Уредник Administrator

Аутор: Маријана Медић

У издању новосадске Градске библиотеке 2013. године појавила се монографија Зорке Корице Аћимовић и Даворке Б. Радаковић о личком селу Могорић. Социолог Зорка Корица Аћимовић афирмисала се у овој области двема обимним, квалитетним и информативним монографијама села Пригревица (Апатин) и Макце (Велико Градиште), као и монографијама посвећеним Средњој медицинској школи „7. април” из Новог Сада и друштву пчелара „Јован Живановић”. Овог пута у коауторству с Даворком Б. Радаковић посветила се изучавању Могорића. Поред ауторки неопходно је поменути и иницијатора идеје о изради ове монографије Небојшу Милојевића, који је у међувремену преминуо.

Књига има 250 страница и организована је у 28 поглавља, од којих се првих 16 односе на историју Лике, док се садржај од 17. до 27. поглавља односи на село Могорић. У оквиру 28. поглавља наведени су прилози које чине одабране народне песме пропраћене додатним објашњењима, а на крају је списак коришћене литературе и архивске грађе.

У раду на монографији коришћено је више различитих традиционалних метода: посматрање с учествовањем, посматрање без учествовања, разговор (са људима у селу, с познаваоцима одређених конкретних проблема), упитник (намењен мештанима), упоредни статистички метод и метод анализе докумената. Иако је фокус ове монографије пре свега на селу Могорић, у њој се налазе и значајни подаци о Лици уопште, о њеној историји, народу и обичајима. Указивањем на основне одлике Лике формиран је контекстуални оквир који је био од изузетног значаја у сагледавању развојних и актуелних карактеристика Могорића. Тај оквир обухвата указивање на основне карактеристике Лике пре и након турског освајања, за време Аустроугарске, током балканских ратова, као и током два светска рата. Посебан акцент је на периоду после Другог светског рата, као и на историјским догађајима који су обележили ове просторе на самом крају двадесетог века. У том историјском освртању наведени су подаци о карактеристикама становништва Лике, аграрним реформама, колонизацијама, општим и посебним политичким приликама, а посебно последицама последњих злочина хрватске војске. Могорић умногоме симболише стање у којем се налази српско становништво на територији данашње Хрватске.

Део књиге посвећен селу започиње његовим смештањем у наведени историјски оквир, а током даљег излагања историјски осврти преплићу се са сагледавањем обележја његове привреде и културе. У том преплитању забележене су повести Могорићана печалбара у периоду од 1900. до 1975. године; указује се на везе колонизованих, одсељених и протераних људи са завичајем; наводе се подаци о учешћу Могорићана у ратовима (Првом и Другом светском и рату током деведесетих година 20. века), као и подаци о погинулима. Подаци показују да је село карактерисала углавном аутаркична привреда, заснована насточарству и земљорадњи, али да је било развијено и занатство. Поглавље посвећено култури указује на језичке карактеристике током историје села, даје опис разних обичаја, као и начина становања, исхране и одевања сељана.

У завршном делу монографије нагласак је на сагледавању демографских карактеристика становништва Могорића у периоду од 1991. до 1995. године, а затим и од 2001. до 2012. године. Посебна пажња, при томе, посвећена је околностима које су обележиле повратак прогнаних у Могорић и (бес)перспективности живота у српским насељима какво је Могорић.

Суморну статистику и исцрпно хронолошко набрајање (уз специфичну анализу) непобитних историјских чињеница које обилују страхотама и мукама кроз које је пролазило становништво на овим просторима, ауторке завршавају у нешто другачијем тону, односно поносно издвајајући неке од познатих историјских личности пониклих на простору Лике: Николу Теслу, Николу Машића, Јосифа Панчића, Јосифа Рајачића, Радета Кончара и друге.

Посебну вредност монографији дају фотографије преузете из доступних, углавном приватних архива, као и оне које је начинила Даворка Б. Радаковић. Приказане фотографије, као и приказане географске мапе (у целини и у исечцима), употпуниле су слику о Могорићу и на тај начин допринеле бољем разумевању начина живота у овом селу.

Вредност ове монографије је у историјском, аналитичком и социолошком приступу, као и што је целокупан садржај документован фотографијама. То је све заједно допринело упознавању, бољем схватању и разумевању начина живота народа с овог подручја.

Топло препоручујем читање ове монографије, она може бити занимљива и значајна историчарима, демографима, етнографима и социолозима, а свакако (и пре свега) онима којима је Лика завичај.

Приказ првобитно објављен у Зборнику Матице Српске за друштвене науке 2014. године број 149. на страници 1050-1051

Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *