0 
0 Аутор: Александра Грбић
Џејмс С. Колман се у својим студијама бавио социјалним капиталом и теоријама заједнице и све то повезивао са образовањем и образовним приликама у њима. Он је социјални капитал дефинисао као скуп ресурса који су саставни део породичних односа и друштвене организације, а који су такође врло битан фактор за друштвени развој детета. Према Колману друштвена кохезија је битна и у својој студији ˝Адолесцентско друштво˝ разликује два типа заједница, традиционалну и покретљиву. Сваки од ова два типа заједница различито утиче на образовање и образовне прилике. У изучавању утицаја заједница на школе у поређењу државних и приватних школа и ˝белог бега˝ истицао је како ће родитељи бирати оне школе где могу повећати утицај сопственог порекла на оно што се дешава у школама. Ту се опет јављају две врсте заједница, функционалне и вредносне.
У функционалним заједницама, родитељи ступају у интеракције као и интеракције са својом децом да би се оснажиле везе, јер сматра се да није довољно само имати исте вредности, већ се мора и ступати у интеракцију. А када родитељи вреднују исте вредности, њих и учитељи репрезентују деци, па се на тај начин стварају вредносне заједнице као носиоци истих заједничких вредности код свих њених чланова.
Према подели школа на приватне и државне, Колман извлачи неке чињенице, а то су да социјални капитал родитеља утиче на образовно постигнуће ученика, без обзира коју школу похађали. Као и да оријентације ка успеху нису довољне да саме по себи укину негативне ефекте статусног порекла.
Цела Колманова студија названа ˝Адолесцентско друштво˝ бави се истраживањем образовних прилика. Овај социолог приметио је да у индустријским друштима образовање има велики значај јер се преко школа могу ослабити последице неједнакости стечених пореклом. Међутим у школама у којима је вршио истраживања, вредносним системом ученика нису доминирали знање и успех него успех у спорту код дечака и што виши ниво на друштвеној лествици, код супротног пола. Такође су и родитељи те деце били испитаници,где се могао уочити јаз између вредности којима теже деца, а којима теже родитељи.
Родитељи су у великом броју желели да им деца буду првенствено најуспешнији као ученици. Овом истраживању је такође допринела и анкета о томе шта је потребно за популарност, тј који је то фактор који одређује колико смо популарни у неком друштву. Академско достигнуће, као одговор у овој анкети, био је изненађујуће ниско рангиран. Разматрано је и узето у обзир све оно што би могло да креира вредносни систем код деце, а то је популарност у групи, прихватање од стране других у групи, дивљење, подршка и негативне ствари попут исмевања, презира, љубоморе, искључивања из друштва и непоштовања. На крају је понуђен и савет како поправити овакво стање и каже да најпре децу треба мотивисати преко победе у такмичењима са децом из других школа, а да игре притом буду у вези са знањем.
Нешто касније Колман, настављајући да се бави овом проблематиком, пише и извештај у склопу истраживања ˝Једнакост образовних прилика˝, познат као Колманов извештај. Он обухвата 60.000 наставника и 600.000 ученика, а главне варијабле биле су породично порекло ученика, утицај квалитета школа на образовно постигнуће и утицај добрих и лоших ученика једних на друге, при чему долази до закључка да слабији ученици у друштву бољих ученика постају бољи, али да добри ученици задржавају свој статус,то јест да не постају лошији у друштву лоших ученика. Укратко, лоши ученици неће покварити добре ученике.
Такође је истраживао и породице црнаца и белаца,то јест утицај расне десегрегације на образовање и њихов став о принудном уписивању црне и беле деце у исте школе. То истраживање је и практично спровео, принудно уписујући децу различите боје коже у исте школе где би сви трошкови били регулисани, као и превоз аутобусом црне деце до школа. Управо ово истраживање се испоставило као угрожавање и нарушавање образовања деце и родитељи су почели масовно да исписују децу из школа и да их премештају у друге школе које нису примењивале такав систем.
Колман тада бива и оптужен због наметања ове политике, јер како је процењено овај принудни транспорт деце увећавао је јаз између богатих и сиромашних јер богати једноставно могу себи да приуште да изађу из ˝лоших школа˝ и то је названо ˝бели бег˝ или бег белаца из центра града.
Културни капитал и ниво културе коју сваки појединац поседује доприноси одређивању и школског понашања и личних ставова према школи и образовању генерално, и они су оличење моралних стања сваке од тих класа.
Литература:
Coleman S. James,1968. The evaluation of equality of educational opportunity. Santa Monica, California : Rand Corporation. (Pdf)
Coleman S. James,1965. Adolescents and the schools. New York: Basic Books. (Pdf)
Марко Шкорић и Алексеј Кишјухас. Савремене социолошке теорије,2014. Нови Сад. (Скрипте)
