приближно кад и они.
  • Обојица су надживели своје дугогодишње престолонаследнике.
  • Обојица су оставили неизбрисив траг у руској историји.

 

            Исту биографску матрицу је после Ивана IV Грозног поновио и први руски император, Петар Велики.

 

  • Отац Петра Великог, Алексеј I, владао је око 28 година (од свргавања регента Морозова 1648. до смрти 1676).
  • Петар је живео 53 године (1672-1725).
  • Владао је око 37 година (од свргавања регенткиње Софије Алексејевне 1689, до смрти 1725).
  • У моменту преузимања царских овлашћења, имао је 17 година.
  • Исте се године венчао са Јевдокијом Лопухином,
  • која је рођена приближно кад и он.
  • Надживео је свог сина и дугогодишњег престолонаследника Алексеја.
  • Оставио је неизбрисив траг у руској историји.

 

            Иван Грозни – Петар Велики

 

            Већ површним увидом у животописе Ивана Грозног и Петра Великог, запажа се изузетно велики број биографских саобразности, које живот Петра Великог чине копијом живота Ивана Грозног. Окосницу биографија ових, као и других владара, представљају године: рођења, венчања, преузимања власти, краја владавине и смрти. И гле, Петар Велики је рођен око 142/43 године после Ивана Грозног, венчао се око 142/43 године после Ивана, преузео је фактичку власт око 142/43 године после Ивана и умро је (престао да влада) око 142/43 године после Ивана.

1526 – Венчање родитеља Ивана Грозног, великог кнеза Василија III и Јелене Глинске.

1670 – Венчање родитеља Петра Великог,цара Алексеја I и Наталије Наришкине.

Међувреме: 142/43 (+1) године.

 

1530 – Рођен Иван Грозни.

1672 – Рођен Петар Велики.

Међувреме: 142/43 године.

 

  • У четвртој години по рођењу, Иван је остао без оца: умро је велики кнез Василије III.
  • У четвртој години по рођењу и Петар је остао без оца: умро је цар Алексеј I.

 

1533 – Смрт оца Ивана Грозног, великог кнеза Василија III.

1676 – Смрт оца Петра Великог, цара Алексеја I.

Међувреме: 142/43 године.

 

  • По проглашењу за владара (великог кнеза), у име малолетног Ивана је владала регенткиња, Јелена Глинска.
  • По проглашењу за владара (цара), и у име малолетног Петра је владала регенткиња, Софија Алексејевна.

 

Владавине Ивана Грозног и Петра Великог, протекле су у сталној и огорченој борби против моћне бојарске опозиције. И један и други су, као деца, били жртве бојарске самовоље. Њихова одрастања су пуна трауматичних искустава: бојарски магнати се нису устезали да пред овим дечацима-владарима пљачкају и убијају чак и најближе рођаке Ивана и Петра.

 

  • У побуни против Иванових ујака Глинских, убијен је Јуриј Глински.
  • У побуни против Петрових ујака Наришкиних, убијени су Наришкини.

 

  • После сукоба своје пратње са елитном јединицом руске војске, стрелцима, Иван је почетком 1547. године крунисан за првог цара Русије.
  • После сукоба Петрових пукова са стрелцима 1689. године, Петар је преузео царску власт.

 

1547 – Иван IV крунисан за првог цара Русије.

1689 – Петар I преузео царска овлашћења.

            Међувреме: 142/43 године.

 

1547 – Венчање цара Иванa IV Грозног и Анастасије Романовне.

            (У овом браку су рођена три сина).

1689 – Венчање цара Петра I Великог и Јевдокије Лопухине.

            (У овом браку су, такође, рођена три сина).

            Међувреме: 142/43 године.

 

1552 – Иван почиње рат против Казањског ханата.

1695 – Петар почиње рат против Кримског ханата.

            Међувреме: 142/43 године.

 

 

1558 – Битка код Нарве, у време Иванове владавине,

            на почетку двадесетогодишњег Северног рата.

1700 – Битка код Нарве, у време Петрове владавине,

            на почетку двадесетогодишњег Северног рата.

            Међувреме: 142/43 године.

 

  • Свог сина, дугогодишњег савладара и престолонаследника, царевића Ивана, убио је сам Иван Грозни. У тренутку смрти, царевић Иван имао је око 27 година.
  • Свог сина, дугогодишњег савладара и престолонаследника, царевића Алексеја, такође је убио (наредио убиство) сам Петар Велики. У тренутку смрти и царевић Алексеј је имао око 27 година.

    

1584 – Крај владавине цара Ивана Грозног.

1725 – Крај владавине императора Петра I.

            Међувреме: 142/43 (-1) година. 

 

1584 – Смрт цара Ивана IV Грозног.

1725 – Смрт императора Петра I Великог.

            Међувреме: 142/43 (-1) година.  

 

Иван и Петар су запамћени и као велики реформатори руског друштва и државе. Обојица су доносили законе, којима се у државној служби и војсци предвиђало напредовање према личним способностима и заслугама, а не на основу порекла. Увиђајући значај трговине са технолошки напреднијим западноевропским земљама, обојица оснивају велике трговачке луке: Иван Архангелск на ушћу Двине у Бело море, а Петар Санкт Петербург на ушћу Неве у Балтичко море…  

 

*   *    *

          Огроман стваралачки труд Анатолија Фоменка, због његовог доктринарног антициклизма, резултирао је стварањем Нове хронологије, теорије која је оджива једино кроз насиље над историјским чињеницама. Многи умни људи, не разумевајући природу Фоменкове заблуде, подлегли су „научној“ заводљивости хронолошког ревизионизма. Његову Статистичка хронологија – математички поглед на историју, код нас је, као суиздавач, објавило Математичко одељење САНУ, а млади математичари, користећи Фоменкову методу, пишу и данас научне радове на тему статистичке хронологије. Резултати тих истраживања кажу – историјски догађаји се понављају, јер је историја кружна – а истраживачи на основу тих резултата изводе закључак: античке и средњевековне историјске хронологије су лажиране.

          Има ли онда уопште наде за рехабилитацију античког знања о циклизму историје? Фоменко је, не својим закључком, већ својом анализом, свакако тако нешто наговестио. У историји се не понављају само пуки догађаји, већ и научна становишта. Аристотел то потврђује узгредном констатацијом у свом трактату о метеорологији: „У људској историји понављање истоветних научних гледишта не дешава се само једном… или неколико пута; оно се дешава ad infinitum“. Кроз историју се, исто тако, бескрајно понављају и научне заблуде, па стога не треба бити превише критичан ни према Фоменку.

 

Уредник Administrator
Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Поделите
Previous post Хорхе Луис Борхес и кружно време
Next post Немања Рајак на ТВ Мост у емисији „Гноса“ | Гостовање

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *